Pitanja čitalaca

Pošto je u Izraelu zvanični početak žetve bio u vreme kada su svi muškarci prisustvovali Prazniku beskvasnih hlebova, ko je sakupljao prvine ječmene žetve koje su se donosile u hram?

Mojsijev zakon je nalagao Izraelcima: „Tri puta u godini svi muškarci neka se pokažu pred Jehovom, tvojim Bogom, na mestu koje on izabere: na Praznik beskvasnih hlebova, na Praznik sedmica i na Praznik senica“ (Ponovljeni zakoni 16:16). Od vremena kralja Solomona, hram u Jerusalimu je bio to mesto koje je Bog izabrao.

Prvi od ta tri praznika obeležavao se početkom proleća. Zvao se Praznik beskvasnih hlebova, počinjao je dan posle obeležavanja Pashe koja se održavala 14. nisana i trajao je sedam dana, do 21. nisana. Drugi dan tog praznika, 16. nisan, označavao je početak prve žetve u godini na temelju verskog kalendara. Tog dana je prvosveštenik uzimao „snop prvina“ ječmene žetve i u hramu ga obrtao „tamo i amo pred Jehovom“ (Levitska 23:5-12). Pošto se zahtevalo da svi muškarci prisustvuju Prazniku beskvasnih hlebova, ko je sakupljao taj prinos?

Zapovest da se prvina žetve prinese Jehovi tokom Praznika beskvasnih hlebova bila je data čitavom narodu. Nije se zahtevalo da svaki pojedinac počne sa žetvom i da donese svoje prvine u hram, već je to trebalo da urade oni koji su predstavljali narod. Prema tome, ljudi koji su za to bili izabrani mogli su sa obližnjeg polja ječma doneti snop koji je bio potreban za Praznik beskvasnih hlebova. O tome Encyclopaedia Judaica kaže sledeće: „Ukoliko je ječam bio zreo, donet je iz okoline Jerusalima. U suprotnom, mogao je biti donet iz bilo kog područja u Izraelu. Sakupljala su ga tri čoveka; svaki od njih je imao srp i korpu.“ Zatim bi snop ječma bio donet prvosvešteniku koji bi ga prineo Jehovi.

Zahtev da se prinese prvina žetve pružao je Izraelcima izvrsnu priliku da pokažu svoju zahvalnost za to što je Bog blagoslovio njihovu zemlju i žetvu (Ponovljeni zakoni 8:6-10). Međutim, taj obredni prinos je bio mnogo više od toga; predstavljao je „senku budućih blagoslova“ (Jevrejima 10:1). Značajno je što je Isus uskrsnuo 16. nisana 33. n. e., na dan kada je prvine žetve trebalo prineti Jehovi. Govoreći o Isusu, Pavle je napisao: „Hrist [je] uskrsnuo iz mrtvih, on je prvina od onih koji su umrli... u Hristu [će] svi oživeti. Ali svako u svom redu: Hrist kao prvina, a zatim, za vreme njegove prisutnosti, oni koji su Hristovi“ (1. Korinćanima 15:20-23). Snop prvina koji je prvosveštenik obrtao tamo i amo pred Jehovom predočavao je uskrsnulog Isusa Hrista — prvu osobu koja je podignuta iz mrtvih u večni život. Na taj način Isus je otvorio put za oslobađanje ljudi od greha i smrti.

[Izvor slike na 26. strani]

© 2003 BiblePlaces.com