„Namere će tvoje uspeti“

U PESMI koju je sastavio, psalmista David je molio: „Stvori u meni, Bože, čisto srce, i stavi u mene duh nov, duh postojan. Vrati mi radost spasenja svoga, i probudi u meni želju da vršim volju tvoju“ (Psalam 51:10, 12). Nakon što je zgrešio s Vitsavejom, David se u ovim stihovima pokajnički molio Jehovi Bogu da mu očisti srce, a njega ispuni duhom, to jest željom da čini ono što je ispravno.

Da li Jehova zaista stvara u nama novo srce i čak novu želju da vršimo njegovu volju? Ili mi treba da nastojimo da razvijemo i sačuvamo čisto srce? ’Jehova ispituje srca‘, ali do koje mere on utiče na ono što se dešava u našem srcu? (Poslovice 17:3; Jeremija 17:10). Koliko on utiče na naš život, motive i postupke?

Spominjući Božje ime osam puta, prvih devet stihova 16. poglavlja knjige Poslovice pokazuju nam kako možemo dozvoliti Bogu da upravlja našim životom tako da ’naše namere budu uspešne‘ (Poslovice 16:3). U stihovima od 10 do 15 pažnja se posvećuje odgovornostima kralja, to jest vladara.

Ko „upravlja srcem“?

„Na čoveku je da upravlja srcem svojim“, stoji u Poslovicama 16:1a. Jasno je da je naša odgovornost da ’upravljamo srcem‘. Jehova ne utiče na naše srce na neki natprirodan način niti nam on budi želju da vršimo njegovu volju. Mi treba da uložimo trud kako bismo dobro upoznali njegovu Reč, Bibliju, razmišljali o onome što učimo i svoje misli uskladili s njegovim mislima (Poslovice 2:10, 11).

Međutim, to što je David tražio „čisto srce“ i ’nov duh‘ pokazuje da je on bio svestan svog grešnog naginjanja i potrebe da mu Bog pomogne kako bi očistio srce. Pošto smo nesavršeni, možemo biti iskušani da se upustimo u „dela tela“ (Galatima 5:19-21). Da bismo ’usmrtili ono što je zemaljsko u našim udovima: blud, nečistoću, polnu požudu, zlu želju i lakomstvo‘, potrebna nam je Jehovina pomoć (Kološanima 3:5). Veoma je važno da u molitvi tražimo njegovu pomoć kako bismo izbegli da podlegnemo iskušenjima i uklonili grešne sklonosti iz svog srca!

Da li možemo pomoći drugima da ’upravljaju‘ svojim srcem? U Bibliji stoji: „Neko ko nepromišljeno govori kao da mačem probada, a jezik je mudrih lek“ (Poslovice 12:18). Kada naš jezik leči druge? Samo kada je ’od Jehove ono što će jezik odgovoriti‘, to jest kada govorimo zdrave reči biblijske istine (Poslovice 16:1b).

„Srce je varljivije od svega i na sve je spremno“, kaže Biblija (Jeremija 17:9). Naše simbolično srce je sklono opravdavanju i samoobmani. Upozoravajući na ovu opasnost, drevni izraelski kralj Solomon je rekao: „Čoveku se svi njegovi putevi čine čistima, ali Jehova prosuđuje sve misli čovečje“ (Poslovice 16:2).

 Samoljublje nas može navesti da tražimo izgovore za svoje greške, da prikrivamo nepoželjne karakterne crte i budemo slepi za vlastitu iskvarenost. Pa ipak, Jehova se neće prevariti. On prosuđuje stavove. Pod stavom osobe podrazumevaju se naginjanja koja preovladavaju u njenom razmišljanju i koja su povezana sa srcem. Formiranje stava u velikoj meri zavisi od aktivnosti simboličnog srca koja uključuje naše misli, osećanja i motive. ’Onaj ko ispituje srca‘ prosuđuje stav i njegove presude nisu pristrane. Mudro je da čuvamo svoj duh, to jest stav.

„Poveri dela svoja Jehovi“

U namere je uključeno i razmišljanje koje se odvija u našem srcu. Za namerama obično slede dela. Da li ćemo biti uspešni u našim nastojanjima? Solomon kaže: „Poveri dela svoja Jehovi, i namere će tvoje uspeti“ (Poslovice 16:3). Poveriti naša dela Jehovi znači da se pouzdamo u njega, oslonimo na njega, podložimo njemu — da breme s naših ramena takoreći prebacimo na njegova. Psalmista je pevao: „Prebaci na Jehovu životne brige svoje; osloni se na njega i on će ti pomoći“ (Psalam 37:5).

Međutim, da bi naše namere bile zaista uspešne, one moraju biti u skladu s Božjom Rečju i moraju proizlaziti iz dobrih poticaja. Osim toga, treba da molimo Jehovu za pomoć i podršku i da savesno dajemo sve od sebe kako bismo sledili biblijske savete. Posebno je važno da ’bacimo svoje breme na Jehovu‘ kada se suočavamo s kušnjama ili teškoćama zato što će nas ’on podupreti‘. Zaista, „neće nikada dati da pravednik posrne“ (Psalam 55:22).

„Jehova je sve načinio da služi nameri njegovoj“

Šta još možemo očekivati ako svoja dela poveravamo Jehovi? „Jehova je sve načinio da služi nameri njegovoj“, rekao je mudri kralj (Poslovice 16:4a). Stvoritelj svemira je Bog koji ima i ostvaruje svoje namere. Kada svoja dela poverimo njemu, naš život biva ispunjen smisaonim poslom, lišen ispraznosti ili taštine. Takođe, Jehovina namera za našu planetu i ljude je večna (Efešanima 3:11). On je oblikovao i načinio Zemlju da „bude nastanjena“ (Isaija 45:18). Osim toga, sigurno će se ostvariti njegova prvobitna namera za ljude (Postanak 1:28). Život posvećen pravom Bogu biće beskrajan i zauvek će imati smisao.

Jehova je načinio i „zloga za zli dan“ (Poslovice 16:4b). On nije stvorio zle, pošto je ’njegovo delo savršeno‘ (Ponovljeni zakoni 32:4). Međutim, on im je dozvolio da budu takvi i da žive dok ne bude smatrao da je došlo vreme da izvrši presudu nad njima. Na primer, Jehova je rekao egipatskom faraonu:  „Ostavio [sam te] da živiš da ti pokažem svoju moć i da se moje ime objavi po celoj zemlji“ (Izlazak 9:16). Deset nevolja i uništenje faraona i njegove vojske u Crvenom moru bili su zaista upečatljive manifestacije Jehovine neuporedive moći.

Jehova takođe može upravljati okolnostima tako da zli nesvesno izvrše njegovu nameru. Psalmista je rekao: „Ljudski gnev tebe će hvaliti, ostatkom tog gneva ti ćeš se [Jehova] opasati“ (Psalam 76:10). Jehova može dozvoliti svojim neprijateljima da iskale gnev nad njegovim slugama, ali samo do mere koja je potrebna da disciplinuje svoj narod i pouči ga na taj način. Sve što je preko toga Bog doživljava kao da je usmereno lično njemu.

Dok Jehova pomaže svojim poniznim slugama, šta je s ponosnima i oholima? „Ko je ponosan u srcu, odvratan je Jehovi“, kaže izraelski kralj. „Premda ruka pomaže ruci, čovek ne ostaje bez kazne“ (Poslovice 16:5). Oni koji su ’ponosni u srcu‘ mogu se udružiti i podupirati jedni druge, ali neće izbeći kaznu. Stoga je mudro da razvijamo poniznost bez obzira na to koliko toga znamo, koliko smo sposobni ili u kom posebnom svojstvu služimo.

„U strahu od Jehove“

Pošto smo rođeni u grehu, skloni smo tome da grešimo (Rimljanima 3:23; 5:12). Šta će nam pomoći da ne pravimo planove koji će voditi do grešnog postupanja? U Poslovicama 16:6 stoji: „Dobrotom i istinom čisti se prestup, i u strahu od Jehove čovek se kloni zla.“ Iako grehe možemo okajati zahvaljujući Jehovinoj dobroti i istini, strah od njega nas sprečava da ih i ne počinimo. Koliko je samo važno da pored ljubavi prema Jehovi i zahvalnosti za njegovu dobrotu razvijamo strah od toga da mu ne ugodimo!

Strah od Jehove ulazi u naše srce kada razvijamo strahopoštovanje i poštovanje prema Božjoj zadivljujućoj moći. Samo pomisli na njegovu moć koja se vidi u stvarstvu! Jovu je bila skrenuta pažnja na činjenicu da se Božja moć vidi u delima stvaranja i to mu je pomoglo da ispravi svoje razmišljanje (Jov 42:1-6). Zar i na nas slično ne utiče čitanje biblijskih izveštaja o tome kako se Jehova ophodio prema svom narodu i duboko razmišljanje o njima? Psalmista je pevao: „Dođite i gledajte dela Božja. Zastrašujuća su dela njegova nad sinovima ljudskim“ (Psalam 66:5). Jehovinu dobrotu ne treba olako uzeti. Kada su se Izraelci ’pobunili i žalostili Božji sveti duh, Jehova im je postao neprijatelj i ratovao je protiv njih‘ (Isaija 63:10). S druge strane, „kad se putevi nekog čoveka dopadaju Jehovi, on i neprijatelje njegove miri s njim“ (Poslovice 16:7). Strah od Jehove je izuzetna zaštita!

„Bolje je malo s pravednošću nego veliki prihodi bez pravde“, kaže mudri kralj (Poslovice 16:8). U Poslovicama 15:16 se kaže: „Bolje je malo sa strahom od Jehove nego veliko blago i s njim nemir.“ Strahopoštovanje pred Bogom je svakako neophodno da bi se ostalo na ispravnom putu.

„Srce čovečje smišlja sebi put“

Čovek je stvoren sa slobodnom voljom, sposoban da izabere između ispravnog i pogrešnog (Ponovljeni zakoni 30:19, 20). Naše simbolično srce može da osmotri različite mogućnosti i da se usredsredi na jednu ili više njih. Ukazujući na to da smo sami odgovorni za izbore koje pravimo, Solomon kaže: „Srce čovečje smišlja sebi put.“ Nakon što je to učinjeno, „Jehova upravlja koracima njegovim“ (Poslovice 16:9). Pošto Jehova može voditi naše korake, mudro je ako  tražimo njegovu pomoć kako bi ’naše namere uspele‘.

Kao što smo već videli, srce je varljivo i može razmišljati na pogrešan način. Na primer, neko može počiniti greh i njegovo srce može tražiti olakšanje tako što će se opravdavati. Umesto da prekine s grešnim postupanjem, ta osoba može razmišljati kako je Bog obziran, dobar, milosrdan i da prašta. Takav čovek kaže u svom srcu: „Bog je zaboravio. Okrenuo je lice svoje. Neće on to nikad videti“ (Psalam 10:11). Međutim, neispravno je i opasno previše se osloniti na Božje milosrđe.

„Tačno merilo i tačna vaga pripadaju Jehovi“

Usmeravajući svoju pažnju sa srca i postupaka običnog čoveka na srce i postupke kralja, Solomon kaže: „Nadahnuta odluka mora biti na usnama kraljevim, u presudi usta njegova ne smeju pravdu izneveriti“ (Poslovice 16:10). To će se sigurno obistiniti na Isusu Hristu kao ustoličenom Kralju. Njegova vladavina nad zemljom biće u skladu s Božjom voljom.

Ukazujući na pravi izvor pravde i pravednosti, mudri kralj kaže: „Tačno merilo i tačna vaga pripadaju Jehovi, svi kameni tegovi u kesi njegovo su delo“ (Poslovice 16:11). Tačna merila i vaga potiču od Jehove. Takva merila ne određuje kralj po svom nahođenju. Kada je bio na zemlji, Isus je rekao: „Ja ne mogu ništa da učinim sam od sebe — kako čujem onako sudim. Moj sud je pravedan, jer ne vršim svoju volju, nego volju onoga koji me je poslao.“ Možemo očekivati savršenu pravdu od Sina kome je Otac ’poverio sav sud‘ (Jovan 5:22, 30).

Šta se još može očekivati od kralja koji zastupa Jehovu? „Kraljevima je mrsko kad se zlo čini“, kaže izraelski kralj, „jer se pravednošću utvrđuje presto“ (Poslovice 16:12). Mesijansko Kraljevstvo se temelji na Božjim pravednim načelima. Ono nije udruženo sa ’prestolom koji donosi nevolje‘ (Psalam 94:20; Jovan 18:36; 1. Jovanova 5:19).

Steći naklonost kralja

Kako bi trebalo da reaguju podanici veličanstvenog kralja? Solomon kaže: „Pravedne su usne radost velikom kralju, i on voli onog ko govori što je pravo. Kraljev gnev je glasnik smrti, ali mudar čovek ga smiruje“ (Poslovice 16:13, 14). Današnje Jehovine sluge uzimaju k srcu ove reči i zaokupljeni su propovedanjem o Kraljevstvu i stvaranjem učenika (Matej 24:14; 28:19, 20). Oni znaju da to što na ovaj način koriste usne donosi zadovoljstvo Mesijanskom Kralju, Isusu Hristu. Sigurno je bilo mudro da osoba pazi da ne naljuti nekog moćnog ljudskog kralja i da nastoji da stekne njegovu naklonost. Koliko je samo mudrije steći odobravanje Mesijanskog Kralja!

Solomon nastavlja: „U svetlosti kraljevog lica nalazi se život, i naklonost je njegova kao oblak s prolećnom kišom“ (Poslovice 16:15). ’Svetlost kraljevog lica‘ označava njegovu naklonost, kao što i ’svetlost Jehovinog lica‘ označava Božju naklonost (Psalam 44:3; 89:15). Kao što kišni oblaci garantuju kišu koja će doprineti sazrevanju useva, kraljeva naklonost je dokaz dobrih stvari koje će uslediti. Život pod vladavinom Mesijanskog Kralja biće pun blagoslova i blagostanja, kao što je to u malome bila vladavina kralja Solomona (Psalam 72:1-17).

Dok čekamo da Božje Kraljevstvo preuzme kontrolu nad svim što se odvija pod suncem, tražimo njegovu pomoć da bismo očistili svoje srce. Takođe se uzdajmo u Jehovu i razvijajmo strah pred Bogom. Tada možemo biti u potpunosti uvereni da će ’naše namere uspeti‘ (Poslovice 16:3).

[Slika na 18. strani]

U kom smislu je Jehova stvorio „zloga za zli dan“?