Prava duhovnost kako se može steći?

„RAZMIŠLJANJE svojstveno telu donosi smrt, a razmišljanje svojstveno duhu donosi život i mir“, napisao je apostol Pavle (Rimljanima 8:6). Ovim rečima, apostol je istakao da je duhovnost nešto više od pitanja ličnog izbora ili sklonosti. U suštini, to je pitanje života i smrti. Prema tome, u kom smislu duhovna osoba dobija „život i mir“? Prema Bibliji, takva osoba već sada ima mir — unutrašnji mir i mir s Bogom — a u budućnosti će dobiti večni život (Rimljanima 6:23; Filipljanima 4:7). Zato ne iznenađuje što je Isus rekao: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“ (Matej 5:3).

Činjenica da čitate ovaj časopis pokazuje da ste zainteresovani za duhovne stvari — i to je mudro. Pa ipak, s obzirom na to da se gledišta o ovoj temi jako razlikuju, možda se pitate: ’Šta je prava duhovnost? I kako je neko može steći?‘

„Hristov um“

Osim što je isticao koliko je važno i korisno biti duhovna osoba, apostol Pavle je dosta govorio o tome šta je prava duhovnost. Hrišćanima u drevnom gradu Korintu, Pavle je objasnio razliku između telesnog čoveka, to jest osobe koja sledi želje tela, i duhovnog čoveka, to jest osobe koja ceni duhovne vrednosti. Pavle je napisao: „Telesni čovek ne prihvata ono što je od Božjeg duha, jer je to za njega ludost.“ S druge strane, Pavle je objasnio da se duhovni čovek prepoznaje po tome što ima „Hristov um“ (1. Korinćanima 2:14-16).

Imati „Hristov um“ u osnovi znači ’razmišljati poput Hrista Isusa‘ (Rimljanima 15:5; Filipljanima 2:5). Drugim rečima, duhovni čovek je neko ko razmišlja poput Isusa i ide njegovim stopama (1. Petrova 2:21; 4:1). Što je njegov um sličniji Hristovom, to je njegova duhovnost jača a njegovi izgledi da dobije „život i mir“ veći (Rimljanima 13:14).

Kako upoznati „Hristov um“

Međutim, da bismo imali Hristov um, najpre moramo upoznati njegov um. Prema tome, prvi korak u razvijanju duhovnosti jeste da upoznamo Isusov način razmišljanja. Ali, kako možemo saznati kako je razmišljala osoba koja je na zemlji živela pre 2 000 godina? Kako ste recimo upoznali neke ličnosti koje su obeležile istoriju vaše zemlje? Verovatno čitajući o njima. Na sličan način, čitanje istorijskog zapisa o Isusu jeste jedan od važnih načina na koji možemo upoznati Hristov um (Jovan 17:3).

Postoje četiri živopisna istorijska zapisa o Isusu — Jevanđelja koja su napisali Matej, Marko, Luka i Jovan. Ako pažljivo čitate te izveštaje, to će vam pomoći da razumete Isusov način razmišljanja, dubinu njegovih osećanja i motive koji su stajali iza njegovih postupaka. Kada izdvojite vreme da razmislite o onome što ste pročitali o Isusu, moći ćete da stvorite sliku o tome koliko je on bio dobra osoba. Čak i ako već smatrate da ste Hristov sledbenik, čitanje i razmišljanje o Isusu pomoći će vam da ’rastete u nezasluženoj dobroti i spoznanju o našem Gospodu i Spasitelju Isusu Hristu‘ (2. Petrova 3:18).

 Imajući to na umu, hajde da osmotrimo neke delove Jevanđelja i vidimo kako je Isus postao tako duhovna osoba. Zatim se pitajte kako možete oponašati primer koji je on dao (Jovan 13:15).

Duhovnost i „plod duha“

Pisac Jevanđelja Luka rekao je da je Božji sveti duh izliven na Isusa prilikom njegovog krštenja i da je Isus bio „pun svetog duha“ (Luka 3:21, 22; 4:1). Isto tako, Isus je poučio svoje sledbenike koliko je važno imati vođstvo svetog duha, to jest „sile kojom se Bog služi“ (Postanak 1:2, fusnota; Luka 11:9-13). Zašto je to tako važno? Zato što Božji duh ima snagu da promeni način razmišljanja jedne osobe, tako da njen um sve više nalikuje Hristovom umu (Rimljanima 12:1, 2). Božji duh u nama razvija osobine kao što su „ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost, dobrota, vera, blagost, samosavladavanje“. Po tim osobinama — koje se u Bibliji nazivaju „plod duha“ — prepoznaje se prava duhovna osoba (Galatima 5:22, 23). Jednostavno rečeno, duhovna osoba je neko koga vodi Božji duh.

Isus je pokazivao plod duha tokom cele svoje službe. Osobine kao što su ljubav, ljubaznost i dobrota posebno su bile očigledne u načinu na koji se ophodio prema ljudima koji su smatrani nižom klasom (Matej 9:36). Na primer, osmotrimo jedan događaj koji je opisao apostol Jovan. O tome čitamo: „Dok je [Isus] prolazio video je čoveka slepog od rođenja.“ Isusovi učenici su takođe zapazili tog čoveka, ali su smatrali da je grešnik. „Ko je sagrešio“, pitali su, „ovaj čovek ili njegovi roditelji?“ I njegovi susedi su ga ranije viđali, ali je on za njih bio samo prosjak. „Zar to nije onaj koji je sedeo i prosio?“, rekli su. Međutim, Isus je na tog čoveka gledao kao na osobu kojoj je potrebna pomoć. On se obratio tom slepom čoveku i izlečio ga (Jovan 9:1-8).

Šta nam ovaj događaj otkriva o Hristovom umu? Kao prvo, Isus nije zanemarivao siromašne, već je prema njima bio pažljiv i samilostan. Kao drugo, on je preduzimao prvi korak da bi pomogao drugima. Da li u tome oponašamo njegov primer? Da li na ljude gledamo poput Isusa, pružajući im potrebnu pomoć kako bi im sadašnji život bio bolji a budućnost svetlija? Ili nam se više sviđaju istaknute osobe a zaboravljamo na one koje to nisu? Ako na ljude gledamo poput Isusa, onda zaista oponašamo njegov primer (Psalam 72:12-14).

Duhovnost i molitva

Izveštaji iz Jevanđelja pokazuju da se Isus često molio Bogu (Marko 1:35; Luka 5:16; 22:41). Tokom  svoje službe na zemlji, Isus je izdvajao vreme za molitvu. Učenik Matej je napisao: „Kad je [Isus] otpustio narod, popeo se na goru sam da se moli“ (Matej 14:23). U takvim trenucima koje je provodio moleći se svom nebeskom Ocu, Isus je dobijao snagu (Matej 26:36-44). Na sličan način, duhovne osobe i danas traže prilike da razgovaraju s Bogom jer znaju da će to ojačati njihov odnos sa Stvoriteljem i pomoći im da još više usvoje Hristov način razmišljanja.

Isus je često provodio mnogo vremena u molitvi (Jovan 17:1-26). Na primer, pre nego što je izabrao dvanaestoricu koji će biti njegovi apostoli, „izašao je na goru da se moli i celu noć je proveo u molitvi Bogu“ (Luka 6:12). Iako nije neophodno da celu noć provedu u molitvi, duhovne osobe oponašaju Isusov primer. Pre nego što donesu važne odluke u životu, one provode dosta vremena u molitvi i traže vođstvo svetog duha kako bi donele odluke koje će ojačati njihovu duhovnost.

Isus je u molitvama pokazivao i iskrenost svojih osećanja. I u tome treba da ga oponašamo. Zapazite šta je Luka zabeležio o tome kako se Isus molio veče uoči svoje smrti. „Kad se našao u teškoj duševnoj patnji, molio se još usrdnije. Znoj mu je postao kao kapi krvi koje su padale na zemlju“ (Luka 22:44). Isus se i ranije usrdno molio, ali ovom prilikom kada je bio suočen s najtežim ispitom kao čovek, on se molio „još usrdnije“ — i njegova molitva je bila uslišena (Jevrejima 5:7). Duhovne osobe oponašaju Isusov primer. Kada se suoče s naročito teškim kušnjama, one se „još usrdnije“ mole Bogu za sveti duh, vođstvo i podršku.

Pošto je Isus očigledno bio osoba koja se redovno molila, ne čudi što su njegovi učenici želeli da ga u tome oponašaju. Zato su ga zamolili: „Gospode, nauči nas da se molimo“ (Luka 11:1). I danas, oni koji cene duhovne vrednosti i traže vođstvo Božjeg svetog duha slede Isusov primer u tome. Prava duhovnost i molitva su usko povezane.

Duhovnost i propovedanje dobre vesti

U Markovom jevanđelju se nalazi jedan izveštaj koji govori o tome kako je Isus jednom prilikom izlečio mnoge bolesne ljude, ostavši do kasno u noć. Rano sledećeg jutra, dok se nasamo molio, njegovi apostoli su došli i rekli mu da ga mnogi traže, možda želeći da budu izlečeni. Međutim, Isus im je rekao: „Pođimo negde drugde, u obližnja mesta, da i tamo propovedam.“ Zatim im je objasnio : „Zato [sam] došao“ (Marko 1:32-38; Luka 4:43). Iako je Isusu bilo važno lečenje ljudi, propovedanje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu bilo je njegov glavni zadatak (Marko 1:14, 15).

I danas je propovedanje o Božjem Kraljevstvu obeležje po kome se prepoznaju svi oni koji imaju Hristov um. Svima koji žele da budu njegovi sledbenici, Isus je zapovedio: „Zato idite i stvarajte učenike od ljudi iz svih naroda... učeći ih da se drže svega što sam vam zapovedio“ (Matej 28:19, 20).  Pored toga, Isus je prorekao: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celom svetu za svedočanstvo svim narodima, i tada će doći kraj“ (Matej 24:14). Pošto Božja Reč kaže da se propovedanje obavlja pomoću sile svetog duha, revno učestvovanje u tom delu znak je prave duhovnosti (Dela apostolska 1:8).

Da bi se poruka o Kraljevstvu propovedala ljudima širom sveta, potreban je zajednički trud miliona ljudi (Jovan 17:20, 21). Oni koji učestvuju u tom delu ne treba da budu samo duhovne osobe već i dobro organizovani na svetskom nivou. Postoji li grupa ljudi za koju možete reći da sledi Hristove stope i propoveda dobru vest o Kraljevstvu u celom svetu?

Kako je s vama?

Naravno, postoje još neke odlike po kojima se prepoznaje duhovna osoba, ali da li udovoljavate merilima koja su ovde spomenuta? Da biste to utvrdili, pitajte se: ’Da li redovno čitam Božju Reč, Bibliju, i razmišljam o onome što sam pročitao? Da li pokazujem plod duha u svom životu? Da li se redovno molim? Da li želim da se družim sa osobama koje učestvuju u međunarodnom delu propovedanja dobre vesti o Božjem Kraljevstvu?

Iskreno samoispitivanje može vam pomoći da utvrdite do koje mere ste stekli duhovnost. Podstičemo vas da već sada preduzmete neophodne korake kako biste dobili „život i mir“ (Rimljanima 8:6; Matej 7:13, 14; 2. Petrova 1:5-11).

[Okvir/Slike na 7. strani]

ODLIKE DUHOVNOSTI

◆ Ljubav prema Božjoj Reči

◆ Ispoljavanje ploda duha

◆ Iskrene i redovne molitve Bogu

◆ Propovedanje dobre vesti o Kraljevstvu

[Slika na 5. strani]

Biblija nam pomaže da upoznamo Hristov način razmišljanja