Hoćeš li ’živeti po duhu‘?
Hoćeš li ’živeti po duhu‘?
„Po duhu živite, pa nećete udovoljavati željama tela“ (GALATIMA 5:16)
1. Kako se možemo osloboditi straha da smo zgrešili protiv svetog duha?
POSTOJI način da se oslobodimo straha da smo zgrešili protiv Jehovinog svetog duha. To možemo učiniti ako postupamo u skladu s onim što je apostol Pavle rekao: „Po duhu živite, pa nećete udovoljavati željama tela“ (Galatima 5:16). Ako dozvolimo da nas vodi Božji duh, onda nas neće savladati neispravne želje tela (Rimljanima 8:2-10).
2, 3. Ako živimo po duhu, kako će to uticati na nas?
2 Sve dok živimo po duhu, Božja aktivna sila će nas motivisati da budemo poslušni Jehovi. Ispoljavaćemo Božje osobine u službi, u skupštini, kod kuće i na drugim mestima. Plod duha će biti vidljiv u našem ophođenju s bračnim drugom, decom, suvernicima, kao i s drugima.
3 Ukoliko ’u Božjim očima živimo po duhu‘, to će nam pomoći da se uzdržavamo od greha (1. Petrova 4:1-6). Ako duh utiče na nas, sigurno nećemo počiniti neoprostiv greh. Ali, na koje će još načine duh pozitivno uticati na nas ako živimo po njemu?
Ostani blizu Jehove i Hrista
4, 5. Kako to što živimo po duhu utiče na naše gledište o Isusu?
4 Zbog toga što živimo po duhu, mi možemo imati blizak odnos s Bogom i njegovim Sinom. Govoreći o duhovnim darovima, Pavle je suhrišćanima u Korintu rekao: „Želim da znate [nekadašnji idolopoklonici] da niko ko govori Božjim duhom ne kaže: ’Isus je proklet!‘ i niko ne može reći: ’Isus je Gospod!‘, osim svetim duhom“ (1. Korinćanima 12:1-3). Duh koji podstiče ljude da prokunu Isusa mora poticati od Satane Đavola. Ipak, kao hrišćani koji žive po duhu, mi smo uvereni da je Jehova uskrsnuo Isusa iz mrtvih i uzvisio ga iznad svih drugih stvorenja (Filipljanima 2:5-11). Mi polažemo veru u Hristovu otkupnu žrtvu i prihvatamo ga kao Gospoda koga je Bog postavio nad nama.
5 Neki koji su se izjašnjavali kao hrišćani u prvom veku n. e. poricali su da je Isus došao u telu (2. Jovanova 7-11). Zbog toga što su prihvatili to pogrešno gledište, neki su odbacili istinito učenje o Isusu, Mesiji (Marko 1:9-11; Jovan 1:1, 14). Kada živimo po svetom duhu, tada nećemo biti podložni takvim otpadničkim idejama. Ali, samo ako ostanemo duhovno budni, možemo i dalje imati Jehovinu nezasluženu dobrotu i ’živeti po istini‘ (3. Jovanova 3, 4). Budimo zato odlučni da odbacimo svaku otpadničku ideju kako bismo ostali u bliskom odnosu s našim nebeskim Ocem.
6. Koje osobine Božji duh razvija u onima koji žive po duhu?
6 Pavle je idolopoklonstvo i sekte ubrojao u „dela tela“ kao što su blud i besramnost. Ali, on je objasnio: „Oni koji pripadaju Hristu Isusu pribili su na stub telo zajedno sa strastima i željama tela. Ako živimo po duhu, dozvolimo duhu da nas vodi!“ (Galatima 5:19-21, 24, 25). Koje osobine Božja aktivna sila razvija u onima koji žive po duhu? Pavle je napisao: „Plod duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost, dobrota, vera, blagost, samosavladavanje“ (Galatima 5:22, 23). Hajde da osmotrimo svaku osobinu pojedinačno.
„Volite jedan drugoga“
7. Šta je ljubav i koje su neke njene odlike?
7 Ljubav — jedan aspekt ploda duha — često podrazumeva snažnu naklonost i nesebičnu brigu za druge, koja je prožeta srdačnom privrženošću prema njima. Pismo kaže da je ’Bog ljubav‘, jer je on sâmo oličenje te osobine. Velika ljubav Boga i njegovog Sina prema ljudima ogleda se u otkupnoj žrtvi Isusa Hrista (1. Jovanova 4:8; Jovan 3:16; 15:13; Rimljanima 5:8). Kao Isusovi sledbenici, prepoznajemo se po ljubavi koju imamo jedni prema drugima (Jovan 13:34, 35). U stvari, data nam je zapovest da „volimo jedan drugoga“ (1. Jovanova 3:23). Pavle je takođe rekao da je ljubav dugotrpljiva i dobra. Nije zavidna, ne hvali se, ne ponaša se nepristojno i ne gleda svoju korist. Ljubav nije razdražljiva i ne pamti zlo. Raduje se istini, a ne nepravdi. Ljubav sve podnosi, sve veruje, svemu se nada i sve trpi. Iznad svega, ljubav nikada ne prestaje (1. Korinćanima 13:4-8).
8. Zašto treba da pokazujemo ljubav prema hrišćanskoj braći i sestrama?
8 Ako dozvolimo Božjem duhu da razvije ljubav u nama, ispoljavaćemo tu osobinu u našem odnosu s Bogom i bližnjima (Matej 22:37-39). „Ko ne voli, ostaje u smrti“, napisao je apostol Jovan. „Ko god mrzi svog brata, ubica je, a vi znate da ni u jednom ubici večni život ne ostaje“ (1. Jovanova 3:14, 15). Ubica je mogao da pronađe sigurnost u izraelskom gradu utočišta samo ako nije mrzeo bližnjeg koga je nenamerno ubio (Ponovljeni zakoni 19:4, 11-13). Ako nas vodi sveti duh, pokazivaćemo ljubav prema Bogu, suvernicima i drugima.
’Radost Jehovina je naša tvrđava‘
9, 10. Šta je radost i koji su neki razlozi zbog kojih treba da budemo radosni?
9 Radost je osećanje velike sreće. Jehova je ’srećan Bog‘ (1. Timoteju 1:11; Psalam 104:31). Njegov Sin uživa u vršenju Očeve volje (Psalam 40:8; Jevrejima 10:7-9). I mi možemo reći da je ’Jehovina radost naša tvrđava‘ (Nemija 8:10).
10 Radost od Boga nam pruža osećaj zadovoljstva kada vršimo njegovu volju čak i u vreme nevolje, tuge ili progonstva. Kakvu nam samo radost donosi „znanje o Bogu“! (Poslovice 2:1-5). Naš odnos s Bogom koji nas čini srećnima temelji se na znanju, kao i na veri u Boga i Isusovu otkupnu žrtvu (1. Jovanova 2:1, 2). To što smo deo jedinog pravog međunarodnog bratstva jeste još jedan izvor radosti (Sofonija 3:9; Agej 2:7). Nada u Kraljevstvo i velika čast da objavljujemo dobru vest čini nas radosnima (Matej 6:9, 10; 24:14). Isto je i s našom nadom u večni život (Jovan 17:3). Budući da imamo tako divnu nadu, treba da budemo veseli (Ponovljeni zakoni 16:15).
Budi u miru s drugima i dugotrpljiv
11, 12. (a) Kako bi definisao mir? (b) Kako Božji mir utiče na nas?
11 Mir — još jedan aspekt ploda duha — predstavlja stanje spokojstva i odsustvo nemira. Naš nebeski Otac je Bog mira, a nama je dato zasiguranje: „Jehova će mirom blagosloviti narod svoj“ (Psalam 29:11; 1. Korinćanima 14:33). Isus je rekao svojim učenicima: „Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam“ (Jovan 14:27). Kako će to pomoći njegovim sledbenicima?
12 Mir koji je Isus dao svojim učenicima umirio je njihovo srce i misli i ublažio njihove strahove. Kada su primili obećani sveti duh, osećali su poseban mir (Jovan 14:26). Pod uticajem duha i kao odgovor na naše molitve, danas imamo neuporedivi „Božji mir“ koji naše srce i misli čini spokojnim (Filipljanima 4:6, 7). Osim toga, Jehovin duh nam pomaže da budemo staloženi i u miru s našom braćom, kao i s drugima (Rimljanima 12:18; 1. Solunjanima 5:13).
13, 14. Šta je dugotrpljivost i zašto treba da pokazujemo tu osobinu?
13 Dugotrpljivost je osobina bliska miroljubivosti, budući da se odnosi na naše strpljivo podnošenje provokacija ili nepravde u nadi da će se situacija poboljšati. Bog je dugotrpljiv (Rimljanima 9:22-24). Isus je takođe ispoljavao tu osobinu. Mi možemo učiti iz njegovog primera, jer je Pavle napisao: „Milosrđe mi je ukazano zato da na meni, najvećem grešniku, Hrist Isus pokaže svu svoju dugotrpljivost i pruži primer svima koji će verovati u njega da bi dobili večni život“ (1. Timoteju 1:16).
14 Dugotrpljivost nam pomaže da podnosimo neljubazne i nepromišljene reči i postupke drugih. Pavle je podsticao suhrišćane: „Budite dugotrpljivi sa svima“ (1. Solunjanima 5:14). Budući da smo svi mi nesavršeni i da pravimo greške, sigurno želimo da drugi budu strpljivi s nama, to jest da budu dugotrpljivi kada pravimo greške u ophođenju s njima. Zato nastojmo da budemo „dugotrpljivi s radošću“ (Kološanima 1:9-12).
Budi ljubazan i dobar
15. Definiši ljubaznost i navedi neke primere ljubaznosti.
15 Ljubaznost a se ispoljava kada prijateljskim i korisnim rečima i delima pokazujemo da smo zainteresovani za druge. Jehova je ljubazan Bog, kao i njegov Sin (Rimljanima 2:4; 2. Korinćanima 10:1). Od Božjih i Hristovih slugu se očekuje da budu ljubazni (Mihej 6:8; Kološanima 3:12). Čak su i neki koji nisu imali blizak odnos s Bogom pokazali „posebnu ljubaznost“ (Dela apostolska 27:3; 28:2). Ako živimo po duhu, sasvim je razumno očekivati da pokazujemo tu osobinu.
16. U kojim sve situacijama treba da pokazujemo ljubaznost?
16 Ljubaznost se može pokazivati čak i kada smo opravdano ljuti zbog nečijih uvredljivih reči ili bezobzirnih postupaka. „Ako se gnevite, nemojte grešiti“, rekao je Pavle. „Sunce da ne zađe, a da vi još osećate gnev. I ne dajte Đavolu priliku da deluje... budite dobri [„ljubazni“, Savremeni srpski prevod] jedni prema drugima, samilosni, spremno opraštajući jedni drugima kao što je i Bog preko Hrista spremno oprostio vama“ (Efešanima 4:26, 27, 32). Posebno je prikladno biti ljubazan prema onima koji doživljavaju kušnje. Naravno, hrišćanski starešina ne bi postupio ljubazno ako bi se ustručavao da pruži biblijski savet samo zato da ne bi povredio osećanja osobe koja je očigledno u opasnosti da napusti put „dobrote i pravednosti i istine“ (Efešanima 5:9).
17, 18. Kako se definiše dobrota i koju ulogu ta osobina treba da ima u našem životu?
17 Dobrota je vrlina, moralna odlika, to jest osobina onoga koji je dobar. Bog je dobar u apsolutnom smislu (Psalam 25:8; Zaharija 9:17). Isus je bio osoba sa izuzetnim vrlinama, besprekoran u moralnom pogledu. Pa ipak, on nije prihvatio titulu „Dobri“ kada je bio nazvan „Učitelju dobri“ (Marko 10:17, 18). To je očigledno bilo zbog toga što je priznavao Boga kao najveći primer dobrote.
18 Zbog nasleđenog greha ne možemo u potpunosti ispoljavati ovu osobinu (Rimljanima 5:12). Ipak, možemo činiti dobro ako se molimo da nas Bog ’nauči dobroti‘ (Psalam 119:66). Pavle je suvernicima u Rimu rekao: „Ja sam i sam uveren za vas, braćo moja, da ste i vi puni dobrote, ispunjeni svim potrebnim znanjem, i da možete opominjati jedni druge“ (Rimljanima 15:14). Hrišćanski starešina mora biti „ljubitelj dobrote“ (Titu 1:7, 8). Ako nas vodi Božji duh, bićemo poznati po dobroti i Jehova će nas se ’sećati po dobru‘ (Nemija 5:19; 13:31).
’Nelicemerna vera‘
19. Definiši veru u skladu s onim što je rečeno u Jevrejima 11:1.
19 Vera — još jedan aspekt ploda duha — „čvrsto [je] pouzdanje da će se dogoditi ono čemu se nadamo, dokaz onoga što je stvarno, premda se ne vidi“ (Jevrejima 11:1). Ako imamo veru, onda smo sigurni da će se sva Jehovina obećanja ispuniti. Uverljivi dokazi o onome što je stvarno, premda se ne vidi, toliko su snažni da se za veru kaže da je jednaka dokazu. Na primer, dela stvaranja uveravaju nas da postoji Stvoritelj. Ako živimo po duhu, imaćemo takvu veru.
20. Šta je „greh koji nas lako može namamiti u zamku“ i kako možemo izbeći taj greh i dela tela?
20 Nedostatak vere je „greh koji nas lako može namamiti u zamku“ (Jevrejima 12:1). Potrebna nam je pomoć Božjeg duha kako bismo izbegli dela tela, materijalizam i lažna učenja koja mogu uništiti veru (Kološanima 2:8; 1. Timoteju 6:9, 10; 2. Timoteju 4:3-5). Zahvaljujući Božjem duhu, današnje Jehovine sluge imaju veru poput one koju su imale prethrišćanske sluge i drugi koji se pominju u Bibliji (Jevrejima 11:2-40). Isto tako, naša ’nelicemerna vera‘ može ojačati veru drugih (1. Timoteju 1:5; Jevrejima 13:7).
Pokazuj blagost i samosavladavanje
21, 22. Kako se definiše blagost i zašto treba da je pokazujemo?
21 Blagost podrazumeva blagu narav i obzirne postupke. To je još jedna od Božjih osobina. To znamo jer je Isus, koji je bio blag čovek, savršeno odražavao Jehovine osobine (Matej 11:28-30; Jovan 1:18; 5:19). Prema tome, šta se očekuje od nas kao Božjih slugu?
22 Kao hrišćani, mi treba da ’budemo blagi prema svim ljudima‘ (Titu 3:2). Mi pokazujemo blagost u službi. Duhovno zrelim hrišćanima dat je savet da „u duhu blagosti“ ispravljaju one koji greše (Galatima 6:1). Svi možemo doprineti hrišćanskom jedinstvu i miru svojom „poniznošću i blagošću“ (Efešanima 4:1-3). Ako uvek živimo po duhu i pokazujemo samosavladavanje, onda ćemo moći da ispoljavamo blagost.
23, 24. Šta je samosavladavanje i kako nam ta osobina pomaže?
23 Samosavladavanje nam pomaže da svoje misli, govor i postupke držimo pod kontrolom. Jehova se „suzdržavao“ od gneva prema Vaviloncima koji su opustošili Jerusalim (Isaija 42:14). Njegov Sin nam je ’ostavio primer‘ pokazujući samosavladavanje dok je patio. Apostol Petar je savetovao svoju braću u veri da ’dopune znanje samosavladavanjem‘ (1. Petrova 2:21-23; 2. Petrova 1:5-8).
24 Hrišćanske starešine treba da pokazuju samosavladavanje (Titu 1:7, 8). Zapravo, svi oni koje vodi sveti duh mogu ispoljavati samosavladavanje i tako izbeći nemoral, nepristojan govor ili bilo šta drugo što Jehova ne odobrava. Ako dozvolimo Božjem duhu da u nama razvija ovaj plod, to će se jasno videti u našem čistom govoru i ponašanju.
Nastavi da živiš po duhu
25, 26. Kako će to što živimo po duhu uticati na naš život danas, a kako na našu budućnost?
25 Ako živimo po duhu, onda ćemo biti revni objavitelji Kraljevstva (Dela apostolska 18:24-26). Bićemo prijatno a samim tim i poželjno društvo, posebno onima koji su odani Bogu. Kao oni koje vodi sveti duh, bićemo izvor duhovnog ohrabrenja našoj braći i sestrama (Filipljanima 2:1-4). Zar to nije ono što svi hrišćani žele da budu?
26 Nije lako živeti po Božjem duhu u svetu koji je u vlasti Satane (1. Jovanova 5:19). Pa ipak, milioni ljudi to uspevaju. Ako se svim srcem uzdamo u Jehovu, uživaćemo u životu već sada, a u budućnosti ćemo moći da večno hodimo pravednim putevima brižnog Boga koji nam daje sveti duh (Psalam 128:1; Poslovice 3:5, 6).
[Fusnota]
a U fusnoti za Galatima 5:22 stoji sledeće: „Glavna misao izvornog izraza jeste zauzimanje za dobrobit drugih. Može se prevesti i pojmovima kao što su ’dobrota, čestitost, susretljivost, velikodušnost‘.“
Kako bi odgovorio?
• Kako to što živimo po duhu utiče na naš odnos s Bogom i njegovim Sinom?
• Koje osobine obuhvata plod duha?
• Na koje se načine mogu ispoljiti svi aspekti Božjeg duha?
• Kako to što živimo po duhu utiče na naš život danas, a kako na našu budućnost?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 23. strani]
Jehovin sveti duh izgrađuje ljubav među duhovnom braćom i sestrama
[Slika na 24. strani]
Pokaži ljubaznost korisnim rečima i delima