Pomoć od ’Boga koji daje istrajnost i utehu‘

PRE oko 2 000 godina, biblijski pisac Pavle opisao je Jehovu kao ’Boga koji daje istrajnost i utehu‘ (Rimljanima 15:5). Pošto nas Biblija uverava da se Jehova s vremenom ne menja, možemo biti sigurni da Bog još uvek pruža utehu onima koji mu služe (Jakov 1:17). Zapravo, Biblija otkriva da Jehova na različite načine pruža utehu onima kojima je to potrebno. Koji su neki od tih načina? Bog daje snagu onima koji mu se obrate u molitvi i traže njegovu pomoć. On takođe podstiče prave hrišćane da teše suvernike. Jehova je dao da se u njegovoj Reči, Bibliji, zapišu dirljivi izveštaji koji daju posebnu snagu onima koji su žalosni zbog gubitka deteta. Osmotrimo ta tri načina pružanja utehe, jedan po jedan.

’Jehova čuje‘

Kralj David je o našem Stvoritelju Jehovi napisao: „U njega se uzdaj, narode, u svako doba. Pred njim izlivajte srce svoje. Bog je utočište naše“ (Psalam 62:8). Zašto je David imao takvo poverenje u Jehovu? Govoreći o sebi, on je napisao: „Nevoljnik je ovaj zavapio, i Jehova ga je čuo. Spasao ga je iz svih nevolja njegovih“ (Psalam 34:6). U svim teskobnim situacijama kroz koje je prolazio, David se uvek molio Jehovi za pomoć i on mu je  uvek pomogao. David je iz iskustva znao da će ga Bog podržati i pomoći mu da istraje.

Ožalošćeni roditelji treba da znaju da će ih Jehova podržati u vreme duboke žalosti, kao što je to bio slučaj s Davidom. Oni mogu pristupiti ’onome koji sluša molitve‘, imajući poverenje da će im on pomoći (Psalam 65:2). Vilijam, koga smo spomenuli u prethodnom članku, zapazio je: „Često sam imao osećaj da ni trenutak više ne mogu živeti bez mog sina, i molio sam Jehovu da mi olakša bol. On mi uvek daje snagu i hrabrost da nastavim dalje.“ Ako mu se s pouzdanjem molite, Jehova, moćni nebeski Bog, će vas podržati. Uostalom, onima koji se trude da mu služe Jehova Bog obećava: „Ja, Jehova, tvoj Bog, držim te za desnicu i kažem ti: ’Ne boj se. Ja ću ti pomoći‘“ (Isaija 41:13).

Podrška koju pružaju pravi prijatelji

Roditelji koji su izgubili decu često se na neko vreme povlače da bi nasamo tugovali i sredili svoja osećanja. Međutim, ne bi bilo mudro ako bi duže vreme izbegavali društvo drugih. Prema Poslovicama 18:1, „onaj ko se osamljuje“ može sebi naškoditi. Stoga, ožalošćene osobe moraju voditi računa kako se ne bi izolovale.

Bogobojazni prijatelji mogu pružiti značajnu pomoć onima koji su u žalosti. Poslovice 17:17 kažu: „Pravi prijatelj voli u svako doba, i u nevolji brat postaje.“ Lusi, koju smo takođe pomenuli u prethodnom članku, osetila je takvu utehu nakon što je izgubila sina. Govoreći o svojim prijateljima iz skupštine, ona je zapazila: „To što su nas posećivali puno nam je pomoglo, iako bi tek ponekad rekli po koju reč. Jedna sestra me je posećivala u vreme kada sam bila sama kod kuće. Znala je da ću tada plakati, i često bi došla kod mene i plakala zajedno sa mnom. Jedna druga sestra mi je svaki dan telefonirala da bi me ohrabrila. Drugi su nas pak pozivali na obroke, i to čine još uvek.“

Iako snažan bol koji roditelji osećaju kada izgube dete ne prolazi tako brzo,  molitva i druženje sa iskrenim hrišćanskim prijateljima doneće im pravu utehu. Mnogi roditelji koji su izgubili svoje dete osetili su da je Jehova s njima. Zaista, Jehova „leči one koji su slomljenog srca, i previja njihove bolne rane“ (Psalam 147:3).

Biblijski izveštaji koji pružaju utehu

Osim molitve i ohrabrujućeg društva, Božja pisana Reč je još jedan izvor utehe za one koji tuguju. Biblijski izveštaji pokazuju da Isus ima snažnu želju i moć da otkloni bol ožalošćenih roditelja tako što će umrle vratiti u život. Takvi izveštaji pružaju pravu utehu. Hajde da osmotrimo dva takva primera.

U 7. poglavlju Jevanđelja po Luki opisuje se šta se desilo kada je Isus naišao na pogrebnu povorku u Nainu. Ljudi su pošli da sahrane sina jedinca jedne udovice. U 13. stihu se kaže: „Kad ju je Gospod ugledao, sažalio se na nju i rekao joj: ’Ne plači.‘“

Malo ko bi se usudio da kaže majci da ne plače na sahrani svog sina. Zašto joj je Isus to rekao? Zato što je znao da će njena tuga uskoro prestati. Izveštaj dalje kaže: „[Isus] je prišao i dotakao nosila. Oni koji su ih nosili stali su, a on je rekao: ’Mladiću, tebi govorim, ustani!‘ I mrtvac je seo i progovorio, i Isus ga je dao njegovoj majci“ (Luka 7:14, 15). U tom trenutku, majka je sigurno ponovo zaplakala, ali ovog puta od radosti.

 Jednom drugom prilikom, Isusu je prišao čovek po imenu Jair i zamolio ga da pomogne njegovoj 12-godišnjoj ćerki koja je bila na samrti. Ubrzo je stigla vest da je devojčica umrla. Ta vest je skrhala njenog oca, ali Isus mu je rekao: „Ne boj se, samo veruj.“ Kada je stigao u njihov dom, Isus je prišao preminuloj devojčici. Uzeo ju je za ruku i rekao: „Devojčice, tebi govorim, ustani!“ Šta se zatim desilo? „Devojčica je odmah ustala i počela da hoda.“ Kako su reagovali njeni roditelji? „Bili su van sebe od ushićenja.“ Dok su Jair i njegova žena grlili svoju ćerku, bili su presrećni. Izgledalo je kao da sanjaju (Marko 5:22-24, 35-43).

Ovakvi detaljni biblijski izveštaji o uskrsenju dece pokazuju čemu se ožalošćeni roditelji već sada mogu radovati. Isus je rekao: „Dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti njegov glas i izaći će“ (Jovan 5:28, 29). Jehovina namera je da njegov Sin vrati u život one koji su umrli. Nebrojeni milioni dece koja su umrla ’čuće njegov glas‘ kada im se bude obratio: „Tebi govorim, ustani!“ Ti mladi će ponovo biti sa svojim roditeljima koji će poput Jaira i njegove žene biti „van sebe od ushićenja“.

Ako ste izgubili sina ili ćerku, znajte da Jehova može putem uskrsenja preobraziti vašu tugu u radost. Da biste dočekali ispunjenje te veličanstvene nade, poslušajte psalmistine reči: „Tražite Jehovu i snagu njegovu! Stalno tražite lice njegovo! Sećajte se čudesnih dela koja je učinio, čuda njegovih“ (Psalam 105:4, 5). Služite pravom Bogu, Jehovi, i obožavajte ga na način koji on prihvata.

Koje ćete koristi već sada imati ako „tražite Jehovu“? Putem molitve Bogu primićete snagu, preko pravih hrišćanskih prijatelja koji brinu o vama bićete utešeni i proučavajući Božju Reč ohrabrićete se. Osim toga, u bliskoj budućnosti videćete ’čudesna dela i čuda‘ koja će Jehova izvršiti za vaše trajno dobro i dobro vašeg deteta koje ste izgubili.

[Okvir na 5. strani]

„Dovedite ženu koja je izgubila dvoje dece“

Kehinde i Bintu, bračni par iz Nigerije koji su Jehovini svedoci, izgubili su dvoje dece u jednoj saobraćajnoj nezgodi. Zbog tog velikog gubitka oni još uvek puno tuguju. Pa ipak, njihovo poverenje u Jehovu daje im snagu i oni i dalje prenose biblijsku poruku nade svojim bližnjima.

I drugi su zapazili mir i snagu koju ima ovaj bračni par. Jednog dana, gospođa po imenu Ukoli rekla je Bintuinoj prijateljici: „Dovedite ženu koja je izgubila dvoje dece odjednom i još uvek propoveda biblijsku poruku. Hoću da znam šta joj daje snagu da istrajava.“ Kada je Bintu došla kod nje, gospođa Ukoli joj je rekla: „Želim da znam zašto još uvek propovedaš o Bogu koji ti je ubio decu. Bog je uzeo moju ćerku jedinicu. Od tada, Bog me više ne zanima.“ Bintu je koristila Bibliju kako bi objasnila razlog zbog kog ljudi umiru i zašto možemo biti sigurni u to da će umrli uskrsnuti (Dela apostolska 24:15; Rimljanima 5:12).

Nakon toga, gospođa Ukoli je rekla: „Mislila sam da Bog oduzima ljudima život. Sada znam istinu.“ Odlučila je da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima kako bi saznala više o Božjim obećanjima.

[Okvir na 6. strani]

’Želim da pomognem, ali ne znam kako‘

Kada su roditelji i braća i sestre preminulog deteta u velikoj tuzi, njihovi prijatelji se mogu naći u nedoumici. Oni žele da pruže podršku toj porodici, ali se boje da bi pogrešne reči ili postupci mogli još više otežati bolnu situaciju. Evo nekoliko predloga za one koji možda razmišljaju na sledeći način: ’Želim da pomognem, ali ne znam kako.‘

❖ Nemojte izbegavati ožalošćene osobe samo zato što niste sigurni šta da kažete ili uradite. Sama vaša prisutnost daće im snagu. Da li vam ponestaju reči? Zagrljaj i jedno iskreno „žao mi je“ reći će im da vam je stalo do njih. Da li se plašite da ćete njihovu tugu učiniti još većom ako zaplačete? Biblija kaže: „Plačite s onima koji plaču“ (Rimljanima 12:15). Vaše suze pokazuju da delite njihovu žalost i to pruža utehu.

❖ Preuzmite inicijativu. Možete li pripremiti jednostavan obrok za tu porodicu? Možete li oprati prljavo posuđe koje se nakupilo ili obaviti neke sitne poslove za njih? Nemojte reći: „Javite mi ako vam nešto treba.“ Čak i kada to kažete iskreno, te reči mogu ostaviti utisak ožalošćenim roditeljima da ste i suviše zauzeti da biste im pomogli. Umesto toga bolje je da pitate: „Šta mogu da učinim kako bih vam sada pomogao?“ i potom ispunite tu molbu. Ali, vodite računa da ne zadirete u privatnost njihovog doma ili života.

❖ Izbegavajte da kažete: „Znam kako se osećaš.“ Svako drugačije reaguje na smrt voljene osobe. Čak i ako ste i vi izgubili dete, vi ne znate tačno kako se oni osećaju.

❖ Proći će puno vremena pre nego što porodica ponovo počne da živi donekle normalnim životom. Nastavite da im pomažete koliko god možete. U početku se ožalošćenima obično posveti velika pažnja, ali pomoć im je potrebna i kasnije. Obratite pažnju na njihove potrebe i u sedmicama i mesecima koji će uslediti. a

[Fusnota]

[Slike na 7. strani]

Biblijski izveštaji pokazuju da Isus ima moć i želju da deci vrati život