Varzelaj — čovek svestan svojih ograničenja

’ZAŠTO da ti budem na teretu?‘ Ove reči je izraelskom kralju Davidu uputio osamdesetogodišnji Varzelaj. Biblija kaže da je on bio „veoma bogat“ (2. Samuilova 19:32, 35). Varzelaj je živeo u Galadu, brdovitom području istočno od reke Jordan (2. Samuilova 17:27; 19:31).

Pod kakvim okolnostima je Varzelaj uputio Davidu gore navedene reči? I zašto je taj stari čovek tako govorio?

Pobuna protiv kralja

David je bio u opasnosti. Njegov sin Avesalom je prigrabio presto nakon što je „pridobijao srca Izraelaca“. Bilo je jasno da Avesalom neće poštedeti nikoga ko je veran njegovom ocu. Stoga su David i njegove sluge otišli iz Jerusalima (2. Samuilova 15:6, 13, 14). Kada je David stigao u Mahanaim, jednu oblast istočno od Jordana, Varzelaj mu je pružio pomoć.

Varzelaj je s još dva čoveka velikodušno snabdeo Davida mnogim potrepštinama. Ta tri verna podanika pokazala su da razumeju koliko je težak Davidov položaj kada su njemu i njegovim ljudima rekli: „Narod je u pustinji ogladneo, umorio se i ožedneo.“ Varzelaj, Sovije i Mahir su učinili sve što su mogli da zbrinu njihove potrebe tako što su Davida i njegove ljude  snabdeli posteljama, pšenicom, ječmom, brašnom, prženim zrnevljem, bobom, sočivom, medom, maslacem, ovcama i drugim dobrima (2. Samuilova 17:27-29).

Bilo je opasno pomagati Davidu. Avesalom bi sigurno kaznio svakoga ko je podupirao zakonitog kralja. Prema tome, Varzelaj je bio hrabar kada je pokazao da je odan Davidu.

Preokret

Ubrzo nakon toga, Avesalomove pobunjeničke snage su se sukobile s Davidovim ljudima. Bitka se odigrala u Jefremovoj šumi, verovatno u blizini Mahanaima. Avesalomova vojska je bila poražena „i tog dana je poginulo mnogo ljudi“. Iako je pokušao da umakne, Avesalom je ubrzo bio ubijen (2. Samuilova 18:7-15).

David je ponovo bio kralj Izraela čiju vlast niko nije osporavao. Oni koji su ga sledili nisu više morali da žive kao begunci. Osim toga, David ih je poštovao i bio im zahvalan zato što su mu bili verni.

Kada je trebalo da se David vrati u Jerusalim, „Varzelaj iz Galada došao je iz Rogelima da bi s kraljem pošao na Jordan i ispratio ga do Jordana“. Tom prilikom je David ostarelom Varzelaju uputio sledeći poziv: „Pođi sa mnom u Jerusalim, i ja ću se brinuti o tebi“ (2. Samuilova 19:15, 31, 33).

Nema sumnje da je David veoma cenio to što mu je Varzelaj pomogao. Izgleda da kralj nije samo želeo da nagradi Varzelaja tako što bi mu obezbedio sve što mu je bilo potrebno. Bogatom Varzelaju nije trebao takav vid pomoći. Možda je David želeo da ostareli Varzelaj bude na dvoru zbog njegovih divnih osobina. Bila bi čast imati stalno mesto na kraljevom dvoru i to bi mu omogućilo da ima ugled i koristi od prijateljstva s kraljem.

Skroman i realan

Odgovarajući na poziv kralja Davida, Varzelaj je rekao: „Koliko mi je još godina života ostalo da bih išao s kraljem u Jerusalim? Imam osamdeset godina. Mogu li da razaberem šta je dobro, a šta zlo? Može li tvoj sluga osetiti ukus onoga što jede i pije? Mogu li još slušati glas pevača i pevačica?“ (2. Samuilova 19:34, 35). Tako je Varzelaj s poštovanjem odbio poziv i izuzetnu ponudu. Ali zašto?

Jedan razlog za Varzelajevu odluku mogle su biti njegove poodmakle godine i ograničenja koja su one nosile sa sobom. Možda je on mislio da neće još dugo poživeti (Psalam 90:10). Učinio je ono što je mogao kako bi podržao Davida, ali je takođe bio svestan ograničenja koja su mu nametnule poodmakle godine. Varzelaj nije dozvolio da mu pomisao na ugled i istaknutost zamagli realnu procenu njegovih sposobnosti. Za razliku od ambicioznog Avesaloma, on je mudro pokazao skromnost (Poslovice 11:2).

Još jedan razlog za Varzelajevu odluku moglo je biti to što nije želeo da njegova ograničenja na bilo koji način ometaju službu kralja koga je Bog naimenovao. Varzelaj je pitao: „Zašto da onda tvoj sluga bude na teretu mom gospodaru, kralju?“ (2. Samuilova 19:35). Iako je i dalje podupirao Davida, Varzelaj je verovatno  mislio da neki mlađi čovek može bolje ispuniti zaduženja. Govoreći po svoj prilici o svom sinu, Varzelaj je rekao: „Evo tvog sluge Himama, pa neka on pođe s mojim gospodarem, kraljem. Učini mu ono što je dobro u tvojim očima.“ David se nije uvredio, već je prihvatio taj predlog. Štaviše, pre nego što je prešao Jordan, David je „poljubio Varzelaja i blagoslovio ga“ (2. Samuilova 19:37-39).

Potrebna je uravnoteženost

Izveštaj o Varzelaju ističe potrebu da budemo uravnoteženi. S jedne strane, ne treba da odbijamo prilike da služimo u nekom posebnom svojstvu ili da ne težimo za tim zato što želimo miran život ili zato što smatramo da ne možemo nositi odgovornosti. Bog može nadoknaditi naše nedostatke ako se oslanjamo na njega za snagu i mudrost (Filipljanima 4:13; Jakov 4:17; 1. Petrova 4:11).

S druge strane, treba da budemo svesni svojih ograničenja. Na primer, možda je neki hrišćanin već veoma zaposlen duhovnim aktivnostima. On shvata da bi prihvatanjem novih zaduženja rizikovao da zanemari biblijske odgovornosti kao što je zbrinjavanje duhovnih i materijalnih potreba svoje porodice. Zar u tom slučaju ne bi bilo skromno i razumno od njega da privremeno odbije dodatna zaduženja? (Filipljanima 4:5; 1. Timoteju 5:8).

Varzelaj je izvrstan primer, i dobro je da duboko razmišljamo o njemu. Bio je veran, hrabar, velikodušan i skroman. Iznad svega, Varzelaj je bio odlučan da Božju volju stavi ispred vlastite (Matej 6:33).

[Mapa na 15. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Osamdesetogodišnji Varzelaj je prešao iscrpljujuć put kako bi pomogao Davidu

GALAD

Rogelim

Sokot

Mahanaim

Reka Jordan

Galgal

Jerihon

Jerusalim

JEFREM

[Slika na 13. strani]

Zašto je Varzelaj odbio Davidovu ponudu?