Izabrane misli iz Tužbalica
Jehovina Reč je živa
Izabrane misli iz Tužbalica
PROROK Jeremija posmatra izvršenje osude koju je objavljivao 40 godina. Kako se oseća dok svojim očima gleda uništenje voljenog grada? U grčkoj Septuaginti, u uvodu u Tužbalice stoji: „Jeremija sede plačući i naričući nad Jerusalimom ovom tužbalicom.“ Ova knjiga je sastavljena 607. pre n. e., dok se ovaj prorok još uvek živo sećao opsade Jerusalima koja je trajala 18 meseci, kao i spaljivanja grada koje je zatim usledilo. Zbog toga Jeremija u ovoj knjizi veoma snažnim rečima izražava svoj bol u srcu (Jeremija 52:3-5, 12-14). Nijedan grad u istoriji nije bio oplakan tako dirljivim izrazima.
Knjiga pod nazivom Tužbalice predstavlja zbirku od pet lirskih pesama. Prve četiri su tužbalice, to jest naricaljke, a peta je napisana u vidu molitve. Prve četiri su pisane u akrostihu, tako da 22 stiha počinju hebrejskim slovima koja se nižu po alfabetskom redu. Premda peta pesma takođe ima 22 stiha, što odgovara broju slova u hebrejskom pismu, ona nije pisana u akrostihu.
„OČI SU MI IŠČILELE OD SUZA“
„O, kako osamljen sedi, grad nekad pun ljudi! Postao je kao udovica, a nekad je bio velik među narodima! Nekad kneginja među pokrajinama, na ropski rad sada ide!“ Tim rečima počinju tužbalice proroka Jeremije o Jerusalimu. Objašnjavajući zbog čega je došlo do ove nevolje, prorok kaže: „Zbog mnoštva prestupa njegovih, Jehova ga je u tugu zavio“ (Tužbalice 1:1, 5).
Predstavljen ženom koja je ostala bez muža i dece, Jerusalim pita: „Ima li bola poput teškog bola što je meni nanet?“ U vezi sa svojim neprijateljima, moli se Bogu: „Neka sva zloća njihova dođe pred tebe, a ti ih udari, kao što si mene udario zbog svih prestupa mojih. Jer je mnogo uzdaha mojih, i srce je moje bolno“ (Tužbalice 1:12, 22).
Duboko ražalošćeni Jeremija govori: „U žestini gneva slomio je [Jehova] svaki rog Izraelov. Povukao je desnicu svoju kad je neprijatelj napao. U Jakovu on gori kao plamen ognjeni što sve oko sebe proždire.“ Opisujući svoju duboku tugu, prorok jadikuje: „Oči su mi iščilele od suza. Utroba mi se uskomešala. Jetra mi se prosula na zemlju.“ Čak su se i prolaznici čudili i govorili: „To li je grad za koji su govorili: ’On je savršenstvo lepote, radost cele zemlje‘?“ (Tužbalice 2:3, 11, 15).
Odgovori na biblijska pitanja:
1:15 — Kako je Jehova „izgazio grožđe u vinskoj presi device, kćeri Judine“? Kada su uništavali grad, koji je predstavljen devicom, Vavilonci su prolili toliko krvi da se to može uporediti sa ceđenjem grožđa u vinskoj presi. Jehova je to prorekao i dozvolio da se desi, tako da se može reći da je on „izgazio grožđe u vinskoj presi“.
2:1 — Kako je ’lepota Izraelova bila bačena s neba na zemlju‘? Pošto su „nebesa viša od zemlje“, ponekad se poniženje nečega što je bilo uzvišeno opisuje ’bacanjem s neba na zemlju‘. ’Lepota Izraelova‘ — slava i snaga koju je Izrael imao dok je Jehovin blagoslov bio nad njim — bačena je dole prilikom uništenja Jerusalima i razorenja Jude (Isaija 55:9).
2:1, 6 — Šta je ’podnožje Jehovinih nogu‘ i šta je njegova ’senica‘? Psalmista je rekao u pesmi: „Uđimo u veličanstveno prebivalište njegovo, poklonimo se kod podnožja nogu njegovih“ (Psalam 132:7). Dakle, ’podnožje Jehovinih nogu‘ koje se pominje u Tužbalicama 2:1 odnosi se na dom obožavanja Jehove, to jest na hram. Vavilonci su ’spalili Jehovin dom‘ kao da je senica, obična koliba u vrtu (Jeremija 52:12, 13).
2:16, 17 — Zar ne bi trebalo da 16. stih započinje slovom ajin a 17. stih slovom pe, da bi se sledio redosled hebrejskog pisma? Prilikom sastavljanja pesama u ovom stilu, nadahnuti pisci su obično sledili redosled slova tog pisma. Međutim, nisu to činili po cenu toga da tekst zvuči veštački ili neprirodno. Prenošenje smisla bilo je važnije od pridržavanja tog redosleda, što je samo služilo kao pomoć za pamćenje. Zamena ista dva slova takođe se nalazi u trećoj i četvrtoj pesmi u Tužbalicama (Tužbalice 3:46, 49; 4:16, 17).
2:17 — Koju je „reč“ Jehova ispunio u povezanosti s Jerusalimom? Izgleda da se ovde ukazuje na stih iz Levitske 26:17, koji glasi: „Okrenuću svoje lice protiv vas, pa će vas vaši neprijatelji poraziti. Gaziće vas oni koji vas mrze i vi ćete bežati kad vas niko ne bude gonio.“
Pouka za nas:
1:1-9. Jerusalim tokom noći gorko plače i suze mu liju niz obraze. Sva njegova vrata su pusta, a njegovi sveštenici uzdišu. Njegove devojke su žalosne, a on sam je pun gorčine. Zašto? Zato što je teško zgrešio. Nečistoća mu je na skutovima. Plod njegovog prestupa nije radost, već suze, uzdisaji, žalost i gorčina.
1:18. Kada kažnjava prestupnike, Jehova je uvek pravedan.
2:20. Izraelci su bili upozoreni da će ih, ako ne budu slušali Jehovin glas, snaći prokletstva. Između ostalog, rečeno im je da će jesti „meso svojih sinova i svojih kćeri“ (Ponovljeni zakoni 28:15, 45, 53). Kako je nemudro biti neposlušan Bogu!
„NE ZATVARAJ UHO KAD MOLIM DA ME IZBAVIŠ“
U trećem poglavlju Tužbalica, o Izraelu se govori kao o čoveku. Uprkos tome što je doživeo nevolju, taj čovek peva: „Dobar je Jehova prema onome ko se uzda u njega, prema duši koja ga traži.“ Obraćajući se u molitvi istinitom Bogu, on kaže: „Ti čuješ glas moj. Ne zatvaraj uho kad molim da me izbaviš, kad vapim za pomoć.“ Tražeći od Jehove da obrati pažnju na sramotu koju su mu neprijatelji naneli, on kaže: „Ti ćeš im, Jehova, vratiti po delima ruku njihovih“ (Tužbalice 3:1, 25, 56, 64).
Jeremija otkriva svoja osećanja zbog užasnih posledica osamnaestomesečne opsade Jerusalima i nariče: „Kazna za prestup kćeri naroda mog veća je od kazne za greh Sodoma, koji je u trenu bio uništen i kome nijedna ruka nije pomoć pružila.“ Jeremija nastavlja: „Bolje su prošli oni koji su pobijeni mačem nego oni koje je glad pomorila, jer polako venu zbog nestašice roda s njiva“ (Tužbalice 4:6, 9).
U petoj pesmi govore stanovnici Jerusalima. Oni kažu: „Seti se, Jehova, šta nam se desilo! Pogledaj i vidi sramotu našu!“ Nabrajaju svoje nevolje i mole se: „Ti ćeš, Jehova, na prestolu sedeti doveka. Presto tvoj iz naraštaja u naraštaj stoji. Jehova, dovedi nas natrag k sebi, i mi ćemo se rado vratiti. Daj nam nove dane poput onih što su nekad bili“ (Tužbalice 5:1, 19, 21).
Odgovori na biblijska pitanja:
3:16 — Na šta se ukazuje izrazom: „Pušta me da šljunkom zube lomim“? U jednom delu stoji: „Jevreji su na svom putu u izgnanstvo bili prisiljeni da peku hleb u jamama koje bi iskopali, tako da im je hleb bio pomešan sa šljunkom.“ Ako bi neko jeo takav hleb, mogao bi slomiti zube.
4:3, 10 — Zašto Jeremija upoređuje ’kći naroda svog‘ s ’nojevima u pustinji‘? Ženka noja je ’nemilosrdna prema ptićima svojim, kao da nisu njeni‘, stoji u Jovu 39:16. Na primer, nakon što se ptići izlegu, ženka odlazi s drugim ženkama dok mužjak vodi brigu o mladima. A šta se dešava kada se suoče s opasnošću? I mužjak i ženka beže od gnezda, ostavljajući svoje mlade. Tokom vavilonske opsade, glad je u Jerusalimu bila tako velika da su majke koje bi inače bile saosećajne postajale okrutne prema svojoj deci, poput nojeva u pustinji. To je bilo u oštroj suprotnosti s majčinskom brigom koju pokazuju ženke šakala.
5:7 — Da li Jehova svoj narod smatra odgovornim za grehe njihovih praočeva? Ne, Jehova ne kažnjava ljude za grehe njihovih predaka. „Svako će od nas položiti Bogu račun za sebe“, kaže Biblija (Rimljanima 14:12). Međutim, posledice greha mogu trajati dugo i mogu ih osetiti i kasnije generacije. Na primer, zbog toga što se drevni Izrael upustio u idolopoklonstvo, čak je i vernim Izraelcima koji su živeli kasnije bilo teško da ostanu na pravom putu (Izlazak 20:5).
Pouka za nas:
3:8, 43, 44. Dok je trajala nevolja koja je zadesila Jerusalim, Jehova je odbio da sluša kada su stanovnici vapili za pomoć. Zašto? Zato što je narod bio neposlušan, i nisu se pokajali. Ako želimo da Jehova odgovori na naše molitve, moramo mu biti poslušni (Poslovice 28:9).
3:20. Jehova, „Svevišnji nad celom zemljom“, toliko je uzvišen da se saginje kako bi „nebo i zemlju video“ (Psalam 83:18; 113:6). Pa ipak, Jeremija je i te kako bio svestan toga da je Svevišnji spreman da se sagne prema svom narodu, to jest da se spusti na njihov nivo kako bi ih ohrabrio. Kako samo srećni možemo biti što istiniti Bog nije samo svemoćan i svemudar već je i ponizan!
3:21-26, 28-33. Kako možemo podneti čak i veliku patnju? Jeremija nam to otkriva. Ne treba da zaboravimo da Jehova velikodušno čini samilosna dela i da je njegovo milosrđe veliko. Takođe treba da zadržimo na umu da je to što smo živi dovoljan razlog da ne izgubimo nadu i da treba da budemo strpljivi i da tiho čekamo na spasenje od Jehove, ne žaleći se. Štaviše, treba da ’stavimo svoja usta u prašinu‘, to jest da ponizno prihvatimo kušnje, priznajući da Bog ima dobar razlog zbog kog dopušta da se nešto desi.
3:27. Za mladu osobu, suočavanje sa ispitima vere može obuhvatati podnošenje teškoća i ismevanje. Ali „dobro je da čovek nosi jaram u mladosti svojoj“. Zašto? To što osoba nosi jaram problema u mladosti može je pripremiti da se suoči sa izazovima kasnije u životu.
3:39-42. Nije mudro ’žaliti se‘ kada patimo zbog naših greha. Umesto da se žalimo što trpimo posledice neispravnog postupanja, „ispitajmo puteve svoje i istražimo ih, i vratimo se Jehovi“. Mudro je da se pokajemo i ispravimo svoje postupanje.
Neka Jehova bude tvoja uzdanica
Biblijska knjiga pod nazivom Tužbalice otkriva kako je Jehova gledao na Jerusalim i Judu nakon što su Vavilonci spalili grad i opustošili tu zemlju. Pošto se u knjizi nalazi i priznanje greha, jasno je da je s Jehovinog stanovišta razlog za nevolju bio greh naroda. Reči nadahnutih pesama iz ove knjige izražavaju pouzdanje u Jehovu i želju da se narod vrati na pravi put. Premda većina ljudi u Jeremijinim danima nije delila takva osećanja, Jeremija i ostali verni ljudi jesu.
Iz Jehovine procene stanja u kom se nalazio Jerusalim, što je opisano u Tužbalicama, izvlačimo dve važne pouke. Kao prvo, to što je Jerusalim bio uništen i Juda opustošena podstiče nas na poslušnost Jehovi i upozorava da je opasno oglušiti se o njegovu volju (1. Korinćanima 10:11). Drugu pouku izvlačimo iz Jeremijinog primera (Rimljanima 15:4). Čak i u naizgled bezizlaznoj situaciji, duboko ožalošćeni prorok čekao je spasenje od Jehove. Kako je važno da se potpuno pouzdamo u Jehovu i njegovu Reč i da nam on bude uzdanica! (Jevrejima 4:12).
[Slika na 9. strani]
Prorok Jeremija je video izvršenje presude koju je objavljivao
[Slika na 10. strani]
Vera ovih Svedoka iz Koreje bila je ispitana kada su se suočili s pitanjem hrišćanske neutralnosti