Duhovno krepki i u starosti
Duhovno krepki i u starosti
„Oni koji su posađeni u domu Jehovinom... cvetaće i kad im kosa osedi“ (PSALAM 92:13, 14)
1, 2. (a) Sa čim se starost često povezuje? (b) Šta Biblija obećava u vezi s posledicama Adamovog greha?
NA ŠTA pomisliš kad čuješ reč starost? Na bore? Slab sluh? Nemoć? Ili na neko drugo obeležje ’zlih dana‘ koji su tako upečatljivo opisani u Propovedniku 12:1-7? Ako je tako, važno je imati na umu da u 12. poglavlju Propovednika nije prikazano ono što je naš Stvoritelj Jehova Bog prvobitno nameravao, već su opisane posledice koje greh nasleđen od Adama ostavlja na ljudskom telu (Rimljanima 5:12).
2 Sâmo po sebi, starenje nije nesreća, jer je prolazak godina uslov za daljnje postojanje. U stvari, rast i zrelost su poželjne karakteristike svih živih bića. Razorno dejstvo greha i nesavršenosti koji traju šest hiljada godina i čije posledice vidimo svuda oko nas uskoro će biti stvar prošlosti. Svi ljudi koji su poslušni Bogu živeće onako kako je on nameravao, oslobođeni patnji koje donose starost i smrt (Postanak 1:28; Otkrivenje 21:4, 5). U to vreme, „niko od stanovnika neće reći: ’Bolestan sam.‘“ (Isaija 33:24). Starima će se vratiti ’mladalačka snaga‘ i telo će im postati „sveže kao u mladosti“ (Jov 33:25). Međutim, za sada se svi moraju boriti s posledicama Adamovog greha. I pored toga, Jehovine sluge imaju posebne razloge za radost dok zalaze u godine.
3. U kom smislu hrišćani mogu ’cvetati i kad im kosa osedi‘?
3 Božja Reč nam pruža garanciju da će ’oni koji su posađeni u domu Jehovinom cvetati i kad im kosa osedi‘ (Psalam 92:13, 14). Koristeći simboliku, psalmista ističe temeljnu istinu — verne Božje sluge mogu da napreduju, ’cvetaju‘ i razvijaju se u duhovnom pogledu, iako su fizički sve slabiji. To potvrđuju mnogi primeri kako iz biblijskog tako i iz savremenog doba.
„Nikad nije izostajala“
4. Kako je ostarela proročica Ana i u dubokoj starosti pokazivala odanost Bogu i kako je bila nagrađena za to?
4 Osmotrimo primer proročice Ane. Sa 84 godine, ona „nikad nije izostajala iz hrama, nego je noć i dan služila Bogu postovima i usrdnim molitvama“. Pošto je njen otac bio „iz Asirovog plemena“, dakle nije bio Levit, Ana nije mogla doslovno da stanuje u hramu. Zamisli koliko je samo morala da se napreže da bi bila u hramu svaki dan, od jutarnje do večernje službe! Međutim, ona je zbog svoje odanosti bila bogato nagrađena. Imala je čast da bude prisutna kad su Josif i Marija doneli malog Isusa u hram pred Jehovu, kao što je bilo propisano Zakonom. Kad je videla Isusa, Ana je „počela da zahvaljuje Bogu i da govori o detetu svima koji su čekali izbavljenje Jerusalima“ (Luka 2:22-24, 36-38; Brojevi 18:6, 7).
5, 6. Kako danas mnogi hrišćani koji su u poodmaklim godinama pokazuju duh poput Aninog?
5 Danas među nama ima mnogo onih koji su u poodmaklim godinama, ali poput Ane redovno prisustvuju sastancima, usrdno se mole za napredak obožavanja istinitog Boga i neumorno propovedaju dobru vest. Jedan brat koji ima preko 80 godina i sa svojom suprugom redovno dolazi na hrišćanske sastanke, rekao je: „Stekli smo naviku da idemo na sastanke. Ne želimo da budemo ni na jednom drugom mestu. Naša želja je da budemo tamo gde je Božji narod. Tu se osećamo sigurno.“ Kakav ohrabrujuć primer za sve! (Jevrejima 10:24, 25).
6 „Želim da iskoristim svaku priliku koja mi se pruži da učestvujem u nekoj teokratskoj aktivnosti.“ To je moto Džin, udovice koja ima više od 80 godina. „Naravno, ima teških trenutaka“, kaže ona, „ali zašto bi svi oko mene morali da budu tužni kad sam ja tužna?“ Oči joj blistaju dok priča o radosti koju joj pričinjavaju putovanja u druge zemlje radi prisustvovanja teokratskim događajima koji jačaju veru. Tokom jednog nedavnog putovanja, rekla je svojim saputnicima: „Ne želim više da gledam zamkove, želim da idem u službu propovedanja!“ Iako nije znala jezik kojim se govori u toj zemlji, Džin je uspela da zainteresuje ljude za poruku iz Biblije. Uz to, više godina je sarađivala sa skupštinom kojoj je bila potrebna pomoć, iako je zbog toga morala da nauči novi jezik i da putuje na sastanke sat vremena u jednom smeru.
Ostati krepkog uma
7. Kako je Mojsije u poznim godinama izrazio želju da produbi svoj odnos sa Bogom?
7 Životno iskustvo se stiče s vremenom (Jov 12:12). S druge strane, duhovni napredak ne dolazi sam po sebi s prolaskom godina. Zato se verne Božje sluge ne oslanjaju samo na znanje koje su stekle u prošlosti već nastoje da ’znaju još više‘ kako godine prolaze (Poslovice 9:9). Mojsije je imao 80 godina kad ga je Jehova pozvao (Izlazak 7:7). U njegovo vreme se to očigledno smatralo prilično dugim životom, jer je on napisao: „Dani naši traju sedamdeset godina, a kod snažnijih osamdeset godina“ (Psalam 90:10). Pa ipak, Mojsije nikad nije smatrao da je prestar da uči. Nakon što je decenijama služio Bogu, izvršavao mnoge posebne zadatke i nosio teške odgovornosti, Mojsije se molio Jehovi: „Obznani mi svoje puteve, da bih te upoznao“ (Izlazak 33:13). On je uvek žarko želeo da još više produbi svoj odnos sa Jehovom.
8. Šta je Danilo činio i nakon što je prešao devedesetu da bi ostao krepkog uma i s kakvim rezultatima?
8 Prorok Danilo je pomno istraživao svete spise i nakon što je prešao devedesetu. Ono što je razumeo iz „knjiga“ — najverovatnije iz Levitske, Isaije, Jeremije, Osije i Amosa — podstaklo ga je da se usrdno moli Jehovi (Danilo 9:1-3). U odgovoru na tu molitvu bile su mu otkrivene nadahnute informacije u pogledu dolaska Mesije i budućnosti obožavanja istinitog Boga (Danilo 9:20-27).
9, 10. Šta su neki radili da bi ostali krepkog uma?
9 Poput Mojsija i Danila, mi možemo nastojati da ostanemo krepkog uma tako što ćemo biti usredsređeni na duhovne stvari dokle god to možemo. Mnogi čine upravo to. Vort, koji ima preko 80 godina i služi kao starešina, trudi se da uvek bude u toku s duhovnom hranom koju obezbeđuje „verni i razboriti rob“ (Matej 24:45). On kaže: „Neizmerno volim istinu i oduševljen sam kad vidim kako svetlo istine postaje sve blistavije“ (Poslovice 4:18). Slično tome, Fred, koji je u punovremenoj službi više od 60 godina, voli da sa suvernicima razgovara o Bibliji. „Moram da se trudim da Biblija bude živa u mom umu“, kaže on. „Ako možeš da učiniš Bibliju živom — i to ozbiljno shvatiš — i ako ono što učiš predstavlja ’zdrave reči‘, onda se tvoje znanje ne sastoji od nezavisnih informacija. Možeš da vidiš kako svaka od njih, poput dragulja, svetluca na svom mestu“ (2. Timoteju 1:13).
10 To što je neko u poodmaklim godinama ne znači obavezno da ne može sticati nova saznanja i pamtiti složene informacije. Ljudi koji su zašli u sedmu, osmu, pa čak i u devetu deceniju naučili su da čitaju i pišu ili su savladali neki novi jezik. Neki Jehovini svedoci su to uradili da bi mogli da prenose dobru vest ljudima iz drugih naroda (Marko 13:10). Hari i njegova supruga imali su skoro 70 godina kad su odlučili da nauče portugalski kako bi propovedali ljudima koji govore taj jezik. On kaže: „Mora se priznati da svaki posao postaje teži kad vas stignu godine.“ Pa ipak, uz trud i istrajnost, njih dvoje su počeli da vode biblijske studije na portugalskom. Osim toga, Hari već godinama na tom jeziku drži govore na oblasnim kongresima.
11. Zašto treba razmišljati o onome što su postigle neke verne starije osobe?
11 Naravno, zbog zdravlja ili drugih okolnosti ne mogu svi preduzeti takve poduhvate. Zašto onda razmišljati o onome što su neke starije osobe postigle? Time se sigurno ne želi stvoriti utisak da svi treba da postižu isto. Ne, ono što se želi istaći u duhu je onoga što je apostol Pavle rekao hrišćanima jevrejskog porekla u vezi s njihovim skupštinskim starešinama: „Posmatrajući ishod njihovog načina života, oponašajte njihovu veru“ (Jevrejima 13:7). Razmišljanje o primeru tih revnih starijih osoba može nas podstaći da oponašamo snažnu veru koja ih pokreće u njihovoj službi Bogu. Govoreći o onome što njega motiviše, Hari, koji sada ima 87 godina, kaže: „Želeo bih da mudro iskoristim godine koje su mi preostale i da učinim što više u Jehovinoj službi.“ Fredu, koga smo ranije spomenuli, veliko zadovoljstvo pričinjava obavljanje zaduženja koja ima u Betelu. On kaže: „Moraš pronaći najbolji način da služiš Jehovi i onda istrajati u tome.“
Promene nisu uticale na njihovu odanost
12, 13. Kako je Varzelaj pokazao odanost Bogu uprkos promenjenim okolnostima?
12 Teško je suočavati se s fizičkim promenama koje se javljaju u starosti. Pa ipak, to ne mora uticati na nečiju odanost Bogu. Dobar primer u tom pogledu je Varzelaj iz Galada. Imao je 80 godina kada je ukazao izuzetno gostoprimstvo kralju Davidu i njegovoj vojsci, pobrinuvši se da imaju hranu i smeštaj tokom Avesalomove pobune. Kada se David vraćao u Jerusalim, Varzelaj je ispratio njega i one koji su bili s njim do reke Jordan. David mu je tada ponudio da živi na dvoru. Šta je Varzelaj rekao na to? „Imam osamdeset godina... Može li tvoj sluga osetiti ukus onoga što jede i pije? Mogu li još slušati glas pevača i pevačica?... Evo tvog sluge Himama, pa neka on pođe s mojim gospodarem, kraljem. Učini mu ono što je dobro u tvojim očima“ (2. Samuilova 17:27-29; 19:31-40).
13 Uprkos promenjenim okolnostima, Varzelaj je učinio ono što je mogao kako bi pružio podršku kralju koga je Jehova imenovao. Priznao je da njegovo čulo ukusa i njegov sluh nisu više kao nekad, ali nije bio ogorčen zbog toga. Sasvim suprotno, time što je nesebično predložio da Himam dobije povlastice koje su bile ponuđene njemu, Varzelaj je pokazao kralju kakva je osoba. Poput njega, mnoge starije osobe danas pokazuju nesebičnost i darežljivost. Oni čine sve što mogu da bi poduprli obožavanje istinitog Boga, znajući da se „takvim žrtvama ugađa Bogu“. Srećni smo što su te verne osobe među nama! (Jevrejima 13:16).
14. Kako reči zapisane u Psalmu 37:23-25 dobijaju na značaju time što se ukazuje na Davidovo životno doba?
14 Iako su se Davidove okolnosti tokom godina mnogo puta menjale, on je bio uveren da se Jehova uvek brine za svoje verne sluge. Pred kraj života, sastavio je pesmu koja je danas poznata kao 37. psalam. Zamisli Davida kako sedi, duboko zamišljen, a zatim svira na harfi i peva: „Jehova utvrđuje korake čovekove, i uživa u putu njegovom. Ako i posrne, neće pasti, jer ga Jehova drži za ruku. Mlad sam bio i ostareo sam, ali nisam video pravednika ostavljenog, ni decu njegovu hleb da prose“ (Psalam 37:23-25). Jehova je smatrao da u ovaj nadahnuti psalam treba uključiti ukazivanje na Davidovo životno doba. Koliko time ove duboke reči dobijaju na osećajnosti!
15. Kako je apostol Jovan pokazao izuzetnu vernost uprkos promenjenim okolnostima i poodmaklim godinama?
15 Apostol Jovan je još jedan izuzetan primer vernosti uprkos promenjenim okolnostima i poodmaklim godinama. Nakon što je služio Bogu skoro 70 godina, Jovan je bio prognan na ostrvo Patmos ’jer je govorio o Bogu i svedočio za Isusa‘ (Otkrivenje 1:9). Ali njegova služba time nije bila završena. U stvari, sve biblijske knjige koje je Jovan napisao sastavljene su tokom poslednjih godina njegovog života. Dok je bio na Patmosu, dobio je i pažljivo zabeležio viziju Otkrivenja koja uliva strahopoštovanje (Otkrivenje 1:1, 2). Smatra se da je oslobođen iz izgnanstva tokom vladavine rimskog cezara Nerve. Nakon toga, oko 98. n. e., kad je verovatno imao 90 ili 100 godina, Jovan je napisao jevanđelje i tri poslanice koje nose njegovo ime.
Neprolazno svedočanstvo o istrajnosti
16. Kako oni koji više nisu u stanju da razgovaraju s drugima mogu pokazati da su odani Jehovi?
16 Ograničenja se mogu pojaviti u mnogim oblicima i u različitoj meri. Primera radi, neki više nisu u mogućnosti čak ni da razgovaraju s drugima. Međutim, oni se još uvek rado sećaju prilika kad su osetili Božju ljubav i nezasluženu dobrotu. Iako njihova usta ne mogu reći mnogo, u svom srcu oni govore Jehovi: „O kako volim zakon tvoj! Po ceo dan o njemu razmišljam“ (Psalam 119:97). S druge strane, Jehova poznaje one koji „razmišljaju o njegovom imenu“ i svestan je toga koliko se oni razlikuju od ogromne većine čovečanstva koja se ne obazire na njegove puteve (Malahija 3:16; Psalam 10:4). Zaista je utešno znati da su Jehovi ugodna ’razmišljanja našeg srca‘! (1. Letopisa 28:9; Psalam 19:14).
17. Šta su zaista jedinstveno postigli oni koji dugi niz godina služe Jehovi?
17 Ne treba prevideti činjenicu da su oni koji već decenijama verno služe Jehovi postigli nešto zaista jedinstveno, nešto što se ne može postići ni na koji drugi način — pružili su neprolazno svedočanstvo o istrajnosti. Isus je rekao: „Svojom istrajnošću dobićete svoje duše“ (Luka 21:19). Bez istrajnosti nije moguće dobiti večni život. Vi koji ste ’izvršili Božju volju‘ i svojim načinom života dokazali da ste verni, možete s radošću iščekivati da ćete primiti „ono što je obećano“ (Jevrejima 10:36).
18. (a) Šta Jehova ceni kod starijih osoba? (b) O čemu će biti reči u sledećem članku?
18 Jehova veoma ceni tvoju službu celim srcem, bez obzira na to koliko mnogo ili malo možeš učiniti. Šta god bi se usled starosti moglo desiti sa ’spoljašnjim čovekom‘, naš „unutrašnji [čovek]“ se može obnavljati iz dana u dan (2. Korinćanima 4:16). Nema sumnje u to da Jehova ceni ono što si činio u prošlosti, ali je kristalno jasno da on takođe ceni ono što upravo sada činiš za njegovo ime (Jevrejima 6:10). U sledećem članku biće reči o tome kakav uticaj dugoročno gledano ima takva vernost.
Kako bi odgovorio?
• U kom pogledu je Ana dobar primer za današnje hrišćane koji su u poodmaklim godinama?
• Zašto starost ne mora predstavljati prepreku onome što neko može postići?
• Kako starije osobe mogu nastaviti da pokazuju odanost Bogu?
• Kako Jehova gleda na ono što starije osobe čine u službi?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 23. strani]
U dubokoj starosti, Danilo je iz „knjiga“ razumeo koliko godina će Juda biti u izgnanstvu
[Slike na 25. strani]
Mnoge starije osobe pružaju dobar primer time što redovno dolaze na sastanke, revno propovedaju i imaju žarku želju da stiču nova znanja