Važna uloga pismenosti u drevnom Izraelu

DA LI ste pročitali jedan deo Ilijade ili Odiseje, dva slavna epa drevne Grčke? Smatra se da su napisana tokom devetog ili osmog veka pre n. e. Kako se ova dela mogu uporediti s Biblijom čije je pisanje započelo mnogo vekova ranije? U jednoj knjizi stoji zapažanje: „U Bibliji ima najmanje 429 ukazivanja na zapise i pisane dokumente. To je značajno ukoliko imamo na umu da Ilijada sadrži samo jedno ukazivanje, a u Odiseji ne postoji nijedno“ (The Jewish Bible and the Christian Bible).

U jednom delu se objašnjava da je „u drevnom Izraelu pisanje očigledno bilo sastavni deo religije“ (The Oxford Encyclopedia of Archaeology in the Near East). Na primer, savez Zakona je bio zapisan i kasnije redovno čitan u javnosti pred svim muškarcima, ženama i decom. Takođe su ga ljudi čitali i proučavali privatno i u nekoj grupi. Nakon što je razmatrao neke odlike Zakona, Alan Milard, docent na Univerzitetu u Liverpulu, zaključio je: „Izgleda da je čitanje i pisanje uticalo na život ljudi iz svih društvenih slojeva jer se polazilo od toga da su pismeni“ (Ponovljeni zakoni 31:9-13; Isus Navin 1:8; Nemija 8:13-15; Psalam 1:2).

Apostol Pavle objašnjava kako hrišćani treba da gledaju na te svete zapise: „Sve što je nekada napisano, napisano je nama za pouku, da svojom istrajnošću i utehom iz Pisama imamo nadu.“ Da li i vi lično pokazujete da cenite Bibliju tako što je redovno čitate? (Rimljanima 15:4).