Da li je obrezanje znak muževnosti?

U MNOGIM delovima sveta, muška deca se obrezuju još kao bebe, što se smatra zdravstvenom merom. U drugim podnebljima je sasvim normalno da muškarci ostanu neobrezani tokom čitavog života. Za neke, poput Jevreja i muslimana, obrezanje uključuje više od zdravstvenih razloga; ono ima versko značenje.

Međutim, u nekim narodima, obrezanje je obred koji se obavlja na prelazu u zrelo doba. To obično podrazumeva da se dečak pošalje u jednu tradicionalnu školu, gde biva obrezan i nekoliko sedmica odvojen od javnosti dok se ne oporavi od operacije. Tokom tog vremena, on treba da obavlja određene rituale i uči da bude muškarac. Da li je ta vrsta obrezanja neophodna kako bi se pokazalo da je dečak postao muškarac? Hajde da osmotrimo šta Biblija kaže kakvo je Božje gledište o tome (Poslovice 3:5, 6).

Božje gledište o obrezanju

U drevno doba, kod nekih naroda kao što su Egipćani, praktikovalo se obrezanje, to jest uklanjanje jednog dela navlake s muškog polnog organa. Međutim, Avraham nije rođen u takvoj sredini. U stvari, on je veći deo života bio neobrezan. Štaviše, dok još nije bio obrezan, Avraham je pokazao da je neustrašiv čovek. S malom grupom ljudi on je gonio i porazio vojsku četvorice kraljeva koji su zarobili njegovog bratanca Lota (Postanak 14:8-16). Oko 14 godina kasnije, Bog je zapovedio Avrahamu da obreže sebe i sve muškarce u svom domaćinstvu. Zašto je Bog to tražio?

To sigurno nije bio znak da je Avraham prešao iz dečaštva u zrelo doba. On je imao 99 godina! (Postanak 17:1, 26, 27). Bog je naveo razlog za tu zapovest, rekavši: „Obrezivaćete se i to će služiti kao znak saveza između mene i vas“ (Postanak 17:11). Taj avrahamski savez je obuhvatao Božje obećanje da će preko Avrahama s vremenom veliki blagoslovi doći na ’sve narode na zemlji‘ (Postanak 12:2, 3). Prema tome, Bog nije smatrao da obrezanje ima ikakve veze s muževnošću. Njime se stavljalo do znanja da osoba pripada Izraelcima, potomcima Avrahama koji su imali jedinstvenu čast da im budu „poverene Božje svete objave“ (Rimljanima 3:1, 2).

Izraelci su kasnije prokockali poverenje koje im je bilo ukazano tako što su odbacili Isusa Hrista koji je bio pravi Avrahamov Potomak. Bog ih je zato odbacio i njihovo obrezanje mu više ništa nije značilo. Međutim, u prvom veku n. e. neki hrišćani su tvrdili da Bog još uvek zahteva obrezanje (Dela 11:2, 3; 15:5). Zbog toga je apostol Pavle poslao Tita da u mnogim skupštinama „ispravi ono što je manjkavo“. Pavle je pisao Titu o jednoj takvoj situaciji: „Ima mnogo nepokornih, onih koji govore beskorisne reči i onih koji obmanjuju um, naročito onih koji se drže obrezanja. Njima treba zatvoriti  usta, jer upravo oni potkopavaju veru čitavih porodica učeći ono što ne bi trebalo radi nepoštenog dobitka“ (Titu 1:5, 10, 11).

Pavlov savet još uvek važi. Sigurno ne bi bilo u skladu sa Svetim pismom da pravi hrišćanin sugeriše nekome da obreže svoje dete. On se ne „meša u tuđe poslove“, već prepušta roditeljima da donesu takve lične odluke (1. Petrova 4:15). Osim toga, Pavle je o obrezanju koje se sprovodilo prema Mojsijevom zakonu pod nadahnućem napisao sledeće: „Da li je neko pozvan kao obrezan? Neka ne prepravlja obrezanje. Da li je neko pozvan kao neobrezan? Neka se ne obrezuje. Obrezanje ne znači ništa, i neobrezanje ne znači ništa, nego je važno držati se Božjih zapovesti. Neka svako ostane u onom stanju u kom je bio pozvan“ (1. Korinćanima 7:18-20).

Šta je sa „školama obrezanja“?

Šta ako bi roditelji koji su Jehovini svedoci trebalo da odluče da li će obrezati svoje sinove? Da li bi bilo u skladu s Biblijom da pošalju svoje sinove u takozvane škole obrezanja koje su opisane u uvodu? U pohađanje takvih škola uključeno je mnogo više od hirurške intervencije. Polaznik će nekoliko sedmica živeti s dečacima i učiteljima koji ne obožavaju Jehovu. Mnoge stvari koje se uče u tim školama u suprotnosti su s visokim biblijskim moralnim merilima. Biblija upozorava: „Loše društvo kvari dobre navike“ (1. Korinćanima 15:33).

Odlazak u takve ustanove predstavlja i sve veću opasnost po zdravlje. Godine 2003, South African Medical Journal je upozorio: „Ove godine ponovo je bilo jezivih posledica obrezanja o čemu su vodeće novinske agencije širom sveta izvestile u dopisima o smrti i sakaćenju... Ukratko, danas su mnoge takozvane ’škole obrezanja‘ obmana i opasne su po život.“

Pored toga što postoji opasnost po fizičko zdravlje, postoji još veća opasnost po duhovnost. Učenja i običaji u školama obrezanja tesno su povezani sa spiritizmom i obožavanjem mrtvih predaka. Na primer, umesto da priznaju da su za komplikacije nakon obrezanja krivi nemarni hirurzi i nehigijenski uslovi, mnogi veruju da su uzroci tih tragedija bajanje ili nezadovoljstvo mrtvih predaka. Što se tiče povezanosti s krivom religijom, Biblija zapoveda: „Ne ujarmljujte se u nejednak jaram s nevernicima. Jer šta imaju zajedničko pravednost i bezakonje? Ili šta imaju zajedničko svetlost i tama?... ’Zato izađite iz njihove sredine i odvojte se‘, kaže Jehova, ’i ne dotičite više ništa nečisto‘, ’i ja ću vas primiti‘“ (2. Korinćanima 6:14-17). Imajući na umu ovaj savet, bilo bi sasvim nemudro da roditelji koji su Svedoci pošalju svoje sinove u škole obrezanja.

Šta jednog hrišćanina čini muževnim?

Bez obzira na to da li je hrišćanin obrezan ili ne, to nema veze s njegovom muževnošću. Glavna briga pravih hrišćana jeste da budu prihvatljivi Bogu, a ne da „po telu ugode drugima“ (Galatima 6:12).

Međutim, da bi ugodio Bogu, hrišćanin mora da ’obreže svoje srce‘ (Ponovljeni zakoni 10:16; 30:6; Matej 5:8). To se ne radi doslovno, već odbacivanjem pogrešnih želja i ponosnih misli, kao što je verovanje da obrezanje nekog čini boljim od drugih. Time što istrajava u kušnjama i ostaje ’nepokolebljiv u veri‘, hrišćanin može dokazati da je zreo čovek bez obzira na to da li je obrezan ili nije (1. Korinćanima 16:13; Jakov 1:12).