„Mudrost je zaštita“

„KOLIKO je bolje steći mudrost nego zlato! I bolje je izabrati sticanje razboritosti nego srebra“, kaže se u Poslovicama 16:16. Zbog čega je mudrost toliko dragocena? Zato što je ’mudrost zaštita, a i novac je zaštita. Ali je prednost znanja i mudrosti u tome što čuvaju život onome ko ih ima‘ (Propovednik 7:12). Na koji način mudrost čuva život onome ko je ima?

Sticanje mudrosti od Boga, to jest upoznavanje onoga što stoji u Božjoj Reči, Bibliji, i postupanje u skladu s tim pomaže nam da živimo na način koji je ugodan Jehovi (Poslovice 2:10-12). Kralj drevnog Izraela Solomon kaže: „Put je čestitih kloniti se zla. Ko pazi na put svoj, čuva dušu svoju“ (Poslovice 16:17). Da, mudrost nas izbavlja od loših puteva i čuva naš život! Jezgrovite, mudre izreke u Poslovicama 16:16-33 pokazuju koristan uticaj koji mudrost od Boga može imati na našu narav, govor i postupke. a

„Biti ponizan“

Personifikovana mudrost je opisana kako kaže: „Ja mrzim samouzvisivanje i ponos“ (Poslovice 8:13). Ponos i mudrost su u potpunoj suprotnosti. Mi moramo postupati mudro i biti veoma oprezni da ne bismo razvili nadmen, ohol duh. Posebno moramo biti oprezni ako imamo uspeha u nekim područjima života ili nam je poveren neki odgovoran položaj u hrišćanskoj skupštini.

„Ponos prethodi propasti“, upozoravaju Poslovice 16:18, „i oholost prethodi padu.“ Osmotrimo najveću ’propast‘ u svemiru — pad jednog duhovnog Božjeg sina koji je bio savršen a koji je sebe učinio Satanom Đavolom (Postanak 3:1-5; Otkrivenje 12:9). Zar on nije pokazao oholost pre svoje propasti? Biblija ističe tu činjenicu kada kaže da novoobraćeniku ne treba da bude poverena služba nadglednika u  hrišćanskoj skupštini „da se ne bi uzoholio i pao pod istu osudu kao i Đavo“ (1. Timoteju 3:1, 2, 6). Koliko je onda važno da ne podstičemo ponos kod drugih, kao i da izbegavamo da se on razvije kod nas!

„Bolje je biti ponizan s krotkima nego deliti plen s onima koji sami sebe uzvisuju“, kaže se u Poslovicama 16:19. Da je ovo mudar savet vidi se iz primera Navuhodonosora, kralja drevnog Vavilona. On je u dolini Duri ponosno postavio jedan ogroman kip koji je verovatno predstavljao njega samog. Taj kip je bio postavljen na veoma visoko postolje tako da je dostizao visinu od 27 metara (Danilo 3:1). Ovaj veliki spomenik je trebalo da bude simbol Navuhodonosorovog carstva. Iako visoke i velelepne građevine — kao što je ovaj kip, zatim obelisk, zvonik na crkvi ili soliter — mogu zadiviti ljude, to nije slučaj s Bogom. Psalmista je pevao: „Jehova [je] visoko, a ipak vidi poniznoga, a ohologa poznaje samo izdaleka“ (Psalam 138:6). U stvari, ono „što [je] među ljudima uzvišeno, u Božjim očima je odvratno“ (Luka 16:15). Bolje je da nas „privlači ono što je ponizno“ nego da ’mislimo visoko o sebi‘ (Rimljanima 12:16).

Govoriti ’razborito‘ i ’uverljivo‘

Kako sticanje mudrosti utiče na naš govor? Mudri kralj kaže: „Ko razborito sagledava stvari, nalazi dobro, i srećan je onaj ko se uzda u Jehovu. Ko je mudrog srca, naziva se razumnim, i ko je ljubaznih usana, dobija na uverljivosti. Razboritost je izvor života onima koji je imaju, a kazna za lude je ludost. Srce mudroga razboritim čini usta njegova, i uverljivost dodaje usnama njegovim“ (Poslovice 16:20-23).

Mudrost nam pomaže da govorimo razborito i uverljivo. Zašto? Zato što osoba koja je mudra nastoji da u svemu ’nađe dobro‘ i ’uzda se u Jehovu‘. Kada se trudimo da nađemo dobro u drugima, mi ćemo verovatno lepo govoriti o njima. Naše reči neće biti neljubazne ili neprijateljske, već ljubazne i uverljive. Razborito sagledavanje okolnosti drugih pomaže nam da razumemo koliko je teška situacija u kojoj se nalaze i kako uspevaju da se s njom bore.

Govor protkan mudrošću je takođe važan kada učestvujemo u službi propovedanja i stvaranju učenika. Kada druge poučavamo Božjoj Reči, naš cilj nije da im samo prenesemo informacije iz Svetog pisma. Naš cilj je da dopremo do srca osoba. Zato je potrebno da govorimo s uverljivošću. Apostol Pavle je podstakao svog saradnika Timoteja da ostane u onome u šta se „uverio“ (2. Timoteju 3:14, 15).

Prema jednom rečniku Vilijama Vajna, grčka reč prevedena sa „uveriti“ znači „dovesti do promene razmišljanja  pomoću logičnog argumentovanja ili moralnih pouka“ (An Expository Dictionary of New Testament Words). Da bismo izneli ubedljive dokaze, koji će dovesti do promene u razmišljanju naših slušalaca, potrebno je da dobro sagledamo ono o čemu razmišljaju, šta ih interesuje, njihove okolnosti i prošlost. Kako možemo steći takvu razboritost? Učenik Jakov daje odgovor: ’Budite brzi da čujete, a spori da govorite‘ (Jakov 1:19). Pomažući osobi da se otvori i obraćajući veliku pažnju na ono što govori, možemo saznati šta joj je u srcu.

Apostol Pavle je imao izvanrednu sposobnost da uveri druge (Dela apostolska 18:4). Čak je i jedan od njegovih protivnika, Dimitrije, srebrar, priznao: „Taj Pavle [je] ne samo u Efesu nego i u celoj Aziji uverio mnoštvo ljudi i preobratio ih“ (Dela apostolska 19:26). Da li je Pavle pripisao sebi zaslugu za svoj uspeh u propovedanju? Nikako. On je smatrao da je njegovo propovedanje bilo ’pokazivanje duha i sile Božje‘ (1. Korinćanima 2:4, 5). Jehovin sveti duh pomaže i nama. Zbog toga što imamo pouzdanje u Jehovu, uvereni smo da nam on pomaže dok nastojimo da govorimo razborito i uverljivo u našoj službi propovedanja.

Uopšte ne čudi što se onaj „ko je mudrog srca“ naziva „razumnim“, to jest oštroumnim (Poslovice 16:21; videti fusnotu za Poslovice 3:5). Da, razboritost je „izvor života“ onima koji je imaju. Ali, šta je s onima koji su ’ludi‘? Oni „preziru mudrost i pouku“ (Poslovice 1:7). Kakve posledice oni žanju zato što odbacuju pouku od Jehove? Kao što je prethodno već navedeno, Solomon je rekao: „Kazna za lude je ludost“ (Poslovice 16:22). Često je ’pouka‘ koju dobijaju u vidu stroge kazne. Takve osobe takođe mogu sebi naneti nevolju, sramotu, razboleti se pa čak i ugroziti svoj život.

Ističući daljnje koristi od mudrog govora, pomenuti kralj Izraela kaže: „Ljubazne su reči saće meda, slatke su duši i lek su kostima“ (Poslovice 16:24). Kao što je med sladak i pruža brzu okrepu gladnoj osobi, tako su i ljubazne reči ohrabrujuće i okrepljujuće. Med takođe dobro utiče na zdravlje, ima lekovita svojstva i koristan je za ljude. Slično tome, i ljubazne reči dobro utiču na duhovno zdravlje (Poslovice 24:13, 14).

Kloniti se ’puta koji se čini ispravnim‘

„Neki se put čoveku čini ispravnim“, kaže Solomon, „ali na kraju vodi u smrt“ (Poslovice 16:25). Ovo je upozorenje protiv pogrešnog razmišljanja i postupanja koje je u suprotnosti s Božjim zakonom. Neki „put“ može izgledati ispravan s telesnog stanovišta, ali je u stvari u suprotnosti s pravednim načelima iz Božje Reči. Osim toga, Satana može unapređivati  takvu prevaru i tada osoba biva podstaknuta da veruje da je ’put‘ kojim je pošla ispravan, a on zapravo vodi u smrt.

Najbolja zaštita od samoobmane je mudro i razborito srce i savest oblikovana znanjem iz Božje Reči. Kada je u pitanju donošenje odluka u životu — bilo da je u pitanju moral, obožavanje Boga ili nešto drugo — najbolji način da se čuvamo da ne bismo sami sebe zavarali jeste da nas vode Božja merila o tome šta je dobro, a šta loše.

„Ko radi, za sebe radi“

„Ko radi, za sebe radi“, nastavlja mudri kralj, „jer ga teraju usta njegova“ (Poslovice 16:26). Solomon kaže da radnikova želja za hranom ’može da radi za njega‘ zato što ga glad ’tera‘, to jest motiviše. Prirodna želja kao što je želja za hranom može nas motivisati da budemo vredni. Takva želja je konstruktivna. Međutim, šta ako prikladna želja postane neumerena tako da preraste u pohlepu? Posledice su slične tome kao kada logorska vatra, koja se koristi za pripremu hrane, preraste u šumski požar. Pohlepa je nekontrolisana i štetna želja. Shvatajući kolika je opasnost, mudra osoba drži pod kontrolom čak i svoje normalne želje.

Ne ići „na put koji nije dobar“

Reči koje izlaze iz naših usta mogu biti razorne poput razgorele vatre. Opisujući štetne posledice traženja grešaka kod drugih i ogovaranja tih osoba, Solomon kaže: „Pokvaren čovek kopa ono što je zlo, i na usnama je njegovim vatra koja pali. Čovek koji smišlja spletke izaziva svađu, i klevetnik razdvaja one koji su bliski“ (Poslovice 16:27, 28).

Osoba koja nastoji da uništi dobar glas svog bližnjeg je ’pokvarena‘. Treba da se trudimo da tražimo dobro u drugima i govorimo ono što će izgraditi poštovanje prema njima. Ali šta reći o slušanju onih koji šire štetne glasine o drugima? Njihove reči mogu veoma lako izazvati neosnovane sumnje, razdvojiti prijatelje i prouzrokovati podele u skupštini. Mudrost će nam pomoći da ne poklanjamo pažnju onome što oni govore.

Upozoravajući na zavodljivu snagu onoga što može navesti osobu da sledi neki pogrešan način postupanja, Solomon kaže: „Nasilan čovek zavodi bližnjeg svog i navodi ga na put koji nije dobar. Pakosno namiguje očima, smišljajući spletke. Kad stiska usne, sigurno će zlo učiniti“ (Poslovice 16:29, 30).

 Da li nasilje može zavesti i neke prave vernike? Danas su mnoge osobe u svetu navedene da ’smišljaju spletke‘. One unapređuju ili same izvršavaju nasilna dela. Verovatno nam nije teško da izbegavamo da na takav direktan način učestvujemo u nasilju. Ali šta ako smo privučeni nekim prikrivenim oblicima nasilja? Zar nisu milioni ljudi privučeni zabavnim i sportskim programima koji veličaju nasilje? Biblija nas jasno upozorava: „Ko se druži s mudrima, postaće mudar, a ko ima posla s bezumnima, loše će proći“ (Poslovice 13:20). Kakvu nam samo zaštitu pruža mudrost od Boga!

Šta se može reći o nekoj osobi koja je čitav život provela u društvu mudrih i razboritih osoba i ’nije otišla na put koji nije dobar‘? Bog smatra da je takav život veoma vredan i da zaslužuje poštovanje. „Seda je kosa predivna kruna kad se nalazi na putu pravednosti“, kaže se u Poslovicama 16:31.

S druge strane, nema ničeg korisnog u nekontrolisanom gnevu. Prvorođeni sin Adama i Eve, Kain, „žestoko [se] razgnevio“ na svog brata Avelja i ’nasrnuo na njega i ubio ga‘ (Postanak 4:1, 2, 5, 8). Iako se mogu pojaviti situacije kada ćemo se s pravom razgneviti, moramo biti oprezni kako ne bismo dopustili da gnev izmakne kontroli. Poslovice 16:32 kažu: „Ko je spor na gnev bolji je od silnog čoveka, i ko vlada sobom, bolji je od onoga ko je osvojio grad.“ Nekontrolisan gnev nije znak snage niti je vrlina. To je slabost koja može ’navesti osobu na put koji nije dobar‘.

Kada ’svaka odluka dolazi od Jehove‘

„Žreb se u krilo baca“, kaže kralj Izraela, „ali svaka odluka donesena njime dolazi od Jehove“ (Poslovice 16:33). U drevnom Izraelu, Jehova je povremeno koristio žreb da bi objavio svoju volju. Žreb su bili okrugli kamenčići ili komadići drveta ili kamena. Prvo bi se Jehovi uputila molitva da on pokaže šta je njegova volja u nekom slučaju. Zatim bi se žreb ubacivao u nabor nečije odeće i nakon toga bi bio izvađen napolje. Rezultat je bio prihvaćen kao odgovor od Boga.

Jehova više ne koristi žreb da bi svom narodu objavio svoju volju. On ju je otkrio u svojoj Reči, Bibliji. Dobro poznavanje onoga što stoji u Bibliji neophodno je da bi se stekla mudrost od Boga. Zbog toga ne smemo dozvoliti da prođe ijedan dan, a da nismo čitali nadahnuto Pismo (Psalam 1:1, 2; Matej 4:4).

[Fusnota]

[Slika na 8. strani]

Zašto je mudrost bolja od zlata?

[Slika na 9. strani]

Šta nam pomaže da budemo uverljivi dok učestvujemo u službi propovedanja?

[Slika na 10. strani]

„Pokvaren čovek kopa ono što je zlo“

[Slika na 11. strani]

Neobuzdan gnev može navesti osobu „na put koji nije dobar“

[Slika na 12. strani]

Nasilje ima moć da zavede