„Nikome ne vraćajte zlo za zlo“
„Nikome ne vraćajte zlo za zlo“
„Nikome ne vraćajte zlo za zlo. Činite ono što svi ljudi smatraju dobrim“ (RIMLJANIMA 12:17)
1. Kako mnogi ljudi postupaju?
KAD jedno dete gurne drugo, obično je njegova prva reakcija da uzvrati. Nažalost, ne ponašaju se samo deca tako. Mnogi odrasli postupaju na sličan način. Kad ih neko uvredi, oni žele da uzvrate istom merom. Doduše, većina odraslih neće nekoga doslovno gurnuti, ali mnogi će to učiniti na prikriven način. Možda ogovaraju osobu koja ih je uvredila ili se trude da je spreče da uspe u nekom poduhvatu. Čime god da se služe, namera je ista — da vrate milo za drago, to jest da se osvete.
2. (a) Zašto se pravi hrišćani odupiru težnji da uzvrate istom merom? (b) Koja pitanja i koje poglavlje iz Biblije ćemo osmotriti?
2 Iako je želja da se uzvrati istom merom duboko ukorenjena u čoveku, pravi hrišćani joj se odupiru. Oni se trude da slede savet apostola Pavla: „Nikome ne vraćajte zlo za zlo“ (Rimljanima 12:17). Šta će nas podstaći da živimo prema tom uzvišenom merilu? Kome ne treba da vraćamo zlo? Kako će nam koristiti ako ne uzvraćamo istom merom? Da bismo odgovorili na ova pitanja, osmotrimo kontekst Pavlovih reči i pogledajmo kako 12. poglavlje Rimljanima pokazuje da je uzdržavanje od osvete ispravno, da je pokazatelj ljubavi i skromnosti. Osmotrićemo svako od ova tri obeležja, jedno po jedno.
’Zato vas usrdno molim‘
3, 4. (a) O čemu Pavle govori od 12. poglavlja Rimljanima pa nadalje i zbog čega koristi reč „zato“? (b) Kako je Božja samilost trebalo da utiče na hrišćane u Rimu?
3 Od 12. poglavlja pa nadalje, Pavle osmatra četiri uzajamno povezana obeležja hrišćanskog života. On govori o našem odnosu s Jehovom, sa suvernicima, sa onima koji ne dele naša verovanja, kao i s vlastima. Pavle nam otkriva glavni razlog zbog kojeg treba da se odupremo pogrešnim naginjanjima, kao što je želja za osvetom: „Zato vas, braćo, usrdno molim Božjom samilošću“ (Rimljanima 12:1). Zapazi reč „zato“, koja znači „s obzirom na prethodno rečeno“. Pavle zapravo kaže: ’S obzirom na ono što sam vam upravo objasnio, usrdno vas molim da činite ono što ću vam sada reći.‘ Šta je to Pavle prethodno objasnio hrišćanima u Rimu?
4 U prvih 11 poglavlja svog pisma, Pavle je govorio o predivnoj mogućnosti koja je pružena i Jevrejima i nejevrejima — da postanu vladari s Hristom u Božjem Kraljevstvu, što je nada koju je izraelski narod odbacio (Rimljanima 11:13-36). Ta posebna čast pružena je ljudima samo zahvaljujući ’Božjoj samilosti‘. Kako bi hrišćani trebalo da odgovore na tu veliku nezasluženu dobrotu koju im je Bog pokazao? Njihova srca treba da budu ispunjena dubokom zahvalnošću koja će ih podstaći da čine ono što Pavle dalje kaže: „Svoja tela [dajte] kao žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu, da služite Bogu koristeći svoj razum“ (Rimljanima 12:1). Ali, kako bi ti hrišćani mogli dati sebe kao „žrtvu“ Bogu?
5. (a) Kako neko može dati sebe kao „žrtvu“ Bogu? (b) Koje načelo treba da utiče na ponašanje jednog hrišćanina?
5 Pavle nastavlja: „Ne dajte da vas i dalje oblikuje ovaj svet, nego se preobrazite obnavljanjem svog uma, da utvrdite šta je Božja volja — šta je dobro, ugodno i savršeno“ (Rimljanima 12:2). Nisu smeli dopustiti da duh sveta oblikuje njihove stavove, već je trebalo da svoj način razmišljanja usklade s Hristovim (1. Korinćanima 2:16; Filipljanima 2:5). To načelo treba da utiče na svakodnevno ponašanje svih pravih hrišćana, pa i nas danas.
6. Na osnovu Pavlovih reči iz Rimljanima 12:1, 2, šta nas podstiče da se ne svetimo?
6 Kako nam pomaže ono što je Pavle rekao u Rimljanima 12:1, 2? Poput tih duhom pomazanih hrišćana iz Rima, i mi smo duboko zahvalni za to što nam je Bog na mnogo načina pokazao svoju samilost i to čini i dalje, iz dana u dan. Zato nas srce ispunjeno zahvalnošću podstiče da mu služimo svom svojom snagom, sredstvima i sposobnostima. Ta žarka želja nas takođe podstiče da damo sve od sebe kako bismo razmišljali kao Hrist, a ne kao svet. To što imamo Hristov um utiče i na naše ophođenje prema drugima — kako prema našim suvernicima, tako i prema onima koji ne dele naša verovanja (Galatima 5:25). Primera radi, ako razmišljamo kao Hrist, oduprećemo se želji da se osvetimo nekome (1. Petrova 2:21-23).
„Neka vaša ljubav ne bude licemerna“
7. O kojoj vrsti ljubavi se govori u 12. poglavlju Rimljanima?
7 Mi ne vraćamo zlo za zlo ne samo zato što je to ispravno već i zbog toga što time pokazujemo ljubav. Zapazi kako apostol Pavle dalje govori o ljubavi. Kad u svom pismu Rimljanima u nekoliko navrata ističe ljubav koju pokazuju Bog i Hrist, Pavle koristi grčku reč agape (Rimljanima 5:5, 8; 8:35, 39). Međutim, u 12. poglavlju on koristi reč agape na drugačiji način — govoreći o ljubavi koju ljudi pokazuju jedni prema drugima. Nakon što zapaža da među hrišćanima postoje različiti darovi duha, Pavle spominje osobinu koju treba da razvijaju svi hrišćani. On kaže: „Neka vaša ljubav ne bude licemerna“ (Rimljanima 12:4-9). Pokazivanje ljubavi prema drugima je najznačajnije obeležje pravih hrišćana (Marko 12:28-31). Pavle nas podstiče da se trudimo da pokazujemo iskrenu ljubav prema drugima.
8. Kako možemo pokazivati nelicemernu ljubav?
8 Pavle dalje navodi kako se pokazuje nelicemerna ljubav: „Mrzite zlo, držite se dobra“ (Rimljanima 12:9). „Mrzite“ i „držite se“ su snažni izrazi. Reč prevedena s „mrzite“ može značiti i „neizmerno mrzite“. Mi moramo mrzeti ne samo posledice zla nego i sâmo zlo (Psalam 97:10). Izraz „držite se“ prevod je jednog grčkog glagola koji doslovno znači „zalepiti“. Hrišćanin koji pokazuje istinsku ljubav toliko je čvrsto prionuo uz dobrotu da je ona postala sastavni deo njegove ličnosti.
9. Koji savet Pavle često ponavlja?
9 Pavle često spominje jedan poseban način da pokažemo ljubav. On kaže: „Blagosiljajte one koji vas progone — blagosiljajte, a ne proklinjite.“ „Nikome ne vraćajte zlo za zlo.“ „Ne osvećujte se, voljeni.“ „Ne daj da te zlo nadvlada, nego nadvladavaj zlo dobrim“ (Rimljanima 12:14, 17-19, 21). Pavlove reči jasno pokazuju kako treba da se ophodimo prema ljudima koji ne služe Jehovi, čak i prema onima koji nam se protive.
„Blagosiljajte one koji vas progone“
10. Kako možemo ’blagosiljati one koji nas progone‘?
10 Kako možemo postupati u skladu s Pavlovim podsticajem: „Blagosiljajte one koji vas progone“? (Rimljanima 12:14). Isus je rekao svojim sledbenicima: „Volite svoje neprijatelje i molite se za one koji vas progone“ (Matej 5:44; Luka 6:27, 28). Prema tome, jedan način da ’blagosiljamo one koji nas progone‘ jeste da se molimo za njih — da Jehova otvori oči onima koji se protive iz neznanja i pomogne im da prepoznaju istinu (2. Korinćanima 4:4). Možda izgleda neobično moliti Boga da blagoslovi nekog progonitelja. Međutim, što je naše razmišljanje sličnije Hristovom, tim više ćemo pokazivati ljubav prema našim neprijateljima (Luka 23:34). Do čega to može dovesti?
11. (a) Šta možemo naučiti iz Stefanovog primera? (b) Kao što pokazuje Pavlovo iskustvo, kakva se promena može desiti kod nekih progonitelja?
11 Stefan se molio za svoje progonitelje i njegova molitva nije bila uzaludna. Kratko nakon Pedesetnice 33. n. e., Stefana su uhvatili protivnici hrišćanske skupštine, odvukli ga izvan Jerusalima i kamenovali. Pre nego što je umro, povikao je: „Jehova, ne uzmi im ovo za greh!“ (Dela apostolska 7:58–8:1). Među onima za koje se Stefan tog dana molio bio je Savle, koji je bio svedok Stefanovog ubistva i odobravao ga. Kasnije se Savlu pojavio uskrsnuli Isus. Nakon toga je taj nekadašnji progonitelj postao Hristov sledbenik, apostol Pavle, koji je napisao Poslanicu Rimljanima (Dela apostolska 26:12-18). U skladu sa Stefanovom molitvom, Jehova je očigledno oprostio Pavlu što je bio progonitelj (1. Timoteju 1:12-16). Zato je sasvim razumljivo što je Pavle podsticao hrišćane: „Blagosiljajte one koji vas progone.“ On je iz ličnog iskustva znao da neki progonitelji s vremenom mogu postati Božje sluge. I u naše vreme su neki progonitelji prihvatili istinu zbog miroljubivosti Jehovinih slugu.
„Budite u miru sa svim ljudima“
12. Kako je savet u Rimljanima 12:17 logičan nastavak onoga što je rečeno u Rimljanima 12:9?
12 Sledeći Pavlov savet u pogledu ophođenja prema onima koji služe Bogu i prema ostalima glasi: „Nikome ne vraćajte zlo za zlo.“ Ta izjava je logičan nastavak prethodno rečenog, naime: „Mrzite zlo.“ Zaista, kako bi neko mogao reći da istinski mrzi ono što je zlo, ako bi pribegavao zlu kako bi se osvetio drugima? Time sigurno ne bi pokazao nelicemernu ljubav. Pavle zatim kaže: „Činite ono što svi ljudi smatraju dobrim“ (Rimljanima 12:9, 17). Kako to možemo sprovesti u delo?
13. Kako naši postupci mogu uticati na druge?
13 Nešto ranije, u svom pismu Korinćanima, Pavle je govorio o progonstvu s kojim su se apostoli suočavali. On je rekao: „[Mi] smo postali prizor koji gleda svet, i anđeli i ljudi... Kad nas vređaju, blagosiljamo. Kad nas progone, strpljivo podnosimo. Kad nas kleveću, odgovaramo ljubazno“ (1. Korinćanima 4:9-13). Slično tome, ljudi danas posmatraju ponašanje pravih hrišćana. Kad vide da činimo dobra dela čak i kad se prema nama nepravedno postupa, možda će povoljnije reagovati na poruku koju im prenosimo (1. Petrova 2:12).
14. Do koje mere treba da nastojimo da budemo u miru s drugima?
14 Međutim, do koje mere treba da nastojimo da budemo u miru s drugima? Treba da učinimo sve što je u našoj moći. Pavle je rekao svojoj hrišćanskoj braći: „Ako je moguće, koliko od vas zavisi, budite u miru sa svim ljudima“ (Rimljanima 12:18). „Ako je moguće“ i „koliko od vas zavisi“ su uslovni izrazi koji pokazuju da nije uvek moguće biti u miru s drugima. Na primer, nećemo prekršiti neku Božju zapovest samo da bismo sačuvali mir s ljudima (Matej 10:34-36; Jevrejima 12:14). Pa ipak, mi činimo sve što je u razumnoj meri moguće da bismo bili u miru „sa svim ljudima“, ne kršeći pri tom pravedna načela.
„Ne osvećujte se“
15. Koji razlog da se ne osvećujemo nalazimo u Rimljanima 12:19?
15 Pavle nam pruža još jedan uverljiv razlog zašto ne treba da se svetimo — to je znak skromnosti. On kaže: „Ne osvećujte se, voljeni, nego dajte mesta gnevu Božjem, jer je pisano: ’Moja je osveta, ja ću uzvratiti, kaže Jehova.‘“ (Rimljanima 12:19). Hrišćanin koji preduzima korake da bi se sam osvetio, postupa drsko. On se usuđuje da preuzme ulogu koja pripada Bogu (Matej 7:1). Osim toga, kad pokušava da uzme stvari u svoje ruke, on pokazuje nedostatak vere u Jehovino obećanje: „Ja ću uzvratiti.“ Nasuprot tome, pravi hrišćani se uzdaju u to da će se Jehova ’pobrinuti da njegovi izabrani dobiju pravdu‘ (Luka 18:7, 8; 2. Solunjanima 1:6-8). Oni skromno prepuštaju Bogu da se osveti za nepravdu (Jeremija 30:23, 24; Rimljanima 1:18).
16, 17. (a) Šta znači ’zgrtati užareno ugljevlje‘ na nečiju glavu? (b) Da li si imao prilike da vidiš kako je dobrota omekšala srce nekoga ko ne služi Bogu? Ako jesi, navedi primer.
16 Osveta bi verovatno učinila neprijatelja još neosetljivijim, ali dobrota bi mogla omekšati njegovo srce. Zašto? Zapazi šta je Pavle rekao hrišćanima u Rimu: „Ako je tvoj neprijatelj gladan, nahrani ga, ako je žedan, daj mu da pije, jer čineći to, zgrćeš užareno ugljevlje na njegovu glavu“ (Rimljanima 12:20; Poslovice 25:21, 22). Šta to znači?
17 ’Zgrtati užareno ugljevlje na nečiju glavu‘ je slikovit izraz koji je povezan s procesom topljenja metala u biblijska vremena. Ruda metala je stavljana u peć na sloj uglja, a zatim se preko nje stavljao drugi sloj uglja. Užareno ugljevlje koje je bilo odozgo povećavalo je temperaturu, tako da se ruda topila i iz nje su se izdvajale neželjene primese. Slično tome, kada činimo dobro nekom ko nam se protivi, možemo „otopiti“ njegovu grubost i podstaći ga da ispolji svoje dobre osobine (2. Kraljevima 6:14-23). U stvari, mnogi koji su sada članovi hrišćanske skupštine počeli su da služe istinitom Bogu jer su ih dirnula dobra dela koja su Jehovine sluge činile za njih.
Zašto ne uzvraćamo istom merom
18. Zašto je ispravno i dokaz ljubavi i skromnosti ne svetiti se?
18 U ovom kratkom pregledu 12. poglavlja Rimljanima osmotrili smo nekoliko važnih razloga zašto ’nikome ne vraćamo zlo za zlo‘. Kao prvo, to je ispravan način postupanja. S obzirom na samilost koju nam je Bog pokazao, ispravno je i razumno da posvetimo svoj život služenju Jehovi i spremno slušamo njegove zapovesti, uključujući i zapovest da volimo svoje neprijatelje. Drugo, odbijanje da se vrati zlo za zlo dokaz je ljubavi. Time što opraštamo i postupamo miroljubivo, mi pokazujemo da želimo pomoći čak i žestokim protivnicima da postanu Jehovine sluge. Treće, odustajanje od osvete dokaz je skromnosti. Bilo bi drsko uzeti osvetu u svoje ruke, jer Jehova kaže: „Moja je osveta.“ Božja Reč takođe upozorava: „Kad dođe oholost, dođe i sramota, a mudrost je kod skromnih“ (Poslovice 11:2). Kad mudro prepuštamo Jehovi da se osveti za nepravdu, pokazujemo da smo skromni.
19. Šta ćemo osmatrati u sledećem članku?
19 U zaključku razmatranja o tome kako treba da postupamo prema drugima, Pavle podstiče hrišćane: „Ne daj da te zlo nadvlada, nego nadvladavaj zlo dobrim“ (Rimljanima 12:21). S kojim zlim silama se danas suočavamo? Kako ih možemo nadvladati? Odgovori na ova i slična pitanja biće pruženi u sledećem članku.
Možeš li objasniti?
• Koji savet se često ponavlja u 12. poglavlju Rimljanima?
• Šta će nas podstaći da ne uzvraćamo istom merom?
• Kako će i nama i drugima koristiti ako ’ne vraćamo zlo za zlo‘?
[Pitanja za razmatranje]
[Okvir na 22. strani]
U 12. poglavlju Rimljanima govori se o odnosu hrišćana sa:
• Jehovom
• suvernicima
• onima koji ne služe Jehovi
[Slika na 23. strani]
Pavle u svom pismu Rimljanima pruža hrišćanima korisne savete
[Slika na 25. strani]
Šta možemo naučiti iz Stefanovog primera?