Polje „zrelo za žetvu“

Na najsevernijem delu Južne Amerike leži poluostrvo Gvahira. Ono se nalazi na severu Kolumbije i severozapadu Venecuele. Pravu nevolju ovog polupustinjskog područja, gde temperature dostižu 43 stepena Celzijusa, predstavlja vrelo sunce i mala količina padavina. Uprkos takvim vremenskim uslovima ovde su ljudi veoma vredni i uspešni zemljoradnici. Zahvaljujući stalnim povetarcima sa okeana i severoistočnim pasatnim vetrovima život je podnošljiv, a i posetioci mogu da uživaju u očaravajućim pejzažima i prelepim plažama.

DOBRO DOŠLI u zemlju Vaju Indijanaca! Njih ima približno 305 000, od čega 135 000 živi u Kolumbiji. Ovo pleme je bilo nastanjeno na tom području mnogo pre španske kolonizacije.

Njihov glavni izvor prihoda jeste uzgoj stoke i zemljoradnja. Takođe se bave ribolovom i pograničnom trgovinom. Žene izrađuju tkanja jarkih boja, a njihovi proizvodi su omiljeni kod turista.

Vaju Indijanci su poznati po svojoj iskrenosti i gostoljubivosti. Međutim, i oni takođe žive u ’naročito teškim vremenima‘ (2. Timoteju 3:1). Jedan od njihovih glavnih problema jeste siromaštvo koje vodi do daljnjih problema kao što su nepismenost, neishranjenost dece, nedostatak medicinske nege i, u nekim područjima, kriminal.

Tokom decenija, crkve hrišćanskog sveta slale su svoje misionare da žive među Vaju Indijancima. Zbog toga se većina škola za učitelje i internata nalazi pod upravom crkve. Iako su mnogi Vaju Indijanci prihvatili običaje koji se nazivaju hrišćanskim, kao što je obožavanje likova i krštavanje beba, ipak nisu napustili svoja verovanja i običaje koji su se temeljili na tradicionalnoj mitologiji i praznoverju.

Većina pripadnika plemena Vaju je bogobojazna i pozitivno reaguje na biblijska učenja koja naučavaju Jehovini svedoci. Na Gvahiri je početkom 1980-ih bilo samo sedam Svedoka koji su poreklom Vaju Indijanci, od kojih je troje živelo u glavnom gradu Rioači. Osim njih, još 20 drugih objavitelja na tom području propovedalo je dobru vest o Kraljevstvu na španskom.

Poruka na maternjem jeziku

Većina onih koji žive u Rioači, pored svog maternjeg jezika, vajunajki, govori i veoma malo španski. U početku, nije mnogo toga postignuto propovedanjem poruke o Kraljevstvu. Izgledalo je kao da starosedeoci zaziru od arihunasa, kako su nazivali one koji nisu poreklom Vaju Indijanci. Kada bi Svedoci došli do njihovih kuća, utvrdili bi da većina starosedelaca ne govori španski već svoj maternji jezik. Svedoci bi jednostavno nastavili dalje do sledeće kuće.

Međutim, krajem 1994. tamošnja podružnica je poslala jednu grupu specijalnih pionira, to jest osoba koje dosta vremena  provode u poučavanju drugih o Bibliji, da služe u skupštini u Rioači. Ti pioniri su zamolili jednog brata koji je poreklom Vaju Indijanac da ih poučava vajunajki jeziku. Nakon što su zapamtili nekoliko jednostavnih uvoda otišli su na područje da propovedaju i ubrzo primetili značajnu promenu u reakciji ljudi. Iako su ti specijalni pioniri govorili veoma malo vajunajki, stanari su bili prijatno iznenađeni i spremni da slušaju, a ponekad su na svom slabom španskom nastavljali da vode živ razgovor!

’Zrelo za žetvu‘

U jednom poređenju apostol Pavle je uporedio službu propovedanja sa obrađivanjem njive, što su Vaju Indijanci koji se bave zemljoradnjom lako mogli razumeti (1. Korinćanima 3:5-9). U figurativnom smislu, oni su polje koje je zaista ’zrelo za žetvu‘ (Jovan 4:35).

Nil, jedan Vaju Indijanac koji je živeo u Manaureu, ima jednu urođenu manu. Kriveći za to Boga, on je toliko bio depresivan da je pokušao da se ubije. Jedan Svedok, koji je u sklopu svog posla posećivao različite gradove, iskoristio je priliku da propoveda od kuće do kuće i razgovarao je s Nilom o Jehovinom Kraljevstvu. Nil je imao samo 14 godina. Primetivši Nilovo zanimanje, taj Svedok je počeo da proučava Bibliju s njim. Nil je bio presrećan kada je saznao koliko Jehova ima ljubavi, i to ga je navelo da zaključi da Bog nije uzrok njegove patnje. Koliko ga je samo duboko dirnulo kada je pročitao Božje obećanje o zemaljskom raju gde više neće biti bolesti! (Isaija 33:24; Matej 6:9, 10).

U vreme kada je proučavao Bibliju, njegova porodica je bila u svađi s jednom drugom porodicom. Želeći da se zaštite, Nilovi rođaci su izvršili neke plemenske rituale. Nil se priseća: „U početku sam se plašio da govorim porodici o svojoj novopronađenoj veri, a naročito plemenskim poglavicama koje su drugi duboko poštovali.“ Kada su Nilovi roditelji saznali da Nil ne želi da sledi nebiblijska verovanja niti da učestvuje u običajima vezanim za spiritizam, bili su veoma ljuti. Nil se tada preselio u Rioaču i stupio u kontakt s tamošnjom skupštinom. Kasnije se krstio. Godine 1993. bio je naimenovan za slugu pomoćnika, a tri godine kasnije postao je opšti pionir. Zatim je 1997. naimenovan za skupštinskog starešinu. Nil je proširio svoju službu tako što je postao specijalni pionir 2000.

Osmotrimo takođe i iskustvo Tereze iz plemena Vaju, koja je počela da proučava Bibliju sa Svedocima. Danijel, čovek s kojim je živela, ismevao ju je i fizički zlostavljao i nju i njihovo troje dece. Iako je kasnije i on prihvatio da zajedno s Terezom proučava Bibliju, često je sa svojim prijateljima odlazio na pijanke, i ponekad se nije vraćao po četiri ili pet dana. Zbog toga je njegova porodica često bila bez novca. Tereza je nastavila da redovno proučava Bibliju i da posećuje hrišćanske sastanke. Zahvaljujući tome Danijel je uvideo koliko je važno proučavanje Biblije. U to vreme, jedno od njihove dece je slučajno upalo u kotao  s vrelom vodom i umrlo od teških opekotina. Pored toga što je podnosila ogromnu tugu zbog gubitka sina, Tereza je morala da se suoči i s pritiskom prijatelja i komšija da učestvuje u običajima vezanim za sahrane koji nisu u skladu sa Svetim pismom.

Tokom tog teškog perioda, članovi obližnjih skupština pružili su ovom bračnom paru pomoć i utehu. Nakon sahrane, članovi tamošnje skupštine na vajunajki jeziku nastavili su da ih posećuju i teše. To što je video hrišćansku ljubav na delu pokrenulo je Danijela da duhovno napreduje. Prestao je da pije i da zlostavlja Terezu. Danijel i Tereza su se zakonski venčali, a on je počeo vredno da radi kako bi izdržavao svoju porodicu. Duhovno su napredovali i krstili se 2003. Danas njih dvoje vode nekoliko biblijskih studija. Zahvaljujući izuzetnom svedočanstvu koje je Tereza pružila svojoj porodici, njeni rođaci su sada spremni da saslušaju Svedoke kada ih posete. Jedan Danijelov sestrić je nekršteni objavitelj, a još jedna sestričina i jedna bratanica proučavaju Bibliju i posećuju skupštinske sastanke. Terezina zaova, koja je takođe izgubila sina u jednoj nesreći, i njena porodica zainteresovani su za proučavanje Biblije.

Duhovna hrana na vajunajki jeziku

Godine 1998. na vajunajki jeziku je objavljena brošura Raduj se zauvek životu na Zemlji! a Ona je postala korisno oruđe za obrađivanje područja na jeziku Vaju Indijanaca i vođenje kućnih biblijskih studija. Godine 2003. organizovano je da se nekolicina braće obuči kako bi mogla da prevodi publikacije Jehovinih svedoka na vajunajki. Zahvaljujući napornom radu grupe prevodilaca u Rioači, prevedene su i druge brošure što je doprinelo duhovnom napretku osoba koje govore vajunajki.

Od 2001. neki delovi oblasnog kongresa prevode se na vajunajki. Kada osobe koje proučavaju Bibliju čuju taj program na maternjem jeziku to im daje podstrek da duhovno napreduju. Oni s nestrpljenjem iščekuju dan kada će se i biblijske drame iznositi na njihovom jeziku.

Polje koje donosi dobar rod

Uribija je grad nekih 100 kilometara severoistočno od Rioače. U Vaju skupštini u Uribiji ima 16 objavitelja Kraljevstva od kojih većina ulaže dodatne napore da bi propovedala Indijancima koji žive u seoskim područjima. Jedan skupštinski starešina opisao je jedno takvo putovanje: „Posetili smo jedno veliko imanje na kojem se nalazilo desetak kuća s niskim krovovima i malim prozorima. Ispred svake kuće bila je nadstrešnica napravljena od jotoholo, to jest drvenastog dela stabljike jednog kaktusa. Tamo se ukućani i gosti mogu skloniti od vrelog sunca. Bili smo veoma srećni pošto su mnogi pokazali izuzetno interesovanje pa smo se dogovorili da ponovo dođemo i započnemo biblijske studije. Kada smo ponovo došli, primetili smo da mnogi nisu znali da čitaju i pišu. Rekli su nam da postoji jedna škola koja je napuštena zbog toga što nije bilo dovoljno novčanih sredstava. Obratili smo se nadležnoj osobi i ona nam je dopustila da koristimo jednu učionicu da bismo držali časove opismenjavanja i proučavali Bibliju sa zainteresovanima. Šestoro Vaju Indijanaca naučilo je da čita i piše i oni i dalje napreduju u proučavanju Biblije. Dirnulo nas je cenjenje koje su pokazali i zbog toga planiramo da na tom imanju održavamo sastanke.“

Veliki broj Svedoka koji nisu poreklom iz plemena Vaju naučili su vajunajki jezik i njihova pomoć se izuzetno ceni. Danas na poluostrvu Gvahira ima osam skupština i dve grupe na ovom jeziku.

Očigledno je da Jehova blagosilja napore koji se ulažu. Bez sumnje, može se postići još mnogo toga propovedanjem dobre vesti Vaju Indijancima. Pošto oni koji su svesni svojih duhovnih potreba postaju učenici, mogu se očekivati dobri rezultati. Nadamo se da će Jehova poslati još propovednika koji će obrađivati ovo polje, koje je ’zrelo za žetvu‘ (Matej 9:37, 38).

[Fusnota]

[Mape na 16. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

VENECUELA

KOLUMBIJA

GVAHIRA

Manaure

Rioača

Uribija

[Izvor slike na 16. strani]

Naselje Vaju Indijanaca: Victor Englebert