Ogroman poduhvat Ernsta Glika

PRE više od 300 godina, Ernst Glik se prihvatio jednog zadatka koji je samo nekolicina ljudi u istoriji imala hrabrosti da započne. Odlučio je da prevede Bibliju na jezik koji ni sam nije poznavao.

Glik se rodio oko 1654. godine u malom gradiću Vetinu blizu grada Halea, u Nemačkoj. To što mu je otac bio luteranski pastor i što je njegova porodica bila religiozna razvilo je u mladom Ernstu želju da uči o Bogu. Kada je imao 21 godinu, u Nemačkoj je završio studije teologije i preselio se na područje današnje Letonije. U to vreme, većina tamošnjih ljudi nije imala osnovno obrazovanje i na njihovom jeziku je bilo dostupno samo nekoliko knjiga. Glik je napisao: „Kada sam kao mladić došao u ovu zemlju, prvo što sam zapazio je da Crkva u Letoniji nije imala Bibliju... To me je navelo da pred Bogom odlučim da naučim taj jezik i potpuno ovladam njim.“ Glik je bio odlučan da narodu Letonije omogući da ima Bibliju na svom jeziku.

Pripreme za prevod

Područje na kome je Glik živeo bilo je tada poznato kao Livonija i bilo je pod upravom Švedske. Tamošnji predstavnik kralja Švedske bio je Johanes Fišer. On je bio zainteresovan da podigne obrazovanje na viši nivo, a takođe i da poveća novčana sredstva. Glik je razgovarao s njim u vezi s prevođenjem Biblije na letonski. Fišer je bio vlasnik jedne štamparije koja se nalazila u prestonici, Rigi. Time što bi štampao Bibliju na letonskom, mogao bi uticati na poboljšanje obrazovanja, a u isto vreme se nadao  i dobroj zaradi. Fišer je tražio od kralja Švedske Karla XI da odobri taj prevod. Kralj je dao odobrenje za taj projekat i ponudio mu finansijska sredstva. Kraljevskim ukazom od 31. avgusta 1681. omogućeno je da se započne s prevodom.

U međuvremenu, Glik se i sam pripremao za prevođenje. Pošto je poreklom bio Nemac, mogao je da kao temelj za svoj prevod Biblije na letonski koristi prevod Martina Lutera. Ipak, Glik je želeo da napravi najbolji mogući prevod i tako je zaključio da je za to potrebno prevoditi sa izvornih jezika, hebrejskog i grčkog. Glikovo poznavanje biblijskih jezika bilo je manjkavo, zbog čega se vratio u Nemačku da bi u Hamburgu studirao hebrejski i grčki. Dok je bio tamo, verovatno mu je jedan livonijski sveštenik po imenu Janis Rejtars pomogao oko učenja letonskog, kao i grčkog koji se koristio u Bibliji.

Godine rada, godine čekanja

Kada je 1680. godine završio studije jezika, Glik se vratio u Letoniju i počeo da služi kao sveštenik. Uskoro je počeo sa prevodilačkim radom. Godine 1683. dobio je novu službu kao pastor u velikoj parohiji grada Aluksne koji će postati poznat kao mesto gde je radio svoj prevod.

U to vreme u letonskom jeziku nisu postojale reči za mnoge biblijske izraze i pojmove. Zbog toga je Glik u svom prevodu koristio neke nemačke reči. Ipak, on je učinio najbolje što je mogao da bi Božju Reč preveo na letonski, a stručnjaci se slažu da je njegov prevod izuzetno kvalitetan. On je čak skovao i neke nove reči, a pojedine od njih su i danas u širokoj upotrebi u letonskom jeziku. Među njima su reči za „primer“, „gozbu“, „diva“, „uhoditi“ i „svedočiti“.

Johanes Fišer je stalno izveštavao kralja Švedske o tome kako napreduje prevod, a njihova prepiska otkriva da je Glik do 1683. preveo biblijske knjige pisane grčkim jezikom, to jest Novi zavet. Do 1689. preveo je celu Bibliju, čime je za samo osam godina završio ovaj ogroman poduhvat. a Iako se sa izdavanjem ovog prevoda dugo odlagalo, ipak je Glik 1694.  postigao svoj cilj — vlasti su odobrile javnu distribuciju Biblije na letonskom.

Neki istoričari dovode u pitanje Glikov prevod Biblije kao njegov samostalni rad. Bez sumnje, on je koristio Luterov prevod i u svoj rad je uneo neke delove Biblije koji su već postojali na letonskom jeziku. Međutim, to predstavlja samo mali deo celokupnog njegovog prevoda. Da li su u taj rad bili uključeni i drugi prevodioci? Dok je prevodio, Glik je, doduše, imao jednog pomoćnika kao i druge osobe koje su pomagale oko korekture i provere kvaliteta prevoda. Međutim, čini se da njihova pomoć nije obuhvatala direktno prevođenje. Tako je najverovatnije on bio jedini prevodilac.

Osim što je bio prekretnica u razvoju letonskog pisanog jezika, njegov prevod je imao mnogo dalekosežnije rezultate. Konačno su Letonci mogli da čitaju Božju Reč na svom jeziku i da shvate njena okrepljujuća učenja. Nisu zaboravili šta je Glik učinio za njih. Već više od 300 godina ljudi iz Aluksne brinu se o dva hrasta koja su poznata kao Glika ozoli, to jest Glikovi hrastovi. On ih je posadio u znak sećanja na letonsku Bibliju. U Aluksni postoji jedan mali muzej u kome se nalaze razni prevodi Biblije, a među njima je i jedan primerak Glikovog prevoda. Pored toga, na grbu grada Aluksne prikazana je Biblija kao i godina 1689, kada je Glik završio svoje delo.

Njegova kasnija dela

Nedugo nakon što je došao u Letoniju, Glik je počeo da uči ruski. Godine 1699. je napisao da mu se ostvaruje još jedna želja — da prevede Bibliju na ruski jezik. U jednom pismu iz 1702. napisao je da je započeo s revidiranjem letonske Biblije. Ali nekadašnji povoljni uslovi za prevođenje Biblije potpuno su se promenili. Nakon mnogo godina mira, Letonija je postala bojno polje. Godine 1702. ruska vojska je porazila Šveđane i preuzela kontrolu nad Aluksnom. Glik je s porodicom proteran u Rusiju. b Tokom tih nemirnih vremena, izgubio je rukopise svog prerađenog prevoda letonske Biblije i prevoda na ruski. Umro je u Moskvi 1705.

Nestanak tih kasnijih prevoda na letonskom i ruskom predstavljao je veliki gubitak. Pa ipak, svi koji danas čitaju Bibliju na letonskom imaju koristi od izvornog Glikovog prevoda.

On je bio samo jedan od mnogih koji su se prihvatili tako ogromnog zadatka, naime, prevođenja Biblije na jezik običnog naroda. Zahvaljujući takvim naporima, skoro sve jezičke grupe na zemlji mogu da čitaju Božju Reč i tako prihvate neprocenjive vode biblijske istine. Zaista, pomoću Biblije koja izlazi na preko 2 000 jezika, Jehova nastavlja da otkriva istinu o sebi svim ljudima.

[Fusnote]

[Slika na 13. strani]

Glikov prevod

[Slika na 14. strani]

Jehovini svedoci poučavaju ljude o Bibliji u gradu gde ju je Glik prevodio