Izgubljeni u moru promenljivih vrednosti

POZNATA legenda kaže da je usred belog dana hodao s fenjerom u ruci uzaludno pokušavajući da pronađe čestitog čoveka. Bio je to Diogen, filozof koji je živeo u Atini u četvrtom veku pre n. e.

Da li je ova legenda istinita ili ne, ne zna se. Pa ipak, da Diogen živi u današnje vreme, niko se ne bi iznenadio ako bi mu trebalo još više truda da pronađe čestite osobe. Izgleda da se mnogi ne slažu s tim da ljudi treba da prihvate utvrđene moralne vrednosti. U medijima se često skreće pažnja na šokantne događaje — u privatnom životu, vladi, svetu zabave, sportu, poslovnom svetu i drugim oblastima. Mnoge vrednosti koje su protekle generacije cenile više se ne poštuju. Utvrđena merila se ponovo ispituju i često odbacuju. Neke druge vrednosti se poštuju teoretski, ali ne i u praksi.

„Vreme opšteprihvaćenih moralnih merila je prošlo“, kaže sociolog religije Alan Vulf. Takođe je rekao: „Nikada ranije se nije desilo da se ljudi ne mogu osloniti na tradiciju i institucije u pružanju moralnog vođstva.“ S obzirom na poslednjih 100 godina, u novinama Los Angeles Times navodi se zapažanje filozofa Džonatana Glavera koji kaže da pad religioznih i opštih moralnih zakona igra glavnu ulogu u porastu nasilja širom sveta.

Međutim, takva pometnja oko opšteprihvaćenih merila nije sprečila neke da potraže nepromenljive moralne vrednosti. Pre nekoliko godina, nekadašnji generalni direktor Uneska Federiko Major izjavio je da je „više nego ikad, pad morala postao krajnje ozbiljan svetski problem“. To što ljudi ne žele da prihvate prave vrednosti ne znači da ne postoje korisne vrednosti koje se mogu usvojiti i koje treba usvojiti.

 Mogu li se ljudi složiti oko toga koja merila treba da važe za sve? Očigledno da ne mogu. Ako se ne mogu složiti oko toga šta je dobro a šta loše, kako onda mogu proceniti bilo koje vrednosti? Danas je popularan moralni relativizam. Pa ipak, može se videti da takvo gledište zapravo nije pozitivno uticalo na moral.

Britanski istoričar Pol Džonson smatra da je filozofija relativizma doprinela da „oslabi... snažan osećaj lične odgovornosti i obaveze prema utvrđenim i proverenim moralnim vrednostima“ koje su bile zastupljene do početka 20. veka.

Da li je moguće pronaći proverene moralne vrednosti, to jest živeti prema opštim moralnim zakonima? Da li postoji neki autoritet koji može pružiti trajne, nepromenljive vrednosti koje mogu uravnotežiti naš život i pružiti nam nadu u budućnost? Naredni članak će odgovoriti na ta pitanja.