Da li je „Stari zavet“ još uvek primenjiv?

GODINE 1786, jedan francuski lekar je izdao knjigu pod nazivom Traité d’anatomie et de physiologie (Rasprava o anatomiji i fiziologiji). U to vreme, ona se smatrala najtačnijim delom iz oblasti neuroanatomije. Jedan od retkih primeraka tog dela nedavno je prodat za preko 20 000 evra! Međutim, danas gotovo nijedan pacijent ne bi verovao hirurgu koji se oslanja na vekovima stara medicinska otkrića koja su izložena u toj knjizi. To što ova knjiga ima istorijsku i književnu vrednost ne čini je korisnom za pomaganje obolelima danas.

Mnogi isto tako gledaju na takozvani Stari zavet. Oni cene zapis o izraelskoj istoriji i dive se prelepoj poeziji. Međutim, smatraju da nije razumno primenjivati savete koji su stari više od 2 400 godina. Naučna saznanja, poslovni odnosi, pa čak i porodični život, veoma su se promenili od vremena kada je Biblija bila pisana. Filip Jansi, bivši urednik časopisa Christianity Today, napisao je u knjizi The Bible Jesus Read sledeće: „Ono što tamo piše nema baš uvek smisla, a i ono što ima smisla nije prihvatljivo za savremenog čitaoca. Iz ovih i drugih razloga, Stari zavet, koji sačinjava tri četvrtine cele Biblije, često se uopšte i ne čita.“ Takvo gledište nije ništa novo.

Manje od 50 godina nakon smrti apostola Jovana, oko 100. godine n. e., jedan mladi bogati čovek po imenu Marsion javno je tvrdio da hrišćani treba da odbace Stari zavet. Prema engleskom istoričaru Robinu Lejnu Foksu, Marsion je tvrdio da je „’Bog‘ iz Starog zaveta bio ’predani varvarin‘ koji je povlađivao razbojnicima i teroristima kakav je bio izraelski kralj David. Za razliku od toga, Hrist je otkrio jednog novog i sasvim drugačijeg, u svakom pogledu mnogo uzvišenijeg Boga.“ Foks je napisao da su ta verovanja „postala poznata kao ’marsionizam‘ i privlačila su sledbenike, posebno sa sirijskog govornog područja na [Bliskom] istoku, i to sve do četvrtog veka.“ I danas još uvek postoje takva gledišta. Zbog toga danas, skoro 1 600 godina kasnije, „sve manje hrišćana poznaje Stari zavet i to se danas uopšte ne smatra delom kulture“, piše Filip Jansi.

Da li je Stari zavet još uvek primenjiv? Kako možemo „Jehovu nad vojskama“ iz Starog zaveta povezati sa „Bogom ljubavi i mira“ iz Novog zaveta? (Isaija 13:13; 2. Korinćanima 13:11). Da li nam Stari zavet danas može koristiti?