Jehovina Reč je živa

Izabrane misli iz Jezekilja — 1. deo

GODINA je 613. pre n. e. Prorok Jeremija je u Judi i neustrašivo objavljuje predstojeće uništenje Jerusalima i razorenje Judine zemlje. Vavilonski kralj Navuhodonosor već je odveo mnoge Judejce u zarobljeništvo. Među njima su i mladi Danilo i njegova tri druga, koji služe na haldejskom dvoru. Većina izgnanika nalazi se kraj reke Hevar „u haldejskoj zemlji“ (Jezekilj 1:1-3). Jehova ih ne ostavlja bez svog glasnika. On postavlja tridesetogodišnjeg Jezekilja za proroka.

Jezekiljeva knjiga, koja je završena 591. pre n. e., obuhvata period od 22 godine. Jezekilj je bio veoma precizan u pisanju. On svoja proročanstva označava datumima, tačno navodeći ne samo godinu već i dan i mesec. Prvi deo Jezekiljeve poruke usredsređuje se na pad i uništenje Jerusalima. Drugi deo sadrži objave protiv okolnih naroda, a u završnom delu se govori o obnovi obožavanja Jehove. U ovom članku razmatraju se izabrane misli iz Jezekilja 1:1–24:27, što obuhvata vizije, proročanstva i odredbe koje se tiču pada Jerusalima.

„POSTAVIO SAM TE ZA STRAŽARA“

(Jezekilj 1:1–19:14)

Nakon što je imao veličanstvenu viziju Jehovinog prestola, Jezekilj dobija zadatak. Jehova mu kaže: „Postavio sam te za stražara nad Izraelovim domom. Slušaj reči iz mojih usta i opominji ih u moje ime“ (Jezekilj 3:17). Da bi predskazao opsadu Jerusalima i njene posledice, Jezekilju je zapoveđeno da odglumi dva događaja koja će se desiti. Ukazujući na Judinu zemlju, Jehova preko Jezekilja kaže: „Pustiću na vas mač i uništiću vaše obredne uzvišice“ (Jezekilj 6:3). Stanovnicima zemlje on kaže: „Nevolja će ti doći“ (Jezekilj 7:7).

Godine 612. pre n. e., Jezekilj je u viziji prenesen u Jerusalim. On vidi da se u Božjem hramu dešavaju zaista odvratne stvari! Otpadnici koji to čine osetiće Jehovin gnev kada on pošalje svoje nebeske snage (predstavljene ’šestoricom ljudi‘) da izvrše njegovu presudu. Biće pošteđeni samo oni kojima su ’čela obeležena znakom‘ (Jezekilj 9:2-6). Međutim, pre toga, „pregršt užarenog ugljevlja“ — Božja snažna poruka o uništenju — mora biti razbacana nad gradom (Jezekilj 10:2). Premda će Jehova ’zlima oboriti njihova dela na njihovu glavu‘, on obećava da će ponovo sakupiti rasejane Izraelce (Jezekilj 11:17-21).

Božji duh vraća Jezekilja u Haldeju. Tu Jezekilj glumi kako kralj Sedekija i narod beže iz Jerusalima. Lažni proroci i proročice su osuđeni. Idolopoklonici su odbačeni. Juda je upoređena s beskorisnom lozom. Zagonetka o orlu i lozi prikazuje gorke posledice toga što se Jerusalim obratio za pomoć Egiptu. Zagonetka se završava obećanjem da će ’Jehova posaditi mladicu na visoku i uzvišenu goru‘ (Jezekilj 17:22). Međutim, u Judi neće biti ’vladalačkog žezla‘ (Jezekilj 19:14).

Odgovori na biblijska pitanja:

1:4-28 — Šta predstavljaju nebeske kočije? Kočije predstavljaju nebeski deo Jehovine organizacije koji je  sačinjen od vernih duhovnih stvorenja. Njihov izvor snage je Jehovin sveti duh. Onaj ko upravlja kočijama predstavlja Jehovu, čija je slava neopisiva. Njegova mirnoća prikazana je prelepom dugom.

1:5-11 — Ko su četiri bića? U drugoj viziji nebeskih kočija, Jezekilj za četiri bića kaže da su to heruvimi (Jezekilj 10:1-11; 11:22). U kasnijem opisu, on lice bika naziva ’licem heruvima‘ (Jezekilj 10:14). To je na mestu, s obzirom da je bik simbol moći i snage, a heruvimi su moćna duhovna stvorenja.

2:6 — Zašto se na Jezekilja uvek iznova ukazuje kao na ’sina čovečjeg‘? Jehova se proroku Jezekilju obraća tim rečima da bi ga podsetio da je on čovek od krvi i mesa i da bi istakao veliku razliku koja postoji između njega kao ljudskog glasnika i Boga kao Izvora poruke. Isti izraz primenjuje se na Isusa Hrista oko 80 puta u Jevanđeljima, iz čega se jasno vidi da je Božji Sin došao kao čovek, a ne kao utelovljeno duhovno biće.

2:9–3:3 — Zašto je svitak u kom su bile napisane naricaljke i tugovanke Jezekilju bio sladak? Svitak je Jezekilju bio sladak zbog stava koji je imao prema svom zadatku. On je bio zahvalan što je mogao da služi Jehovi kao njegov prorok.

4:1-17 — Da li je Jezekilj zaista odglumio scenu koja je bila predslika opsade Jerusalima? To što je Jezekilj tražio od Jehove da na nečemu drugom založi vatru na kojoj će peći hleb i što mu je Jehova dozvolio, pokazuje da je prorok zaista to odglumio. Ležanje na levoj strani predočavalo je 390 godina prestupa desetoplemenskog kraljevstva — od njegovog nastanka 997. pre n. e. do uništenja Jerusalima 607. pre n. e. Ležanje na desnoj strani predočavalo je 40 godina prestupa Jude, od kada je Jeremija postavljen za proroka 647. pre n. e. do 607. pre n. e. Tokom celog tog perioda od 430 dana, Jezekilj se oskudno hranio i pio vodu u malim količinama, proročanski ukazujući na to da će tokom opsade Jerusalima biti gladi.

5:1-3 — Šta je značilo to što je Jezekilj uzeo nekoliko dlaka od onih koje je trebalo da rasprši u vetar i stavio ih u svoje skutove? Time je pokazao da će se ostatak naroda vratiti u Judu i obnoviti pravo obožavanje nakon 70-godišnjeg opustošenja (Jezekilj 11:17-20).

17:1-24 — Ko su dva velika orla, kako su kedrove mlade grane odlomljene i kako je Jehova posadio „mladicu“? Dva orla predstavljaju vladare Vavilona i Egipta. Prvi orao dolazi na vrh kedra, koji predstavlja vladara u Davidovoj kraljevskoj lozi. Taj orao je odlomio vrh s kedrovih mladih grana tako što je na mesto Judinog kralja Joahina postavio Sedekiju. Uprkos tome što se zakleo na vernost, Sedekija traži pomoć drugog orla, egipatskog vladara, ali to mu ne pomaže. Biće odveden u ropstvo i umreće u Vavilonu. Jehova je takođe odlomio „mladicu“,  Mesijanskog Kralja. On je zasađen „na visoku i uzvišenu goru“, na nebesku goru Sion, gde će postati „veličanstveni kedar“, izvor pravih blagoslova za zemlju (Otkrivenje 14:1).

Pouka za nas:

2:6-8; 3:8, 9, 18-21. Zli ne treba da nas zaplaše niti da nas spreče da objavljujemo Božju poruku, koja obuhvata i upozorenje za njih. Kada se suočavamo s ravnodušnošću ili protivljenjem ljudi, treba da budemo čvrsti poput dijamanta. Međutim, treba da budemo pažljivi da ne bismo postali kruti, bezosećajni ili nemilosrdni. Isus je imao saosećanje prema ljudima kojima je propovedao. Isto tako, i mi treba da budemo pokrenuti sažaljenjem dok propovedamo (Matej 9:36).

3:15. Nakon što je dobio zadatak, Jezekilj je došao u Tel-Aviv, i boravio je tamo „sedam dana, sav zaprepašćen“, razmišljajući o poruci koju je trebalo da prenosi. Zar ne bi trebalo da i mi odvajamo vreme za marljivo proučavanje i razmišljanje kako bismo razumeli dubinu biblijske istine?

4:1–5:4. Jezekilju je bila potrebna poniznost i hrabrost da bi dva puta odglumio ono što je trebalo da se dogodi. I nama su poniznost i hrabrost potrebne dok izvršavamo zadatak koji smo dobili od Boga.

7:4, 9; 8:18; 9:5, 10. Ne treba da nam bude žao onih koji zaslužuju Božju osudu, niti treba da saosećamo s njima.

7:19. Kada Jehova izvrši presudu nad ovim svetom, novac neće ništa vredeti.

8:5-18. Otpadništvo je pogubno u duhovnom smislu. „Otpadnik ustima svojim upropašćuje bližnjeg svog“ (Poslovice 11:9). Mudro je da odbacimo i samu pomisao na to da slušamo otpadnike.

9:3-6. Dobijanje znaka — dokaza da smo predane, krštene Božje sluge i da imamo hrišćansku ličnost — neophodno je za preživljavanje ’velike nevolje‘ (Matej 24:21). Pomazani hrišćani, predstavljeni čovekom s pisarskim priborom, predvode u obeležavanju, to jest u propovedanju o Kraljevstvu i stvaranju učenika. Da bismo sačuvali naš znak, treba revno da im pomažemo u tom delu.

12:26-28. Čak i onima koji su se rugali njegovoj poruci, Jezekilj je trebalo da kaže: „Neće se više odgađati nijedna [Jehovina] reč.“ Moramo činiti sve što možemo da bismo pomogli drugima da se pouzdaju u Jehovu pre nego što dođe kraj ovog poretka.

14:12-23. Naše spasenje je naša lična odgovornost. Niko to ne može postići umesto nas (Rimljanima 14:12).

18:1-29. Sami smo odgovorni za posledice naših postupaka.

„UNIŠTIĆU, UNIŠTIĆU, UNIŠTIĆU KRUNU“

(Jezekilj 20:1–24:27)

Sedme godine izgnanstva, 611. pre n. e., stariji Izraelci dolaze Jezekilju da „traže savet od Jehove“. Oni slušaju o dugoj istoriji pobune Izraela i čuju upozorenje da će ’Jehova izvući svoj mač‘ protiv njega (Jezekilj 20:1; 21:3). Obraćajući se poglavaru Izraela (Sedekiji), Jehova kaže: „Skini turban i odloži krunu. Doći će do promene. Uzvisi što je nisko, a ponizi što je visoko. Uništiću, uništiću, uništiću krunu, i ona neće biti ničija dok ne dođe onaj koji ima zakonsko pravo na nju [Isus Hrist], i njemu ću je dati“ (Jezekilj 21:26, 27).

Jerusalim je pozvan na odgovornost. Razotkrivena je krivica Ole (Izraela) i Olive (Jude). Ola je već predata „u ruke njenim ljubavnicima, u ruke asirskim sinovima“ (Jezekilj 23:9). Olivino uništenje se bližilo. Godine 609. pre n. e., započela je opsada Jerusalima koja je trajala 18 meseci. Kada grad konačno padne, Judejci će biti i suviše  zaprepašćeni da bi mogli izraziti žalost. Jezekilj ne sme da prenosi Božju poruku izgnanicima dok mu begunac ne bude javio da je grad uništen (Jezekilj 24:26, 27).

Odgovori na biblijska pitanja:

21:3 — Šta je „mač“ koji Jehova vadi iz korica? Pokazalo se da je „mač“ koji je Jehova koristio da izvrši svoju presudu nad Jerusalimom i Judom bio vavilonski kralj Navuhodonosor sa svojom vojskom. To bi takođe moglo uključivati nebeski deo Božje organizacije koji se sastoji od moćnih duhovnih stvorenja.

24:6-14 — Šta predstavlja rđa na loncu? Jerusalim pod opsadom upoređen je sa širokim loncem. Rđa predstavlja moralnu prljavštinu — nečistoću, besramnost i krvoproliće za koje je taj grad snosio odgovornost. Njegova nečistoća je bila tako velika da se rđa s lonca nije mogla skinuti čak ni kad se prazan lonac veoma zagrejao na užarenom ugljevlju.

Pouka za nas:

20:1, 49. Reakcija starešina u Izraelu pokazuje da su sumnjali u ono što je Jezekilj govorio. Nemojmo nikada postati sumnjičavi prema Božjim upozorenjima.

21:18-22. Premda se paganski vladar Navuhodonosor služio gatanjem, u stvari se Jehova pobrinuo za to da on napadne Jerusalim. To pokazuje da demoni ne mogu sprečiti one koje je Jehova odredio da izvrše njegovu nameru.

22:6-16. Jehova mrzi klevetu, besramna dela, zloupotrebu moći i uzimanje mita. Treba da budemo odlučni da se klonimo takvog neispravnog postupanja.

23:5-49. Sklapanje političkih saveza dovelo je do toga da Izrael i Juda prihvate krivu religiju svojih saveznika. Čuvajmo se toga da u ovom svetu stvaramo veze koje mogu uništiti našu veru (Jakov 4:4).

Poruka koja je živa i delotvorna

Prva 24 poglavlja Jezekiljeve knjige puna su divnih pouka! Načela koja se tu nalaze pokazuju nam šta donosi Božje neodobravanje, kako možemo dobiti njegovo milosrđe i zašto treba da upozoravamo zle. Proročanstvo o uništenju Jerusalima jasno prikazuje Jehovu kao Boga koji ’svom narodu unapred objavljuje ono što će se dogoditi‘ (Isaija 42:9).

Proročanstva kao što su ona zapisana u Jezekilju 17:22-24 i 21:26, 27 ukazuju na uspostavljanje Mesijanskog Kraljevstva na nebu. Uskoro će ono učiniti da se Božja volja vrši na zemlji (Matej 6:9, 10). Možemo iščekivati blagoslove Kraljevstva s jakom verom i pouzdanjem. Zaista, „Božja reč je živa i delotvorna“ (Jevrejima 4:12).

[Slika na 12. strani]

Šta predstavljaju nebeske kočije?

[Slika na 14. strani]

Revno učestvovanje u delu propovedanja pomaže nam da sačuvamo naš „znak“