„Divan dar“ za Poljsku

VOJVODA Albreht Hoencolern je 6. jula 1525. proglasio luteranstvo za državnu religiju. Tako je Prusija, koja je tada bila vazalna država poljskog kraljevstva, postala prva zemlja u Evropi koja je zvanično prihvatila učenja Martina Lutera.

Vojvoda Albreht je želeo da Keningsberg — prestonica Istočne Prusije — postane protestantski kulturni centar. U tom gradu je osnovao univerzitet i finansirao štampanje luteranskih dela na nekoliko jezika. Godine 1544, taj vojvoda je takođe izdao dekret po kojem je trebalo da Poljaci koji žive na njegovim posedima slušaju čitanje delova Svetog pisma na svom jeziku. Međutim, Biblija još uvek nije bila prevedena na poljski.

Prevod na „govornom jeziku“

Da bi rešio taj problem, Albreht je počeo da traži nekog ko je bio u stanju da prevede grčki deo Svetog pisma na poljski jezik. Oko 1550. godine, angažovao je Jana Seklucjana koji se bavio pisanjem, prodajom knjiga i štampanjem. Seklucjan je diplomirao na Univerzitetu u Lajpcigu i važio je za čoveka koji je širenjem protestantskih učenja iritirao Katoličku crkvu. U stvari, on je ranije otišao u Keningsberg kako bi izbegao da mu se sudi zbog širenja verskih uverenja.

Jan Seklucjan je žarko želeo da prevede Sveto pismo na poljski. Samo godinu dana nakon što je Seklucjanu poveren taj projekat, odštampan je prvi primerak Jevanđelja po Mateju. To izdanje je na marginama imalo iscrpne komentare i pomoćne beleške u kojima se nalazio mogući, alternativni prevod nekih stihova. Ubrzo nakon toga, Seklucjan je nadgledao štampanje jednog izdanja u kome su bila sva četiri Jevanđelja. Za samo tri godine, on je odštampao celokupan grčki deo Svetog pisma.

Da bi sastavio tačan prevod, prevodilac tog izdanja je koristio tekstove na grčkom. Pored toga, u predgovoru izdanja iz 1551. stajalo je da su latinski prevodi i „prevodi na neke druge jezike uzeti u obzir“. Stanislav Rospond, pisac dela Studia nad językiem  polskim XVI wieku, rekao je da je taj prevod sastavljen u „divnoj i tečnoj prozi“. Prevodilac nije bio sputan „književnim jezikom“, napisao je Rospond. Baš naprotiv, nastojao je da koristi poljske reči koje su bile „veoma bliske govornom jeziku“.

Iako je Seklucjan vodio posao, dokazi pokazuju da nije on prevodio. Ko je onda bio taj školovani prevodilac? Bio je to Stanislav Murzinovski, koji je imao nešto više od 20 godina kada ga je Seklucjan angažovao za taj težak zadatak.

Murzinovski je rođen na selu, ali kada je dovoljno odrastao, otac ga je poslao u Keningsberg da studira grčki i hebrejski jezik. Nakon toga, Murzinovski se upisao na Univerzitet u Vitenbergu, u Nemačkoj, gde je verovatno upoznao Martina Lutera. Kao mlad student slušao je predavanja Filipa Melanhtona, koji mu je bez sumnje pomogao da ovlada i grčkim i hebrejskim. Nakon što je nastavio da studira u Italiji, Murzinovski se vratio u Keningsberg i svoje usluge ponudio vojvodi Albrehtu.

„Murzinovski je radio marljivo i efikasno“, napisala je Marija Kosovska u knjizi Biblia w języku polskim, „ali nije skretao pažnju na sebe, tražio istaknut položaj niti zahtevao da se njegovo ime nađe na naslovnoj strani prevoda.“ Zaista, taj mladić je o svojim sposobnostima napisao: „Ne znam da li gore pišem na latinskom ili na poljskom.“ Uprkos ličnim sumnjama, Murzinovski je puno doprineo tome da Božja Reč bude dostupna Poljacima. Njegov saradnik, Seklucjan, rekao je da je prevod koji su napravili „divan dar“ za Poljsku.

Jedan od najdivnijih darova

Nakon tog prvog prevoda, usledili su mnogi drugi prevodi Biblije na poljskom jeziku. Godine 1994, objavljen je grčki deo Svetog pisma, prevod Novi svet, a 1997. kompletno Sveto pismo — prevod Novi svet na poljskom. Prevodioci, koji ne skreću pažnju na sebe, nastojali su da prevedu Božju Reč tako da to ne bude samo tačno, već i blisko savremenom jeziku koji je u svakodnevnoj upotrebi a ne jeziku 16. veka.

Danas cela Biblija ili neki njeni delovi postoje na oko 2 400 jezika. Ukoliko imate mogućnost da dođete do tačnog prevoda Božje Reči na maternjem jeziku, to je jedan od najdivnijih darova koje možete dobiti, dar od Jehove Boga za vašu pouku (2. Timoteju 3:15-17).

[Slika na 20. strani]

Spomenik Stanislavu Murzinovskom, koji je preveo „Novi zavet“ na poljski jezik

[Slika na 21. strani]

Treće poglavlje Jevanđelja po Mateju koje je preveo Stanislav Murzinovski

[Izvor]

Dzięki uprzejmości Towarzystwa Naukowego Płockiego