„Čuvajte se svakog lakomstva“
„Čuvajte se svakog lakomstva“
„Čak i kad neko ima obilje, njegov život ne proizlazi iz onoga što ima“ (LUKA 12:15)
1, 2. (a) Šta ljude danas interesuje i za čim teže? (b) Kako na nas mogu uticati takvi stavovi?
NOVAC, imanje, ugled, dobro plaćen poslao, porodica — sve su to stvari koje većina ljudi smatra merilom uspeha ili garancijom za uspešan život. Očigledno je da su u bogatim i siromašnim zemljama interesovanja i težnje mnogih ljudi usredsređeni na materijalna dobra i uspeh. S druge strane, njihovo interesovanje za duhovne stvari — ukoliko ga uopšte imaju — brzo opada.
2 Biblija je upravo to i prorekla. Ona kaže: ’U poslednjim danima nastaće naročito teška vremena. Jer ljudi će biti sebični, pohlepni za novcem... više će voleti užitke nego Boga, i naizgled će biti pobožni, ali neće pobožno živeti‘ (2. Timoteju 3:1-5). Pošto iz dana u dan žive među takvim ljudima, pravi hrišćani se nalaze pod stalnim pritiskom da i oni počnu tako da razmišljaju i žive. Šta nam može pomoći da se odupremo pokušajima sveta da nas „utisne u svoj kalup“? (Rimljanima 12:2, The New Testament in Modern English, Dž. Filips).
3. Koji ćemo Isusov savet sada osmotriti?
3 Kao ’Glavni Zastupnik i Usavršitelj naše vere‘, Isus Hrist nam je pružio snažne pouke u tom pogledu (Jevrejima 12:2). Jednom prilikom kada je Isus govorio mnoštvu o nekim duhovnim stvarima, jedan čovek je prekinuo njegovo izlaganje zamolivši: „Učitelju, reci mom bratu da podeli sa mnom nasledstvo.“ U svom odgovoru, Isus je tom čoveku — kao i svima koji su to slušali — dao ozbiljan savet. Snažno je upozorio na lakomstvo i to upozorenje je naglasio jednim poređenjem koje podstiče na razmišljanje. Dobro je da obratimo pažnju na ono što je Isus rekao tom prilikom i da vidimo kako može biti korisno ako to primenimo u svom životu (Luka 12:13-21).
Neprikladan zahtev
4. Zašto nije bilo prikladno to što je čovek prekinuo Isusa?
4 Pre nego što ga je taj čovek prekinuo, Isus je svojim učenicima i drugima govorio o tome da se čuvaju licemerja, da hrabro priznaju da su u jedinstvu sa Sinom čovečjim i o tome da će dobiti pomoć svetog duha (Luka 12:1-12). To je svakako bilo nešto važno što je trebalo upamtiti. Međutim, usred tako dubokih misli, ovaj čovek se odjednom ubacio i tražio od Isusa da presudi u nekoj porodičnoj raspravi oko materijalnih poseda. Ipak, iz tog događaja možemo izvući jednu važnu pouku.
5. Šta je zahtev ovog čoveka otkrio o njemu?
5 Jednom je bilo rečeno da se „nečiji karakter često prepoznaje po pravcu u kom osoba razmišlja dok sluša razgovor duhovne prirode“. Dok je Isus govorio o ozbiljnim duhovnim stvarima, ovaj čovek je očigledno razmišljao o tome šta može uraditi kako bi izvukao izvesne materijalne koristi. Ništa se ne kaže o tome da li je imao opravdan razlog za pritužbu u vezi s tim nasledstvom. Možda je želeo da iskoristi Isusov autoritet i njegovu reputaciju mudrog sudije (Isaija 11:3, 4; Matej 22:16). U svakom slučaju, iz njegovog zahteva se vidi da je u njegovom srcu postojao jedan problem — ozbiljan nedostatak cenjenja za duhovne stvari. Nije li to dobar razlog da se i mi sami preispitamo? Na primer, lako je dozvoliti da nam na hrišćanskim sastancima misli lutaju ili da razmišljamo o onome što bismo kasnije mogli da uradimo. Umesto toga, treba da poklonimo pažnju onome što se govori i da razmišljamo o tome kako možemo lično primeniti te informacije da bismo poboljšali svoj odnos s našim nebeskim Ocem, Jehovom Bogom, kao i sa suhrišćanima (Psalam 22:22; Marko 4:24).
6. Zašto je Isus odbio da uradi ono što je čovek tražio?
6 Iz kojeg god razloga da mu se ovaj čovek obratio, Isus je odbio da uradi ono što je on želeo. Umesto toga, rekao mu je sledeće: „Čoveče, ko je mene postavio da sudim ili delim među vama?“ (Luka 12:14). Isus je ovim rečima ukazao na nešto što su ljudi dobro znali, jer su prema Mojsijevom zakonu gradske sudije bile postavljene da presuđuju u takvim pitanjima (Ponovljeni zakoni 16:18-20; 21:15-17; Ruta 4:1, 2). S druge strane, Isusa su interesovale važnije stvari — da prenosi drugima istinu o Kraljevstvu i da poučava ljude tome šta je Božja volja (Jovan 18:37). Po uzoru na Isusa, ni mi nismo zaokupljeni ovozemaljskim problemima, već koristimo svoje vreme i snagu da bismo propovedali dobru vest i ’stvarali učenike od ljudi iz svih naroda‘ (Matej 24:14; 28:19).
Čuvaj se lakomstva
7. Koji je mudar odgovor Isus pružio?
7 Pošto je mogao da zapazi najdublje namere srca, Isus je bio svestan toga da je ta molba uključivala nešto mnogo ozbiljnije nego da se samo umeša u jedno lično pitanje. Zato nije samo odbio zahtev, već se usredsredio na uzrok problema i rekao: „Budite oprezni, čuvajte se svakog lakomstva, jer čak i kad neko ima obilje, njegov život ne proizlazi iz onoga što ima“ (Luka 12:15).
8. Šta je lakomstvo i do čega ono može voditi?
8 Lakomstvo nije samo želja da se poseduju novac ili izvesne stvari, koje mogu imati ispravnu svrhu i namenu. Rečnik Srpske akademije nauka kaže da je lakom onaj „ko se odlikuje strašću da se domogne tuđeg, da za sebe prigrabi, stekne što više, kome nikada nije dosta onoga što ima“. Lakomstvo može obuhvatati nezasit, pohlepan nagon da se poseduju stvari — možda nešto što pripada drugome — jednostavno zato da bi se to posedovalo, bez obzira na stvarne potrebe ili uticaj koji to ima na druge. Lakoma osoba dozvoljava da predmet njene želje dominira njenim razmišljanjem i postupcima do te mere da u osnovi postaje njen bog. Seti se da apostol Pavle izjednačava pohlepnu osobu sa idolopoklonikom, koji neće naslediti Božje Kraljevstvo (Efešanima 5:5; Kološanima 3:5).
9. Na koje se načine lakomstvo može manifestovati? Navedi neke primere.
9 Zanimljivo je da je Isus upozorio na ’svako lakomstvo‘. Lakomstvo postoji u mnogim oblicima. Poslednja od Deset zapovesti navela je jedan od njih: „Ne poželi kuću svog bližnjeg. Ne poželi ženu svog bližnjeg, ni njegovog roba, ni njegovu robinju, ni njegovog bika, ni njegovog magarca, niti išta što pripada tvom bližnjem“ (Izlazak 20:17). Biblija je puna primera osoba koje su upale u ozbiljne grehe zbog neke vrste lakomstva. Satana je bio prvi koji je žudeo za nečim što pripada nekome drugom — za slavom, čašću i autoritetom koji pripadaju samo Jehovi (Otkrivenje 4:11). Eva je žudela za pravom samoodlučivanja i zato što je bila zavedena u tom pogledu celo čovečanstvo je krenulo putem greha i smrti (Postanak 3:4-7). Demoni su anđeli koji su postali nezadovoljni ’svojim prvobitnim položajem‘ zbog nečega na šta nisu imali pravo (Juda 6; Postanak 6:2). Seti se i Valama, Ahana, Gijezija i Jude. Umesto da su bili zadovoljni svojim životom, dozvolili su da ih neumerena želja za materijalnim stvarima navede da zloupotrebe ukazano poverenje, što ih je dovelo do propasti i uništenja.
10. Kako, prema Isusovom savetu, treba da ’budemo oprezni‘?
10 Zaista je na mestu što je Isus na početku upozorenja o lakomstvu rekao: „Budite oprezni“! Zašto? Zato što će ljudi retko kad priznati da su lakomi. Ipak, apostol Pavle pokazuje da je „ljubav prema novcu koren svakog zla“ (1. Timoteju 6:9, 10). Učenik Jakov objašnjava da štetna želja, „kada je začeta, rađa greh“ (Jakov 1:15). U skladu sa Isusovim savetom, treba da ’budemo oprezni‘ kako bismo se ’čuvali svakog lakomstva‘.
Život u obilju
11, 12. (a) Koje je upozorenje Isus pružio o lakomstvu? (b) Zašto je potrebno da poslušamo Isusovo upozorenje?
11 Postoji još jedan razlog zbog čega se moramo čuvati lakomstva. Zapazi šta je Isus zatim rekao: „Čak i kad neko ima obilje, njegov život ne proizlazi iz onoga što ima“ (Luka 12:15). Sigurno vredi razmišljati o ovome u današnjem materijalističkom vremenu, kada ljudi izjednačavaju bogatstvo sa srećom i uspehom. Isus je tim rečima ukazao da zaista smisaon i ispunjen život ne proizlazi iz materijalnih stvari niti zavisi od njih, ma koliko ih imali.
12 Međutim, neki se ne slažu s tim. Oni možda polaze od toga da materijalne stvari olakšavaju i ulepšavaju život, te da ga čine i vrednijim. Zato se posvećuju karijeri koja će im omogućiti da steknu sva dobra i uređaje koje žele. Oni misle da će tako imati dobar život. Ali s takvim razmišljanjem previđaju ono što je Isus naglašavao.
13. Koje je gledište o životu i posedima uravnoteženo?
13 Isus se nije usredsredio na to da li je ispravno ili pogrešno imati obilje, već je naglašavao da nečiji život ne zavisi od „onoga što ima“, to jest od onoga što već poseduje. S tim u vezi, svi znamo da za život, to jest podržavanje života koji imamo, nije potrebno puno. Potrebno je samo malo hrane, nešto odeće i mesto na kom ćemo spavati. Bogati imaju obilje toga, a siromašni možda moraju da se muče kako bi došli do onoga što im je potrebno. Međutim, kakva god razlika da postoji, ona nestaje kada život dođe svom kraju — sve gubi svoju vrednost (Propovednik 9:5, 6). Stoga, da bi život imao svrhu i vrednost, on ne mora i ne treba da se sastoji samo od onoga što osoba može steći ili posedovati. To postaje očigledno kada osmotrimo način života o kojem je Isus govorio.
14. Šta možemo naučiti iz reči upotrebljene za „život“ koju nalazimo u Bibliji?
14 Kada je Isus rekao da „život ne proizlazi iz onoga što [neko] ima“, reč koja je upotrebljena za „život“ u Lukinom jevanđelju (na grčkom, zoi) ne ukazuje na način ili stil života, već na sam život, na život u apsolutnom smislu. a Isus je govorio da bez obzira na to da li smo bogati ili siromašni, da li živimo luksuzno ili jedva sastavljamo kraj s krajem, mi nemamo potpunu kontrolu nad time koliko dugo možemo živeti ili da li ćemo čak sutra uopšte biti živi. U Propovedi na gori, Isus je rekao: „Ko od vas može time što se brine da i malo produži svoj životni vek?“ (Matej 6:27). Biblija jasno pokazuje da je samo Jehova „izvor života“ i samo on može vernim osobama pružiti „pravi život“, to jest „večni život“, beskrajan život, bilo na nebu bilo na zemlji (Psalam 36:9; 1. Timoteju 6:12, 19).
15. Zašto se mnogi oslanjaju na materijalne posede?
15 Isusove reči pokazuju koliko je lako da ljudi imaju iskrivljeno gledište o životu. Bilo da su bogati ili siromašni, svi su nesavršeni i sve ih isto čeka. Mojsije je davno rekao: „Dani naši traju sedamdeset godina, a kod snažnijih osamdeset godina. Ipak samo nevolju i patnju donose, jer brzo prolaze i mi odlećemo“ (Psalam 90:10; Jov 14:1, 2; 1. Petrova 1:24). Iz tog razloga ljudi koji nisu razvili dobar odnos s Bogom često usvajaju stav na koji je ukazao apostol Pavle — „jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti“ (1. Korinćanima 15:32). Drugi, shvatajući da je život prolazan i neizvestan, pokušavaju da pronađu sigurnost i stabilnost u materijalnim stvarima. Možda misle da će im mnoge materijalne, opipljive stvari nekako učiniti život sigurnijim. Zbog toga neprestano rade kako bi nagomilali bogatstvo i imovinu, pogrešno izjednačavajući te stvari sa sigurnošću i srećom (Psalam 49:6, 11, 12).
Sigurna budućnost
16. Na čemu se ne zasnivaju prave vrednosti u životu?
16 Možda je tačno da viši životni standard — posedovanje obilja hrane, odeće, bogato opremljenog doma i drugih dobara — može omogućiti udobniji život ili čak i bolju medicinsku negu, a time i duži život. Međutim, da li je takav život zaista smisaoniji i sigurniji? Prave vrednosti u životu ne mere se brojem godina koje neko može poživeti niti količinom materijalnih stvari koje neko može posedovati ili koristiti. Apostol Pavle je ukazao na opasnost prevelikog oslanjanja na takve stvari. On je napisao Timoteju: „Onima koji su u sadašnjem svetu bogati zapovedaj da ne budu uobraženi i da se ne uzdaju u nesigurno bogatstvo, nego u Boga, koji nam bogato daje sve da u tome uživamo“ (1. Timoteju 6:17).
17, 18. (a) Koje izvanredne primere s obzirom na materijalne posede vredi da oponašamo? (b) Koje ćemo Isusovo poređenje osmotriti u sledećem članku?
17 Nemudro je uzdati se u bogatstvo zato što je ono „nesigurno“. Patrijarh Jov je bio veoma bogat, ali kada je najednom naišla nevolja njegovo bogatstvo nije moglo da mu pomogne — nestalo je preko noći. Sve te kušnje i nevolje podneo je zahvaljujući svom snažnom odnosu s Bogom (Jov 1:1, 3, 20-22). Avraham nije dozvolio da ga obilje materijalnih stvari koje je posedovao spreči da prihvati težak zadatak od Jehove i bio je nagrađen tako što je postao „otac mnogih naroda“ (Postanak 12:1, 4; 17:4-6). Dobro je da oponašamo te i druge primere. Bilo da smo mladi ili stari, potrebno je da se preispitamo i vidimo šta nam je zaista važno u životu i u šta polažemo svoju nadu (Efešanima 5:10; Filipljanima 1:10).
18 Nekoliko reči koje je Isus rekao o lakomstvu i ispravnom pogledu na život zaista su značajne i poučne. Međutim, Isus je imao još nešto na umu i zato je ispričao i poučno poređenje o jednom nerazumnom bogatom čoveku. Kako se to poređenje odnosi na naš današnji život i šta možemo naučiti iz njega? Sledeći članak će pružiti odgovore.
[Fusnota]
a Još jedna grčka reč prevedena sa „život“ jeste bios, od koje su izvedene reči kao što su „biografija“ i „biologija“. Prema jednom rečniku, bios ukazuje na „period ili trajanje života“, „način života“ i „sredstva za život“ (Vine’s Expository Dictionary of Old and New Testament Words).
Kako bi odgovorio?
• Šta možemo naučiti iz toga što je Isus odbio da uradi ono što je tražio jedan čovek iz mnoštva?
• Zašto se moramo čuvati lakomstva i kako to možemo raditi?
• Zašto život ne zavisi od materijalnih stvari?
• Kada život može biti zaista vredan i siguran?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 23. strani]
Zašto je Isus odbio da udovolji zahtevu jednog čoveka?
[Slika na 23. strani]
Lakomstvo može dovesti do strašnih posledica
[Slike na 25. strani]
Kako je Avraham pokazao da je imao ispravno gledište o materijalnim stvarima?