Divimo se dizajnu — upoznajmo dizajnera

NESUMNJIVO ste čuli za Mikelanđela, italijanskog slikara i vajara. Iako možda nikada niste videli original nekog njegovog remek-dela, verovatno se slažete sa istoričarem umetnosti koji je tog italijanskog genija nazvao „veličanstvenim i neuporedivim umetnikom“. Mikelanđelov talenat se ne može poreći. Kako bismo se mogli diviti njegovim umetničkim delima a ne priznati da iza njih stoji istaknuti umetnik?

Sada razmislite o zadivljujućoj složenosti i raznolikosti života koju vidimo svuda oko nas. U skladu s tim, u časopisu The New York Times citiran je jedan profesor iz oblasti bioloških nauka koji je izjavio: „Materijalni dokazi u prilog dizajnu vidljivi su u različitim oblastima biologije.“ Dodao je: „Živi svet obiluje primerima dizajna.“ Da li je razumno diviti se dizajnu a ne priznati postojanje dizajnera?

Apostol Pavle, koji je s velikim zanimanjem posmatrao svet oko sebe, govorio je o onima koji „dadoše veću čast i službu stvorenju nego stvoritelju“ (Rimljanima 1:25, Ba). Pod uticajem veoma raširene teorije evolucije, neki odbijaju da priznaju da dizajn u stvari ukazuje na postojanje dizajnera. Međutim, da li je teorija evolucije zaista u skladu s naukom, u pravom smislu te reči? Zapazite do kog zaključka je došao Kristof Šenborn, katolički nadbiskup iz Beča. Prema novinama The New York Times, on je rekao: „Svaka teorija koja poriče ili nastoji da umanji značaj mnoštva dokaza koji svedoče u prilog dizajnu u oblasti biologije samo je ideologija, a ne i nauka.“

Kraj nauke?

Međutim, ima i onih koji smatraju da bi prihvatanje tvrdnje da postoji Stvoritelj „ugušilo [naučna] istraživanja“. U jednom članku u časopisu New Scientist izražena je takva bojazan. Tamo se kaže da bi „nauka, koja ima beskrajne mogućnosti, tada došla kraju, zaustavljena nepremostivom barijerom koja se može izraziti rečima: ’Dizajner je tako hteo‘“. Da li je ta bojazan osnovana? Ni u kom slučaju. Štaviše, upravo je suprotno. Zbog čega to možemo reći?

Prihvatiti slepu slučajnost i evoluciju kao uzrok postojanja našeg svemira i života na Zemlji u stvari bi značilo odbaciti svaki pokušaj da se dođe do smisaonog objašnjenja. S druge strane, prihvatanje da inteligentni Stvoritelj stoji iza onoga što nas okružuje može nas navesti da istražujemo prirodu i da  vidimo kako se njegova mudrost ogleda u materijalnom svemiru. Razmislite o sledećem: To što istoričari umetnosti znaju da je Leonardo da Vinči naslikao „Mona Lizu“ nije ih sprečilo da istražuju koje je tehnike i materijale koristio. Slično tome, to što prihvatamo postojanje Dizajnera ne treba da nas odvrati od toga da se interesujemo za detalje i za složenost onoga što je on dizajnirao i kreirao.

Ne samo da Biblija ne odvraća od istraživanja, već nas čak i podstiče da tragamo za odgovorima, kako naučnim tako i religioznim. U drevno doba, kralj David je razmišljao o svom divno stvorenom telu. Rekao je: „Pun sam strahopoštovanja što sam tako divno stvoren. Divna su dela tvoja, dobro zna to duša moja“ (Psalam 139:14). Takođe, Biblija govori o tome kako je Stvoritelj upitao Jova: „Jesi li umom svojim sagledao zemljina prostranstva?“ (Jov 38:18). Iz toga se vidi da nas Biblija ne odvraća od istraživanja. Vrhovni Dizajner nas čak poziva da proučavamo delo njegovih ruku. Zapazite i poziv koji je zapisao prorok Isaija, a koji nas upućuje da povećamo svoje razumevanje o Onome koji je stvorio sve oko nas: „Podignite oči i gledajte! Ko je sve to stvorio?“ Štaviše, u Isaiji 40:26 se iznosi činjenica koja se slaže s dobro poznatom Ajnštajnovom formulom E=mc⁠². To je činjenica da je svemir proizvod delovanja ogromne energije i sile.

Naravno, nije uvek lako naći odgovore na pitanja koja se tiču dela stvaranja. To je delimično zbog toga što naša sposobnost razumevanja ima granice i što naše viđenje sveta u kom živimo nije sveobuhvatno. Jov je to razumeo. On je uzvisivao Stvoritelja, pod čijom kontrolom naša planeta bez potpore visi u prostoru, a oblaci koji nose kišu lebde nad zemljom (Jov 26:7-9). Pa ipak, Jov je shvatio da su takve čudesne stvari „samo obrisi dela njegovih“ (Jov 26:14). On je nesumnjivo želeo da sazna više o svetu koji ga je okruživao. I David je priznao svoje granice rečima: „To je znanje za mene suviše čudesno. Toliko je visoko da ga dokučiti ne mogu“ (Psalam 139:6).

Priznanje da postoji Stvoritelj ne koči naučni napredak. Potraga za obuhvatnijim saznanjima, kako o fizičkim tako i o duhovnim stvarima, nema kraja. Jedan drevni kralj poznat po svom velikom znanju ponizno je napisao: „Čak je i večnost stavio ljudima u  srce, ali oni ne mogu u potpunosti dokučiti dela koja istiniti Bog čini“ (Propovednik 3:11).

„Bog koji popunjava praznine“?

Neki mogu prigovoriti da je Bog ubačen kao objašnjenje svuda gde nema naučnog objašnjenja koje se može dokazati. Drugim rečima, oni tvrde da je Dizajner u stvari „Bog koji popunjava praznine“, to jest da je Bog magična reč koja se koristi kad god čovek ne može logično da objasni neku pojavu. Ali o kakvim se prazninama tu radi? Da li su to samo male i beznačajne praznine u našem saznanju? Ne, to su pravi ponori u verodostojnosti Darvinove teorije evolucije. U oblastima biologije, to su ogromne praznine koje teorija evolucije nije uspela da premosti. Jasno je da evolucionisti koji se oslanjaju na nedokazane tvrdnje u stvari Darvinovu teoriju čine svojim „bogom koji popunjava praznine“.

Stvoritelj o kom se govori u Bibliji nije „Bog koji popunjava praznine“. Naprotiv, njegova stvaralačka aktivnost obuhvata sve etape i pojedinosti stvaranja. Psalmista je naglasio koliko je Jehovina stvaralačka aktivnost sveobuhvatna: „Jer je u tebi izvor života, tvojom svetlošću mi vidimo svetlost“ (Psalam 36:9). On je dobro opisan kao Onaj „koji je stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima“ (Dela apostolska 4:24; 14:15; 17:24). S dobrim razlogom, jedan učitelj iz prvog veka je napisao da je Bog „sve stvorio“ (Efešanima 3:9).

Osim toga, Bog je utvrdio „zakone nebeske“, fizičke zakone koji upravljaju materijom i energijom, a koje naučnici i dan-danas izučavaju (Jov 38:33). Njegov dizajn je potpun i svrsishodan i u skladu je s njegovom namerom da oblikuje zemlju tako da bude nastanjena neverovatno raznolikim živim svetom.

Dizajn i zdrav razum

I na kraju, razmotrimo pitanje zdravog razuma. Govoreći uopšteno o tačnosti raznih naučnih teorija, naučnik Džon Horgan je zapazio: „Kada dokazi nisu potvrđeni, ne treba da nas bude sramota da se vodimo zdravim razumom.“

Da li je zaista razumno tvrditi da je život rezultat obične slučajnosti ili delovanja nekih slepih sila? Uprkos rasprostranjenoj teoriji evolucije, mnogi razboriti ljudi, uključujući i neke naučnike, uvereni su da postoji inteligentni Stvoritelj. Jedan profesor i naučnik zapazio je da javnost uopšte „velikom većinom, što je sasvim razumno, smatra da je život rezultat dizajna“. Zašto? Svi bi se složili sa sledećom izjavom apostola Pavla: „Svaki dom je neko sagradio“ (Jevrejima 3:4). Pavle zatim nastavlja s logičnim zaključkom: „A onaj ko je sve sagradio jeste Bog.“ Sa stanovišta Biblije, jednostavno nema smisla priznati da svaka kuća ima projektanta i graditelja a istovremeno tvrditi da je veoma složena ćelija nastala sasvim slučajno.

O onima koji ne priznaju da postoji Stvoritelj Biblija kaže: „Bezumnik govori u srcu svome: ’Nema Jehove‘“ (Psalam  14:1). Ovde psalmista ukorava one koji se još nisu uverili u to. Neke ljude vodi lično mišljenje a ne ono što se objektivno može sagledati. S druge strane, osoba koja je mudra i razborita ponizno priznaje postojanje Stvoritelja (Isaija 45:18).

Mnogi razumni ljudi uviđaju da postoje neoborivi dokazi da postoji Vrhovni Dizajner.

Možete upoznati Dizajnera

Ako na sebe gledamo kao na rezultat dizajna, za šta smo mi u stvari dizajnirani? Šta je smisao našeg života? Nauka ne može da pruži zadovoljavajuće odgovore na ova pitanja. Ipak, tako važna pitanja iziskuju da na njih pronađemo uverljive i prihvatljive odgovore. Biblija nam može mnogo pomoći u tome. Ona ukazuje na Jehovu ne samo kao na Stvoritelja, već i kao na Boga namere, koji za sve što radi ima dobar razlog. Biblija otkriva Božju nameru za čovečanstvo, dajući nam budućnost i nadu.

Međutim, ko je Jehova? Kakav je on Bog? Jehovini svedoci vas pozivaju da upoznate Veličanstvenog Dizajnera kao osobu. Možete saznati više o njegovom imenu, kao i o njegovim osobinama i postupanju s čovečanstvom. Čitajući njegovu Reč, Bibliju, videćete zašto ne treba samo da se divimo njegovom veličanstvenom dizajnu već i da veličamo njega kao Dizajnera (Psalam 86:12; Otkrivenje 4:11).

[Slika na 4. strani]

Mikelanđelo

[Slike na 5. strani]

Vera u Dizajnera je u skladu s naučnim činjenicama

[Slika na 6. strani]

Raznovrsnost i prilagodljivost u prirodi pokazuju da je raznolikost deo dobro osmišljenog dizajna

[Slike na 7. strani]

Iza dizajna stoji dizajner