Šta je rešenje za etničku netrpeljivost?

U ŠPANIJI sudija prekida fudbalsku utakmicu. Zašto? Zato što masa navijača upućuje pogrdne reči igraču iz Kameruna i on preti da će napustiti teren. Napadi na doseljenike iz Afrike, Azije i Južne Amerike postali su uobičajena pojava u Rusiji; u 2005. zabeleženo je 394 rasistička napada, što je porast od 55 posto u odnosu na 2004. Trećina Azijaca i crnaca koji su učestvovali u jednom istraživanju sprovedenom u Velikoj Britaniji smatraju da su izgubili posao zbog rasne diskriminacije. Svi ovi primeri odražavaju jedan trend koji vlada u svetu.

Etnička netrpeljivost ima različite stepene ozbiljnosti — od pojedinačnih uvredljivih i nesmotrenih opaski do državne politike čiji je cilj istrebljenje čitave etničke grupe. a Šta je glavni uzrok tog problema? Kako možemo izbegavati da pokazujemo netrpeljivost prema onima koji su drugačijeg porekla? Da li je razumno nadati se da će jednog dana svi ljudi živeti u miru? Biblija pruža zanimljiv uvid u tu temu.

Tlačenje i mržnja

„Čovekovo srce [je] sklono zlu od njegove mladosti“, piše u Bibliji (Postanak 8:21). Stoga neki pronalaze zadovoljstvo u tlačenju drugih. Biblija dalje kaže: „Gle, potlačeni suze liju, a nikoga nema da ih uteši. Moć je u rukama njihovih tlačitelja“ (Propovednik 4:1).

Biblija takođe pokazuje da etnička mržnja ima dugu istoriju. Na primer, u 18. veku pre nove ere egipatski faraon je pozvao Jevrejina Jakova i njegovu veliku porodicu da se dosele u Egipat. Međutim, kasnije je drugi faraon smatrao da ta velika grupa doseljenika ugrožava njegov narod. U izveštaju se opisuje šta se dogodilo: „On je rekao svom narodu: ’Gle! Narod Izraelovih sinova brojniji je i moćniji od nas. Hajde da postupimo mudro s njima da se ne bi namnožili‘... I postavili su nad njima nadzornike da ih tlače i da ih teraju da teško rade“ (Izlazak 1:9-11). Egipćani su čak naredili da se ubiju sva novorođena muška deca Jakovljevih potomaka (Izlazak 1:15, 16).

Šta je glavni uzrok?

Svetske religije su retko kad bile podrška u borbi protiv etničke netrpeljivosti. Iako je istina da su se neki pojedinci hrabro suprotstavili tlačenju, religija u celini je najčešće bila na strani tlačitelja. To je bio slučaj u Sjedinjenim Državama, gde su crnci zakonom i pretnjom linčovanjem držani u pokornosti, a sklapanje mešovitih brakova bilo je zabranjeno sve do 1967. Slično se desilo i u Južnoafričkoj Republici u vreme aparthejda, kada je manjina štitila svoj položaj zakonima koji su zabranjivali sklapanje braka između pripadnika različitih rasa. U oba slučaja, pojedini pripadnici etničke grupe koja je pokazivala netrpeljivost bili su veoma religiozne osobe.

Međutim, Biblija otkriva dublji uzrok etničke netrpeljivosti. U njoj se objašnjava zašto neke etničke grupe tlače druge. Ona kaže: „Ko ne voli, nije upoznao Boga, jer Bog je ljubav. Ako neko kaže: ’Ja volim Boga‘, a mrzi svog brata,  lažljivac je. Jer ko ne voli svog brata, koga vidi, ne može voleti Boga, koga ne vidi“ (1. Jovanova 4:8, 20). Ove reči otkrivaju glavni uzrok etničke netrpeljivosti. Bez obzira na to da li tvrde da su religiozni ili ne, ljudi su netrpeljivi jedni prema drugima zato što nisu upoznali niti zavoleli Boga.

Poznavanje Boga — temelj etničkog jedinstva

Kako poznavanje Boga i ljubav prema njemu grade etničko jedinstvo? Šta ljudi mogu saznati iz Božje Reči što će ih sprečiti da povređuju druge koji su samo naizgled drugačiji? Biblija otkriva da je Jehova Otac svih ljudi. U njoj piše: „Postoji jedan Bog, Otac, koji je sve stvorio“ (1. Korinćanima 8:6). Osim toga, ona kaže: „Od jednog čoveka načinio je sav ljudski rod“ (Dela apostolska 17:26). Prema tome, svi ljudi su u stvari braća.

Ljudi različite etničke pripadnosti treba da budu zahvalni što su dobili život od Boga, ali postoji nešto zbog čega nemaju razloga da budu previše ponosni na svoje poreklo. Biblijski pisac Pavle je zapazio: „Preko jednog čoveka u svet [je] ušao greh.“ Dakle, „svi su sagrešili i ne odražavaju Božju slavu“ (Rimljanima 3:23; 5:12). Jehova je Bog koji voli raznolikost — ne postoje dva identična stvorenja. Ipak, nijedna etnička grupa nije dobila od Boga nešto zbog čega treba da se oseća nadmoćno. Uobičajeno gledište da je jedna etnička grupa bolja od drugih suprotno je činjenicama koje su zapisane u Svetom pismu. Jasno je da znanje koje dobijamo od Boga unapređuje etničko jedinstvo.

Bog brine za sve narode

Neki se pitaju da li je Bog podržavao etničke podele kada je pokazao naklonost prema Izraelcima i poučio ih da se drže podalje od drugih naroda (Izlazak 34:12). Bog je jednom izabrao Izraelce da budu njegov poseban narod zbog izvanredne vere njihovog praoca Avrahama. Sam Bog ih je vodio, postavljajući im vladare i dajući im zakone. Sve dok su živeli u skladu s tim, drugi narodi su mogli videti razliku između Božje i ljudske vladavine. Jehova je takođe poučio Izraelce da je potrebna žrtva da bi ljudi ponovo bili u dobrom odnosu s Bogom. Dakle, svi narodi su imali koristi od toga što je Jehova izabrao Izrael. To je bilo u skladu sa onim što je rekao Avrahamu: „Preko tvog potomstva  blagosloviće se svi narodi na zemlji zato što si poslušao moj glas“ (Postanak 22:18).

Pored toga, Jevreji su imali čast da prime Božje svete objave i da budu narod u kome će se roditi Mesija. Ali, sve to je takođe bilo u korist svih naroda. Hebrejski spisi dati Jevrejima sadrže divan opis vremena kada će sve etničke grupe primiti velike blagoslove: „Mnogi će narodi ići i govoriće: ’Dođite! Pođimo na Jehovinu goru, u dom Jakovljevog Boga! On će nas poučavati svojim putevima‘... Neće više narod podizati mač na narod niti će se više učiti ratovanju. Svako će sedeti pod svojom lozom i pod svojom smokvom i niko ih neće plašiti, jer to su reči iz usta Jehove nad vojskama“ (Mihej 4:2-4).

Iako je Isus Hrist propovedao samo Jevrejima, on je takođe rekao: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celom svetu za svedočanstvo svim narodima“ (Matej 24:14). Nijedan narod neće propustiti da čuje dobru vest. Tako je Jehova postavio savršen primer u nepristranom postupanju sa svim etničkim grupama. „Bog nije pristran, nego iz svakog naroda prihvata onog ko ga se boji i čini što je pravedno“ (Dela apostolska 10:34, 35).

Zakoni koje je Bog dao drevnoj naciji Izrael takođe pokazuju da on brine za sve narode. Zapazite kako je Zakon zahtevao više od puke tolerancije prema neizraelcima koji su živeli u toj zemlji: „Stranac koji živi s vama neka vam bude kao i čovek koji je poreklom Izraelac. Volite ga kao samog sebe, jer ste i vi bili stranci u egipatskoj zemlji“ (Levitska 19:34). Mnogi Božji zakoni su poučavali Izraelce da budu ljubazni prema doseljenicima. Kada je Isusov predak Voz video kako jedna siromašna strankinja pabirči, on je postupio u skladu s onim što je naučio od Boga i pobrinuo se da žeteoci ostave dovoljno žita koje je ona mogla da sakupi (Ruta 2:1, 10, 16).

Isus poučava dobroti

Isus je najistaknutiji primer osobe koja je druge poučavala o Bogu. Svojim sledbenicima je pokazao kako mogu biti dobri prema ljudima koji su drugačiji. Jednom je započeo razgovor sa Samarićankom. Ta žena je bila iznenađena, budući da su Samarićani bili narod koji su mnogi Jevreji prezirali. Tokom tog razgovora Isus joj je ljubazno pomogao da razume kako može dobiti večni život (Jovan 4:7-14).

Isus nam je pružio pouku o tome kako treba da se ophodimo prema ljudima koji pripadaju drugoj etničkoj grupi i kada je ispričao poređenje o milosrdnom Samarićaninu. Taj čovek je naišao na teško povređenog Jevrejina koga su napali razbojnici. On je mogao da razmišlja: ’Zašto bih pomogao  jednom Jevrejinu? Oni preziru moj narod.‘ Ali, Isus je govorio o Samarićaninu koji je imao drugačije gledište o strancima. Iako su drugi prolaznici prošli pored ranjenog čoveka, Samarićanin ’se sažalio‘ i pružio mu svu potrebnu pomoć. Isus je zaključio ovo poređenje rečima da svako ko želi da ima Božju naklonost treba da čini to isto (Luka 10:30-37).

Sve one koji su želeli da ugode Bogu apostol Pavle je poučio da se promene i da oponašaju način na koji Bog postupa s ljudima. On je napisao: „Svucite staru ličnost i njena dela, i obucite novu ličnost, koja se obnavlja dobrim poznavanjem Božje volje po slici onoga koji ju je stvorio. Tu više nema ni Grka ni Judejca, ni obrezanja ni neobrezanja, ni tuđinca, ni Skita... A iznad svega, obucite se u ljubav, jer vas ona savršeno povezuje“ (Kološanima 3:9-14).

Da li poznavanje Boga menja ljude?

Da li poznavanje Jehove Boga zaista može promeniti način na koji se ljudi ophode prema pripadnicima drugih etničkih grupa? Osmotrimo primer jedne Azijke koja se doselila u Kanadu i jako se razočarala kada je tamo doživela diskriminaciju. Upoznala je Jehovine svedoke i počela da proučava Bibliju s njima. Kasnije im je napisala pismo u kome im je zahvalila i rekla: ’Vi ste veoma fini i ljubazni ljudi. Kada sam primetila da ste zaista drugačiji od drugih belaca, pitala sam se zašto je to tako. Dugo sam razmišljala i došla do zaključka da ste Božji svedoci. Mora da postoji nešto u Bibliji. Videla sam na vašim sastancima puno belaca, crnaca, meleza i Azijaca čija su srca bila iste boje, jer ste svi braća i sestre. Sada znam zašto ste takvi. To je zbog vašeg Boga.‘

Božja Reč proriče vreme kada će „zemlja biti puna znanja o Jehovi kao što je more puno vode“ (Isaija 11:9). Već sada, u skladu s biblijskim proročanstvom, veliko mnoštvo ljudi koje broji na milione „iz svih naroda i plemena i narodnosti i jezika“ ujedinjeno je u obožavanju istinitog Boga (Otkrivenje 7:9). Oni s nestrpljenjem očekuju svet u kome će ljubav zameniti mržnju i kada će se ispuniti Jehovina namera koju je otkrio Avrahamu: „Blagosloviće se svi narodi na zemlji“ (Dela apostolska 3:25).

[Fusnota]

[Slika na stranama 4, 5]

Božji Zakon je poučavao Izraelce da vole strance

[Slika na 5. strani]

Šta možemo naučiti iz poređenja o milosrdnom Samarićaninu?

[Slike na 6. strani]

Nijedna etnička grupa nije dobila od Boga nešto zbog čega treba da se oseća nadmoćno