’Govore različite jezike, ali su ujedinjeni u ljubavi‘

Izbavljenje. Oslobođenje. Spasenje. Ljudi već vekovima sanjaju o tome da se oslobode svih tereta i briga. Kako možemo izaći na kraj sa životnim problemima? Da li će ikada doći izbavljenje? Ako da, kako?

OVO je bila tema trodnevnog oblasnog kongresa Jehovinih svedoka za prošlu 2006. godinu. Naziv kongresa je glasio: „Blizu je izbavljenje!“

Na devet takvih kongresa bilo je na hiljade delegata iz raznih zemalja. Tokom jula i avgusta posebni kongresi održani su u Pragu, glavnom gradu Češke; u Bratislavi, glavnom gradu Slovačke; u Hožuvu i Poznanju u Poljskoj a i u pet nemačkih gradova — Dortmundu, Frankfurtu, Hamburgu, Lajpcigu i Minhenu. Ukupan broj prisutnih na tim kongresima iznosio je preko 313 000.

Kakav je duh vladao na tim kongresima? Kakav su publicitet imali? Kako su se prisutni osećali posle njih?

Pripreme

Delegati i tamošnji Svedoci su s nestrpljenjem iščekivali kongres jer su bili uvereni da će to biti događaj koji će se pamtiti. Priprema odgovarajućeg smeštaja za delegate bila je veliki posao. Na primer, za kongres u Hožuvu, u Poljskoj, Svedoci su ponudili svoje domove za preko 13 000 gostiju iz Istočne Evrope. Delegati su doputovali iz Belorusije, Gruzije, Estonije, Jermenije, Kazahstana, Kirgistana, Letonije, Litvanije, Moldavije, Rusije, Sjedinjenih Država, Tadžikistana, Turkmenistana, Uzbekistana i Ukrajine.

Mnogi delegati su morali mesecima ranije da počnu s pripremama za putovanje. Tatjana, punovremeni objavitelj s Kamčatke, ruskog poluostrva koje se nalazi severoistočno od Japana, počela je da štedi novac za putovanje godinu dana ranije. Morala je da putuje oko 10 500 kilometara. Najpre je putovala avionom pet sati, zatim vozom skoro tri dana i na kraju autobusom još 30 sati do Hožuva.

Hiljade dobrovoljaca učestvovalo je u pripremama za kongres kako bi stadion i okolinu preuredili u prikladno mesto za obožavanje Boga (Ponovljeni zakoni 23:14). Navešćemo samo jedan primer. Svedoci iz Lajpciga su obavili dobar  posao tako što su počistili stadion i obećali da će to učiniti i posle kongresa. Zahvaljujući tome uprava stadiona je poništila jedan deo ugovora o zakupu koji kaže da je potrebno platiti znatnu svotu novca za pokriće troškova čišćenja.

Pozivnice

Sve skupštine u svetu doprinele su velikom publicitetu kongresa „Blizu je izbavljenje!“ Oni koji su prisustvovali tim posebnim kongresima učestvovali su u toj akciji s velikim oduševljenjem. Pozivali su ljude na kongres sve do kasno uveče poslednjeg dana uoči kongresa. Da li je njihova revnost imala nekih rezultata?

Svedok iz Poljske po imenu Bogdan upoznao je jednog starijeg čoveka koji je želeo da ide na kongres, ali je rekao da zbog male penzije nije u mogućnosti da plati putovanje od 120 kilometara do Hožuva. Ispostavilo se da je ostalo jedno upražnjeno mesto u autobusu koji je iznajmila tamošnja skupština. Bogdan priča: „Rekli smo tom čoveku da može ići besplatno s nama ako dođe na mesto polaska u 5.30 ujutru.“ On je prihvatio poziv i prisustvovao je kongresu. Kasnije je braći napisao pismo u kome je rekao: „Nakon ovog kongresa, odlučan sam da budem bolji čovek.“

Jedan čovek, koji je odseo u istom hotelu u Pragu u kom su bili smešteni delegati iz Velike Britanije, jedne večeri im je rekao da je i on tog dana prisustvovao delu programa. Šta ga je podstaklo na to? Rekao je da je jednostavno morao da ode, budući da je na ulicama tog grada primio pozivnice od deset različitih osoba! Bio je izuzetno oduševljen i izrazio je želju da nešto više sazna o tome (1. Timoteju 2:3, 4).

Koristan duhovni program

Program je uključivao teme koje su govorile o tome kako možemo izaći na kraj s različitim problemima. Jasni biblijski saveti pokazali su kako se ti problemi mogu rešiti ili pak podnositi.

Oni koje pate zbog poodmaklih godina, slabog zdravlja, gubitka voljene osobe ili drugih ličnih problema primili su ohrabrenje iz Biblije koje im pomaže da imaju vedriji pogled na život (Psalam 72:12-14). Bračni parovi i roditelji su čuli biblijske savete o tome kako mogu imati srećan brak i uspešno odgajiti svoju decu (Propovednik 4:12; Efešanima 5:22, 25; Kološanima 3:21). Mladi hrišćani — koji su izloženi štetnom uticaju vršnjaka u školi, ali primaju i mudre savete iz Božje Reči kod kuće i u skupštini — dobili su praktične smernice o tome kako se mogu izboriti s pritiskom sredine i ’pobeći od mladalačkih želja‘ (2. Timoteju 2:22).

Pravo međunarodno bratstvo

Jehovini svedoci uvek primaju praktično biblijsko vođstvo na svojim skupovima (2. Timoteju 3:16). Međutim, ono što je ove kongrese  učinilo posebnim jeste njihov međunarodni duh. Na svima se iznosio isti duhovni program na brojnim jezicima. Članovi Vodećeg tela Jehovinih svedoka svakog dana su imali govore, a posebno su bili zanimljivi izveštaji iz drugih zemalja. Ti govori i izveštaji su prevođeni kako bi i prisutni koji govore drugi jezik primili pouku.

Delegati su jedva čekali da upoznaju svoju duhovnu braću i sestre iz drugih zemalja. „Jezička barijera nije predstavljala nikakav problem“, rekao je jedan delegat. Naprotiv, to je doprinosilo posebnoj atmosferi na kongresu. Gosti su bili poreklom iz raznih kultura, ali su svi bili ujedinjeni u istoj veri.“ Oni koji su prisustvovali kongresu u Minhenu izrazili su to sledećim rečima: „Govorimo različite jezike, ali smo ujedinjeni u ljubavi.“ Bez obzira na to što nisu iz iste zemlje i što ne govore isti jezik, svi su osećali da su među pravim prijateljima — duhovnom braćom i sestrama (Zaharija 8:23).

Izrazi zahvalnosti

Vremenske prilike tokom kongresa u Poljskoj stavile su na ispit stav i istrajnost delegata. Ne samo što je skoro sve vreme padala kiša, već je bilo i prilično hladno — oko 14 stepeni Celzijusa. Jedan brat iz Sjedinjenih Država je zapazio: „To je bilo najgore vreme i najniža temperatura koju sam ikada doživeo na kongresu, i razumeo sam samo ponešto od programa. Ali, izvanredna međunarodna atmosfera, predivan duh i jedinstvena gostoljubivost nadoknadili su sve to. Ovaj kongres je bio nezaboravan!“

Nešto što je bilo nezaboravno za Svedoke iz Poljske bilo je izlaženje knjige Insight on the Scriptures na poljskom jeziku — predivna nagrada za njihovu istrajnost na hladnoći i kiši. Takođe, nova publikacija Živi sa Jehovinim danom u mislima donela je veliku radost svima koji su prisustvovali kongresima „Blizu je izbavljenje!“

Mnogi će pamtiti ovaj kongres iz još jednog razloga. Jedna sestra iz Češke po imenu Kristina koja se dobrovoljno prijavila da pomaže grupi delegata iz prekomorskih zemalja, priseća se: „Na rastanku me je jedna sestra odvela na stranu, zagrlila i rekla: ’Divno si se brinula o nama! Donosila si nam hranu do sedišta i čak nas snabdevala vodom za piće. Veliko hvala za tvoju samopožrtvovanost i ljubav.‘“ Ona je govorila o obrocima koji su bili pripremljeni za delegate iz prekomorskih zemalja. „To je bio posao za koji do tada nismo imali nikakvo iskustvo“, objašnjava jedan brat. „Taj zadatak je uključivao isporuku skoro 6 500 obroka svakog dana. Bilo je dirljivo videti kako su se mnogi, uključujući i decu, dobrovoljno prijavili da pomognu.“

Jedna sestra, koja je na kongres u Hožuv doputovala iz Ukrajine, rekla je: „Bili smo duboko dirnuti ljubavlju, brigom i velikodušnošću koju su pokazala naša braća i sestre. Ne postoje reči kojima bismo mogli izraziti našu zahvalnost.“ Osmogodišnja Anika iz Finske je podružnici Jehovinih svedoka u Poljskoj napisala: „Kongres je bio još lepši nego što sam mogla da zamislim. Divno je pripadati Jehovinoj organizaciji, jer imamo prijatelje po celom svetu!“ (Psalam 133:1).

 Zapažanja posmatrača

Pre kongresa bilo je organizovano razgledanje znamenitosti za neke delegate. U Bavarskoj su se posetioci zaustavili kod Dvorane Kraljevstva gde su ih dočekali Svedoci iz tog kraja. Turistički vodič jedne grupe, gospođa koja nije Svedok, bila je zadivljena izrazima bratske naklonosti. „Na povratku u hotel“, priča jedan delegat, „ona je rekla da smo sasvim drugačiji od drugih grupa. Bili smo lepo odeveni, i svi su sarađivali sa onima koji su predvodili grupu. Nije bilo psovki niti nereda. Bila je oduševljena kada je videla kako su stranci istog trena postali dobri prijatelji.“

Jedan brat koji je radio u Službi za informisanje na kongresu u Pragu, priseća se: „U nedelju ujutru, posetio nas je narednik koji je bio zadužen za policajce koji su nadgledali kongres. Zapazio je da je sve mirno i da za njega nema posla. Takođe je spomenuo da su se neki meštani koji žive u blizini stadiona raspitivali o čemu se radi na tom skupu. Kada je spomenuo Jehovine svedoke, obično su negodovali, na šta bi im on odgovorio: ’Kad bi se ljudi ponašali barem upola kao Jehovini svedoci, policija više ne bi ni bila potrebna.‘“

Mnogi su već izbavljeni!

Božja Reč, Biblija, poput mosta spaja kulture i ujedinjuje hrišćane u miru i jedinstvu (Rimljanima 14:19; Efešanima 4:22-24; Filipljanima 4:7). To su potvrdili i posebni kongresi „Blizu je izbavljenje!“ Jehovini svedoci su već izbavljeni od mnogih nevolja koje pogađaju ovaj svet. Netrpeljivost, nasilje i rasizam — da spomenemo samo neke od svetskih boljki — gotovo da uopšte ne postoje među njima, i oni radosno iščekuju vreme kada na celom svetu više neće biti takvih problema.

Oni koji su prisustvovali ovim kongresima lično su osetili jedinstvo koje postoji među Svedocima iz različitih zemalja i kultura. To je bilo očigledno na samom kraju kongresa. Svi su aplaudirali, grlili nove prijatelje i slikali se (1. Korinćanima 1:10; 1. Petrova 2:17). Srećni i uvereni da je blizu izbavljenje od svih nevolja i briga, delegati su se vratili svojim kućama i skupštinama sa obnovljenom odlučnošću da se čvrsto drže Božje „reči života“ (Filipljanima 2:15, 16).

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 10. strani]

Dvadeset šest jezika zvuče kao jedan

Na svih devet kongresa, program se iznosio na jeziku zemlje u kojoj se održavao. Na kongresima u Nemačkoj govori su se iznosili na još 18 drugih jezika. U Dortmundu su postojali i sektori na arapskom, farsi jeziku, portugalskom, španskom i ruskom; u Frankfurtu na engleskom, francuskom, srpskom i hrvatskom; u Hamburgu na danskom, holandskom, švedskom i tamilskom; u Lajpcigu na kineskom, poljskom i turskom i u Minhenu na grčkom, italijanskom i nemačkom znakovnom jeziku. Program u Pragu se iznosio na češkom, engleskom i ruskom, a u Bratislavi na engleskom, mađarskom, slovačkom i slovačkom znakovnom jeziku. U Hožuvu je bio na poljskom, ruskom, ukrajinskom i poljskom znakovnom jeziku i u Poznanju na poljskom i finskom.

To je ukupno dvadeset šest jezika! Zaista, Svedoci govore različite jezike, ali su ujedinjeni u ljubavi.

[Slika na 9. strani]

Delegati iz Hrvatske su u Frankfurtu bili presrećni što su dobili „Prevod Novi svet“ na svom jeziku