Od svitka do kodeksa — kako je Biblija postala knjiga

LJUDI su tokom istorije čuvali informacije na razne načine. Nekada su pisci beležili svoje reči na spomenicima, na kamenim ili drvenim pločama, listovima pergamenta i drugim materijalima. Na Bliskom istoku se do prvog veka n. e. svitak koristio kao opšteprihvaćen i uobičajen oblik pisanog teksta. Zatim se pojavio kodeks, koji je s vremenom zamenio svitak i postao univerzalno sredstvo za čuvanje pisanog materijala. Takođe je imao značajnu ulogu u distribuisanju Biblije. Šta je bio kodeks i kako je počeo da se koristi?

Kodeks je bio prvobitni, to jest najraniji oblik savremene knjige. Sastojao se od listova koji su bili presavijeni, naslagani i povezani duž prevoja. Listovi su bili ispisani sa obe strane i zaštićeni koricama. Prvi kodeks nije mnogo ličio na današnju knjigu, ali kao i mnogi drugi izumi, on se menjao i prilagođavao potrebama i željama onih koji su ga koristili.

Drvo, vosak i pergament

Prvi kodeksi su se obično pravili od drvenih pločica koje su bile premazane voskom. Ispisani voštani poliptisi, to jest tablice koje su bile povezane sa strane, pronađeni su u Herkulanumu, gradu koji je 79. n. e. zajedno s Pompejom bio uništen prilikom erupcije Vezuva. Na kraju su tvrde pločice zamenjene listovima od materijala koji se mogao presavijati. Na latinskom su se ti kodeksi, to jest knjige nazivali membrane ili pergamenti, pošto su listovi uglavnom bili od kože.

Neki kodeksi koji su sačuvani napravljeni su od papirusove trske. Najstariji poznati hrišćanski kodeksi, koji su opstali u nekim sušnim oblastima Egipta, jesu papirusi. a

Svitak ili kodeks?

Izgleda da su hrišćani najčešće koristili rolnu, to jest svitak, barem do kraja prvog veka n. e. Od tada pa sve do trećeg  veka n. e. vodila se borba između onih koji su bili pristalice korišćenja kodeksa i onih koji su bili za svitak. Tradicionalisti, koji su navikli da koriste svitak, nisu bili spremni da se odreknu ustaljenih običaja. Međutim, osmotrimo na primer kako se čitao svitak. Svitak se obično pravio od standardnog broja listova papirusa ili pergamenta koji su bili spojeni lepkom da bi se dobila dugačka traka, koja se potom motala u rolnu. Tekst se pisao u kolonama na prednjoj strani svitka. Da bi pročitao tekst, čitač je morao da odmota svitak i pronađe željeni odlomak. Nakon što bi ga pročitao, morao je ponovo da smota svitak (Luka 4:16-20). Za jedno književno delo obično je bilo potrebno više od jednog svitka, što je dodatno otežavalo njegovu upotrebu. Iako su hrišćani od drugog veka pa nadalje očigledno više voleli da prepisuju Sveto pismo u vidu kodeksa, svitak je bio u upotrebi još vekovima. Ipak, stručnjaci smatraju da je to što su hrišćani koristili kodeks imalo važnu ulogu da on postane opšteprihvaćen.

Prednosti kodeksa su očigledne — obuhvatan je, podesan za upotrebu i lak za nošenje. Iako su neki odmah zapazili te prednosti, većina nije bila spremna da se odrekne svitka. Međutim, tokom nekoliko vekova, različiti faktori postepeno su doveli do toga da se prednost dâ kodeksu.

U poređenju sa svitkom, kodeks je bio ekonomičniji. Tekst se mogao pisati sa obe strane lista i nekoliko knjiga moglo se uvezati u isti svezak. Po mišljenju nekih, lakoća s kojom su se određene strane mogle naći u kodeksu bila je glavni razlog da ga prihvate hrišćani i učeni ljudi kao što su bili pravnici. Tekst koji je sažet na jednom mestu — u kome su se biblijski stihovi mogli lako pronaći — bio je izuzetno koristan za delo jevanđeliziranja. Osim toga, kodeks je imao i korice koje su najčešće pravljene od drveta, tako da je trajao duže od svitka.

Kodeks je bio praktičan i za lično čitanje. Do kraja trećeg veka, mnogi koji su se izjašnjavali kao hrišćani koristili su džepna izdanja Jevanđelja ispisanih na pergamentu. Od tada, doslovno milijarde primeraka kompletne Biblije ili nekih njenih delova proizvedeno je u vidu kodeksa.

Danas postoje mnoga sredstva za brz i lak pristup Božjoj mudrosti koja se nalazi u Bibliji. Ona se može pronaći kompjuterski, na audio-snimcima i kao štampani materijal. Bez obzira na to koji oblik zapisa najviše volite, razvijajte ljubav prema Božjoj Reči i težite ka tome svakodnevno (Psalam 119:97, 167).

[Fusnota]

[Slike na 15. strani]

Kodeks je imao značajnu ulogu u distribuisanju Biblije