Istrajnost uprkos patnjama donosi blagoslove

„Srećnima nazivamo one koji su istrajali“ (JAKOV 5:11)

1, 2. Na osnovu čega možemo zaključiti da Jehova nije nameravao da čovek pati?

 NIJEDAN normalan čovek ne želi da pati, a ni naš Stvoritelj, Jehova Bog, ne želi da ljudi pate. To možemo uvideti ako istražimo njegovu nadahnutu Reč i zapazimo šta se desilo posle stvaranja čoveka i žene. Bog je najpre stvorio muškarca. „Jehova Bog je stvorio čoveka od zemaljskog praha i udahnuo mu u nozdrve dah života, i čovek je postao živa duša“ (Postanak 2:7). Adam je bio savršen umom i telom, i nije morao da se razboli ili da umre.

² U kakvim je uslovima Adam živeo? „Jehova Bog je zasadio vrt u Edenu, prema istoku, i tamo je smestio čoveka koga je stvorio. Tako je Jehova Bog učinio da iz zemlje nikne raznovrsno drveće prijatno za gledanje i čiji je plod dobar za jelo“ (Postanak 2:8, 9). Adam je zaista imao predivan dom. U Edenu nije bilo nikakve patnje.

3. Kakva je budućnost bila pred prvim ljudskim parom?

³ U Postanku 2:18 se kaže: „Jehova Bog je zatim rekao: ’Nije dobro da čovek bude sam. Načiniću mu pomoćnicu da ga dopunjuje.‘“ Jehova je stvorio Adamu savršenu ženu, čime je omogućio da uživaju u porodičnom životu (Postanak 2:21-23). U Bibliji se dalje kaže: „Zatim ih je Bog blagoslovio i rekao im: ’Rađajte se i množite se, napunite zemlju i sebi je podložite‘“ (Postanak 1:28). Prvi ljudski par je imao izvanrednu mogućnost da s vremenom čitavu planetu pretvori u raj kakav je bio Eden. Takođe bi imali potomstvo koje ne bi imalo razloga da pati. Kakav veličanstveni početak! (Postanak 1:31).

Počinju patnje

4. Šta istorija pokazuje što se tiče stanja u kome se nalazi čovečanstvo?

⁴ Pa ipak, kad se osvrnemo na ljudsku istoriju, očigledno je da je nešto krenulo veoma loše. Događale su se loše stvari, i ljudi su strahovito patili. Tokom vekova svi potomci Adama i Eve su obolevali, starili i na kraju umirali. Naša planeta nimalo ne liči na raj u kome žive srećni ljudi. Situacija  je upravo onakva kao što je opisano u Rimljanima 8:22 gde se kaže da „sve stvarstvo zajedno uzdiše i da je u bolovima sve do sada“.

5. Kako su naši praroditelji prouzrokovali patnju ljudskom rodu?

⁵ Jehova nije kriv za strašne patnje koje traju toliko dugo (2. Samuilova 22:31). Deo krivice moraju snositi ljudi. „Zlo čine, odvratna su dela njihova“ (Psalam 14:1). Naši praroditelji su dobili sve što je potrebno da bi bili srećni. Da bi tako i ostalo trebalo je samo da budu poslušni Bogu, ali Adam i Eva su odlučili da budu nezavisni od njega. Pošto su naši praroditelji odbacili Jehovu, on ih više nije podržavao i zato nisu ostali savršeni. Njihovo stanje se pogoršavalo sve dok na kraju nisu umrli. Ta nesavršenost je preneta na sve nas (Postanak 3:17-19; Rimljanima 5:12).

6. Kako je Satana doprineo nastanku patnje?

⁶ Duhovno stvorenje koje je postalo poznato kao Satana Đavo takođe je odgovorno za nastanak patnje. Satana je imao slobodnu volju. Međutim, pogrešno ju je koristio jer je želeo da ljudi njega obožavaju. Ali, treba obožavati samo Jehovu, a ne njegova stvorenja. Satana je naveo Adama i Evu da budu nezavisni od Jehove, kako bi na taj način ’postali kao Bog, i znali šta je dobro, a šta zlo‘ (Postanak 3:5).

Samo Jehova ima pravo da vlada

7. Šta pokazuju posledice pobune protiv Jehove?

⁷ Posledice koje su proistekle iz te pobune pokazuju da samo Jehova, kao Vrhovni Vladar čitavog svemira, ima pravo da vlada i da je samo njegov način vladanja pravedan. Hiljade godina koje su protekle samo pokazuju da je Satana, koji je postao „vladar ovog sveta“, razvio zao, nepravedan i nasilan način vladanja koji nije udovoljio ljudskim potrebama (Jovan 12:31). Dugotrajan, loš način postupanja ljudi pod Sataninom vlašću takođe je pokazao da nisu sposobni da pravedno vladaju (Jeremija 10:23). Dakle, svaki oblik vladavine koji ljudi mogu izmisliti neminovno vodi do propasti. Istorija to nesumnjivo potvrđuje.

8. Šta Jehova namerava da učini sa svim oblicima ljudskih vladavina, i kako će ostvariti tu nameru?

⁸ Pošto je Jehova dozvolio ljudima da hiljadama godina eksperimentišu i vladaju nezavisno od njega, sada ima pravo da uništi sve te oblike vladavina na zemlji i da ih zameni svojim Kraljevstvom. Jedno proročanstvo o tome kaže: „U danima tih kraljeva [ljudskih vlasti] Bog će nebeski podići kraljevstvo [nebesku vlast na čijem je čelu Hrist] koje nikada neće propasti... Ono će smrviti i uništiti sva ona kraljevstva, a samo će stajati doveka“ (Danilo 2:44). Više neće biti demonske i ljudske vlasti, već će postojati samo Božje nebesko Kraljevstvo koje će vladati zemljom. Hrist će biti Kralj, i imaće 144 000 suvladara koji su uzeti sa zemlje (Otkrivenje 14:1).

Patnje donose blagoslove

9, 10. Zašto je za Isusa bilo dobro što je propatio?

⁹ Značajno je istražiti kakve uslove treba da ispune oni koji će vladati u nebeskom Kraljevstvu. Kao prvo, Isus Hrist je pokazao da je savršeno sposoban za ulogu Kralja. Proveo je bezbroj vekova sa svojim Ocem vršeći njegovu volju, i bio je njegov „vešt graditelj“ (Poslovice 8:22-31). Kada je Jehova rešio da Isus dođe na zemlju, on je spremno pristao na to. Na zemlji se usredsredio na to da ljudima priča o Jehovinom pravu da vlada i o njegovom Kraljevstvu.  Isus je svima nama ostavio izvanredan primer time što je u potpunosti bio podložan Jehovinoj vrhovnoj vlasti (Matej 4:17; 6:9).

¹⁰ Isus je bio progonjen i na kraju ubijen. Dok je propovedao ljudima mogao je da zapazi u kakvom su žalosnom stanju. Da li je za njega bilo dobro što je sve to video i što je i sam propatio? Sigurno jeste. U Jevrejima 5:8 piše: „Iako je bio Sin Božji, iz onoga što je pretrpeo naučio se poslušnosti.“ Zbog svega što je doživeo na zemlji Isus ima više razumevanja i saosećanja. Iz prve ruke je video u kakvom je stanju ljudski rod. Saosećao je sa onima koji su patili i još bolje je razumeo svoju ulogu u izbavljenju čovečanstva. Zapazi kako je apostol Pavle istakao tu misao u poslanici Jevrejima: „U svemu [je] morao da postane poput svoje ’braće‘, da bude milosrdan i veran kao prvosveštenik u Božjoj službi, kako bi prineo žrtvu pomirenja za grehe naroda. A pošto je i sam trpeo kad je bio iskušavan, on može priteći u pomoć onima koji su u kušnjama.“ „Naš prvosveštenik je neko ko ne samo što može da saoseća s nama u našim slabostima, nego je i poput nas iskušan u svemu, ali nije zgrešio. Pristupimo, dakle, sa slobodom govora prestolu nezaslužene dobrote, da bi nam Bog pokazao milosrđe i iskazao nezasluženu dobrotu kad nam zatreba pomoć“ (Jevrejima 2:17, 18; 4:14-16; Matej 9:36; 11:28-30).

11. Kako će ono što su doživeli na zemlji pomoći budućim kraljevima i sveštenicima da budu dobri vladari?

¹¹ Skoro isto se može reći i za 144 000 onih koji su „otkupljeni“ sa zemlje da bi bili suvladari sa Isusom Hristom u nebeskom Kraljevstvu (Otkrivenje 14:4). Svi su oni rođeni kao ljudi na zemlji i odrasli su u svetu punom patnje, a i sami su sigurno zbog nečeg patili. Mnogi su bili progonjeni, a neki su bili i ubijeni zato što su ostali verni Jehovi i zato što su sledili Isusa. Ali ’nisu se stideli svedočanstva o našem Gospodu, nego su bili spremni da trpe zlo zbog dobre vesti‘ (2. Timoteju 1:8). Zbog svega što su doživeli na zemlji oni imaju dovoljno znanja i iskustva da bi mogli s neba suditi ljudima. Naučili su da budu saosećajniji, ljubazniji i spremniji da pomognu ljudima (Otkrivenje 5:10; 14:2-5; 20:6).

Srećni su oni koji imaju zemaljsku nadu

12, 13. U kom smislu patnje donose nešto dobro onima koji imaju zemaljsku nadu?

¹² Ima li ičeg dobrog u tome što sada pate oni koji se nadaju da će zauvek  živeti na rajskoj zemlji bez bolesti, tuge i smrti? Niko ne želi da oseti bol i muku koje donose patnje. Ali istrajnost uprkos patnjama kod ljudi jača dobre osobine i donosi sreću.

¹³ Pogledajmo šta Božja nadahnuta Reč kaže o tome: „Ali ako i pretrpite zbog pravednosti, srećni ste.“ „Ako vam se rugaju zbog Hristovog imena, srećni ste“ (1. Petrova 3:14; 4:14). „Srećni ste kad vas zbog mene vređaju i progone i lažući vam pripisuju svakakva zla. Radujte se i kličite, jer je velika vaša nagrada na nebesima“ (Matej 5:11, 12). „Srećan je čovek koji istraje u kušnji, jer kad bude prokušan, primiće nagradu“ (Jakov 1:12).

14. U kom smislu patnje donose radost Jehovinim slugama?

¹⁴ Sasvim je sigurno da nas ne čini srećnim patnja kroz koju prolazimo. Sreća, ili osećaj zadovoljstva, proizlazi iz saznanja da patimo zato što vršimo Jehovinu volju i što sledimo Isusov primer. Recimo, u prvom veku neki apostoli su bili u zatvoru i zatim su se našli pred jevrejskim vrhovnim sudom gde su bili optuženi zbog propovedanja o Isusu Hristu. Išibani su i zatim pušteni. Kako je to uticalo na njih? Biblijski izveštaj kaže da su „otišli iz Sinedriona, radujući se što su bili dostojni da podnesu sramotu zbog njegovog imena“ (Dela apostolska 5:17-41). Bili su srećni, ali ne zato što su ih išibali i što su trpeli fizički bol, već zato što su shvatili da se to desilo jer su ostali verni Jehovi i jer su sledili Isusove stope (Dela apostolska 16:25; 2. Korinćanima 12:10; 1. Petrova 4:13).

15. Kako nam u budućnosti može koristiti to što sada patimo?

¹⁵ Ukoliko sa ispravnim stavom podnosimo protivljenje i progonstvo bićemo još istrajniji. To će nam pomoći da podnesemo buduće patnje. U Bibliji čitamo sledeće: „Smatrajte da se zaista imate čemu radovati, braćo moja, kad se nađete u raznim kušnjama, znajući da kušanje vaše vere izgrađuje u vama istrajnost“ (Jakov 1:2, 3). Slično tome, u Rimljanima 5:3-5 piše sledeće: „Radujmo se i u nevoljama, jer znamo da nevolja donosi istrajnost, istrajnost prokušanost, prokušanost nadu, a nada neće razočarati.“ Što više kušnji izdržimo sada zato što smo pravi hrišćani, to će nam biti lakše da podnesemo kušnje koje će još uslediti u ovom zlom svetu.

Jehova će nam sve nadoknaditi

16. Šta će Jehova učiniti za buduće kraljeve i sveštenike kako bi nadoknadio njihovu patnju?

¹⁶ Čak i ako izgubimo materijalne posede zbog protivljenja ili progonstva koje trpimo kao hrišćani, utehu nam može pružiti saznanje da će nas Jehova bogato nagraditi. Na primer, nekima koji su imali nadu da će otići na nebo, apostol Pavle je napisao: „S radošću ste podneli otimanje svoje imovine, znajući da imate bolji i trajan posed“ kao vladari u Božjem Kraljevstvu (Jevrejima 10:34). Zamisli samo koliko će se oni radovati kada pod vođstvom Jehove i Hrista budu posredovali divne blagoslove  stanovnicima zemlje u novom svetu. Kako su samo istinite reči koje je apostol Pavle uputio vernim hrišćanima: „Zato smatram da patnje sadašnjeg vremena nisu ništa u poređenju sa slavom koja će se objaviti na nama“ (Rimljanima 8:18).

17. Šta će Jehova učiniti za one koji mu verno služe i nadaju se životu na zemlji?

¹⁷ Slično tome, šta god da oni koji imaju zemaljsku nadu sada izgube ili se svojevoljno nečega odreknu da bi služili Jehovi, on će ih višestruko nagraditi onim što će učiniti u budućnosti. Daće im savršen, beskrajan život na rajskoj zemlji. U tom novom svetu Jehova će „obrisati svaku suzu s njihovih očiju i smrti više neće biti, ni tuge, ni jauka, ni bola više neće biti“ (Otkrivenje 21:4). Kakvo divno obećanje! Ništa što u ovom svetu izgubimo zbog Jehove, svojevoljno ili protiv svoje volje, ne može se meriti s predstojećim veličanstvenim životom koji će on dati svojim vernim slugama koje istraju uprkos patnjama.

18. Koje nam utešno obećanje daje Jehova u svojoj Reči?

¹⁸ Nikakva patnja koju još moramo pretrpeti neće ni na koji način umanjiti radost večnog života u Božjem novom svetu. Veličanstveni uslovi u novom svetu potpuno će neutralisati svu tu patnju. Isaija 65:17, 18 nam kaže: „Ono što je pre bilo neće se u sećanje vraćati niti će se u srcu javljati. Ali se radujte i veselite doveka zbog onoga što stvaram.“ Shodno tome, sasvim je prikladno što je Isusov polubrat Jakov rekao: „Srećnima nazivamo one koji su istrajali“ (Jakov 5:11). Da, ako verno istrajemo uprkos sadašnjim patnjama, imaćemo blagoslove i sada i u budućnosti.

Kako bi odgovorio?

• Kako su počele ljudske patnje?

• Kako patnje mogu pomoći budućim vladarima nad zemljom, kao i stanovnicima zemlje?

• Zašto već sada možemo biti srećni uprkos patnjama?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 27. strani]

Pred našim praroditeljima je bila divna budućnost

[Slika na 29. strani]

Isus je zapažao ljudsku patnju i to mu je pomoglo da se pripremi za ulogu dobrog Kralja i Prvosveštenika

[Slika na 31. strani]

Apostoli su se ’radovali što su bili dostojni da podnesu sramotu zbog svoje vere‘