Savle susret sa starim prijateljima i nekadašnjim neprijateljima

KADA je Savle, koji je kasnije postao poznat kao apostol Pavle, prvi put posle svog preobraćenja na hrišćanstvo ponovo došao u Jerusalim, verovatno je osećao određenu meru straha. a Tri godine ranije otišao je iz tog grada ispunjen pretnjom i silnom željom da pobije Isusove učenike. Savle je imao ovlašćenje da uhapsi bilo kog hrišćanina koga bi našao u Damasku (Dela apostolska 9:1, 2; Galatima 1:18).

Kada je postao hrišćanin, Savle je neustrašivo objavljivao svoju veru u uskrsnulog Mesiju. Zbog toga su Judejci u Damasku želeli da ga ubiju (Dela apostolska 9:19-25). Da li je sada mogao da očekuje srdačnu dobrodošlicu od svojih nekadašnjih judejskih prijatelja iz Jerusalima? Međutim, mnogo važnije od toga bilo mu je da stupi u kontakt sa Isusovim sledbenicima u Jerusalimu. To sigurno nije bilo lako.

„Kad je stigao u Jerusalim, pokušao je da se pridruži učenicima, ali su ga se svi plašili, jer nisu verovali da je postao  učenik“ (Dela apostolska 9:26). To je bilo sasvim razumljivo. Poslednje što su znali o njemu jeste da je bio nemilosrdni progonitelj. To što je tvrdio da je hrišćanin verovatno im je izgledalo kao lukavstvo kojim se poslužio samo da bi se uvukao u skupštinu. Zbog toga su se hrišćani iz Jerusalima držali podalje od njega.

Međutim, jedna osoba mu je pomogla. Biblija govori da je Varnava odveo tog bivšeg progonitelja „k apostolima“, po svemu sudeći Petru (Kifi) i Jakovu, Gospodovom bratu, i obavestio ih o Savlovom preobraćenju i o njegovom propovedanju u Damasku (Dela apostolska 9:27; Galatima 1:18, 19). Nije objašnjeno kako je Varnava stekao poverenje u Savla. Da li je to što su se njih dvojica poznavala navelo Varnavu da ga ispita i da zatim garantuje za njegovu iskrenost? Da li je Varnava poznavao neke hrišćane iz Damaska i tako saznao za Savlovo preobraćenje? Šta god da je bilo u pitanju, Varnava je odagnao sve sumnje koje su postojale u vezi sa Savlom. Zahvaljujući tome, Savle je 15 dana ostao kod apostola Petra.

Petnaest dana kod Petra

Kao što je to naglasio Galatima, Savla nije opunomoćio nijedan čovek već lično Isus (Galatima 1:11, 12). Ali, on je sigurno shvatao koliko je važno biti dobro upoznat sa Isusovom službom. Verovatno  mu je boravak kod Petra pružio priliku za to (Luka 24:12; 1. Korinćanima 15:3-8). Savle je verovatno imao mnogo toga da pita Petra i Jakova, a oni su opet imali pitanja za Savla u vezi s njegovom vizijom i opunomoćenjem.

Kako je spasen od nekadašnjih prijatelja?

Stefan se smatra prvim hrišćanskim mučenikom. Oni koji su se ranije prepirali sa Stefanom bili su iz „takozvane Sinagoge oslobođenika, zatim neki od Kirenaca i Aleksandrinaca i od onih iz Kilikije i Azije“. Sada se Savle „raspravljao s Judejcima koji govore grčki“ i odvažno im svedočio. Kako su oni reagovali? Želeli su da ga ubiju (Dela apostolska 6:9; 9:28, 29).

Bilo je sasvim razumljivo što je Savle želeo da im objasni tu korenitu promenu u svom životu i što je imao želju da pouči svoje nekadašnje prijatelje o Mesiji. Međutim, ti Judejci su pokazali veliko neprijateljstvo prema tom čoveku koga su smatrali izdajnikom.

Da li je Savle razumeo do koje mere je bio u opasnosti? U izveštaju o tome čitamo da je dok se molio u hramu, pao u zanos i video Isusa koji mu je rekao: „Požuri i brzo izađi iz Jerusalima, jer neće prihvatiti tvoje svedočanstvo o meni!“ Savle je rekao: „Gospode, oni sami znaju da sam one koji veruju u tebe bacao u zatvor i tukao po sinagogama. I dok se prolivala krv tvog svedoka Stefana, ja sam bio prisutan i to odobravao“ (Dela apostolska 22:17-20).

Neki smatraju da je Savlov odgovor značio da je bio svestan rizika. Drugi misle da je on u stvari rekao: ’Kao što i sami znaju, bio sam progonilac poput njih. Nesumnjivo treba da ozbiljno shvate moje preobraćenje. Možda im mogu pomoći u tome.‘ Ipak, Isus je znao da ti Judejci sigurno neće obratiti pažnju na svedočanstvo jednog „otpadnika“. Zato je rekao Savlu: „Idi, jer te šaljem k narodima koji su daleko“ (Dela apostolska 22:21, 22).

Kada su suhrišćani postali svesni te opasnosti, žurno su ga ispratili do luke u Cezareji i poslali na 500 kilometara dugo putovanje, u njegov rodni grad Tars (Dela apostolska 9:30). Prošlo je nekoliko godina pre nego što je ponovo došao u Jerusalim.

To što je tako žurno otišao verovatno je bila zaštita za hrišćansku skupštinu. Prisustvo tog bivšeg progonitelja predstavljalo je potencijalnu opasnost. Nakon što je Savle otišao, „za skupštinu po celoj Judeji, Galileji i Samariji nastupilo [je] razdoblje mira u kom se ona izgrađivala. Dok je hodila u strahu od Jehove i u utehi svetog duha, stalno je rasla“ (Dela apostolska 9:31).

Pouke o opreznosti

Kao i u prvom veku, i danas se mogu pojaviti neke situacije u kojima je dobro biti oprezan. Nemamo razloga da budemo preterano sumnjičavi prema nepoznatima. Međutim, s vremena na vreme neke bezobzirne osobe su pokušavale da iskoriste Jehovin narod zbog svoje lične koristi ili s namerom da nanesu štetu skupštini. Zbog toga treba da upotrebimo razboritost da ne bismo postali žrtve obmane tih varalica (Poslovice 3:27; 2. Timoteju 3:13).

Savlova reakcija na propovedanje u Jerusalimu ilustruje još jedan način na koji hrišćani mogu da budu oprezni. Svedočenje u nekim delovima grada ili nekim osobama, uključujući i nekadašnje prijatelje, može biti opasno — u fizičkom, duhovnom pa čak i u moralnom pogledu. Onda je opreznost sasvim na mestu kada su u pitanju izbor mesta i vremena (Poslovice 22:3; Matej 10:16).

Možemo biti sasvim uvereni da će dobra vest o Božjem Kraljevstvu biti u potpunosti propovedana pre nego što dođe kraj ovog zlog poretka. Kakav nam je samo divan primer ostavio Savle „odvažno govoreći u Gospodovo ime“, čak i starim prijateljima i nekadašnjim neprijateljima! (Dela apostolska 9:28).

[Fusnota]

[Slika na 16. strani]

Kada je stigao u Jerusalim, Savle je neustrašivo svedočio Judejcima koji su govorili grčki