Jehovina Reč je živa

Izabrane misli iz Danila

„DANILOVA knjiga je jedna od najzanimljivijih u Bibliji“, navodi se u delu Holman Illustrated Bible Dictionary. „Na njenim stranicama se nalaze večne istine.“ Danilov izveštaj počinje 618. pre n. e. kada Navuhodonosor, kralj Vavilona, dolazi u Jerusalim, počinje opsadu grada i odvodi „neke od sinova Izraelovih“ u ropstvo u Vavilon (Danilo 1:1-3). Među njima je i mladi Danilo, koji je tada verovatno bio u tinejdžerskim godinama. U vreme završetka knjige, Danilo je još uvek u Vavilonu. Imao je blizu 100 godina kada je primio Božje obećanje: „Počivaćeš, ali ćeš ustati da dobiješ svoje nasledstvo na kraju danâ“ (Danilo 12:13).

Dok je prvi deo Danilove knjige pisan u trećem licu i hronološkim redom, drugi deo je pisan u prvom licu. Danilo je u ovoj knjizi zabeležio i proročanstva o usponu i padu svetskih sila, o vremenu Mesijinog dolaska i događajima koji se odigravaju u naše vreme. a Ostareli prorok se osvrće na svoj dug život i priča nam događaje koji nas podstiču da budemo pobožni i da čuvamo svoju besprekornost. Poruka iz ove knjige je zaista živa i delotvorna (Jevrejima 4:12).

ŠTA UČIMO IZ HRONOLOŠKOG IZVEŠTAJA?

(Danilo 1:1–6:28)

Godina je 617. pre n. e. Danilo i njegova tri mlada prijatelja, Sedrah, Misah i Avdenago, nalaze se na vavilonskom dvoru. Tokom trogodišnje obuke za život na dvoru, ovi mladići ostaju besprekorni pred Bogom. Oko osam godina kasnije, kralj Navuhodonosor je usnio tajanstven san. Danilo mu otkriva taj san i zatim ga tumači. Kralj priznaje da je Jehova „Bog nad bogovima, Gospodar nad kraljevima i Onaj koji otkriva tajne“ (Danilo 2:47). Međutim, Navuhodonosor očigledno brzo zaboravlja tu pouku. Kada Danilova tri druga odbijaju da se poklone pred džinovskim kipom, kralj ih baca u ognjenu peć. Istiniti Bog ih izbavlja a Navuhodonosor je prisiljen da prizna da „ne postoji drugi bog koji može izbaviti kao što on to može“ (Danilo 3:29).

Navuhodonosor sanja i drugi značajan san. On vidi ogromno drvo, koje je posečeno i kome je zaustavljen rast. Danilo otkriva i tumači taj san. San se delimično ispunjava Navuhodonosorovim ludilom i oporavkom koji je usledio kasnije. Decenijama nakon toga, kralj Valtasar priređuje veliku gozbu za svoje velikaše i bez poštovanja koristi posude uzete iz Jehovinog hrama. Te iste noći, Valtasar  biva ubijen i Darije Međanin preuzima kraljevstvo (Danilo 5:30, 31). U Darijevo vreme, ostareli prorok Danilo koji je tada imao preko 90 godina, postaje meta ubilačke zavere ljubomornih zvaničnika. Međutim, Jehova ga izbavlja „iz lavljih šapa“ (Danilo 6:27).

Odgovori na biblijska pitanja:

1:11-15 — Da li je vegetarijanska ishrana doprinela tome da četiri jevrejska mladića izgledaju bolje od ostalih? Nije. Nijedan režim ishrane ne može dovesti do takvih promena za samo deset dana. Zasluga za promenu u izgledu četvorice Jevreja pripada Jehovi, koji ih je blagoslovio zbog toga što su se pouzdali u njega (Poslovice 10:22).

2:1 — Kada je Navuhodonosor usnio san o ogromnom kipu? U izveštaju se kaže da je to bilo „druge godine Navuhodonosorovog kraljevanja“. On je postao kralj 624. pre n. e. Druga godina njegovog vladanja počela je 623. pre n. e. — godinama pre nego što je napao Judu. Te godine Danilo nije mogao biti u Vavilonu kako bi protumačio san. ’Druga godina‘ se očigledno računa od 607. pre n. e., kada je vavilonski kralj uništio Jerusalim i postao vladar tadašnjeg sveta.

2:32, 39 — U kom smislu je kraljevstvo od srebra bilo slabije od zlatne glave i kako je kraljevstvo od bakra bilo slabije od srebrnog? Medo-persijsko carstvo, predstavljeno srebrnim delovima kipa, bilo je slabije od Vavilona, zlatne glave, jer ono nije imalo priliku da osvoji Judu. Sledeća svetska sila bila je Grčka, predstavljena bakrom. Grčka je bila još slabija, baš kao što bakar ima manju vrednost od srebra. Premda je Grčko carstvo vladalo nad većim područjem, ono nije imalo jedinstvenu priliku da oslobodi Božji narod iz ropstva kao što je to učinila Medo-Persija.

4:8, 9 — Da li je Danilo postao sveštenik koji se bavio magijom? Nije. Izraz „poglavar sveštenika koji se bave magijom“ jednostavno ukazuje na Danilov položaj „glavnog nastojnika nad svim vavilonskim mudracima“ (Danilo 2:48).

4:10, 11, 20-22 — Šta je predočavalo ogromno drvo iz Navuhodonosorovog sna? Drvo je u početku predstavljalo Navuhodonosora kao vladara svetske sile. Međutim, pošto se kaže da se ta vlast proširila „do kraja zemlje“, to drvo mora predstavljati nešto mnogo veće. U Danilu 4:17, ovaj san se povezuje s vladanjem ’Svevišnjeg‘ nad čovečanstvom. Dakle, drvo takođe simbolizuje Jehovin suverenitet, to jest vrhovnu vlast nad svim, a posebno nad zemljom. Stoga, taj san ima dva ispunjenja — u vezi sa Navuhodonosorovim vladanjem i Jehovinim suverenitetom.

4:16, 23, 25, 32, 33 — Koliko je trajao period od „sedam vremena“? Sve promene koje je kralj Navuhodonosor doživeo pokazuju da je „sedam vremena“ moralo trajati mnogo duže od sedam doslovnih dana. U njegovom slučaju, to je obuhvatalo sedam godina od po 360 dana, to  jest 2 520 dana. U većem ispunjenju, „sedam vremena“ iznosi 2 520 godina (Jezekilj 4:6, 7). Započele su uništenjem Jerusalima 607. pre n. e. a završile se ustoličenjem Isusa kao nebeskog Kralja 1914. n. e. (Luka 21:24).

6:6-10 — Pošto se za molitvu Jehovi ne zahteva neki određeni položaj, zar ne bi bilo mudro da se Danilo u periodu od 30 dana molio u tajnosti? Svi su znali da se Danilo moli tri puta na dan. Zato su zaverenici i došli na ideju da se izda odredba koja zabranjuje molitvu. Da je Danilo promenio bilo šta što se tiče molitve, to bi drugima izgledalo kao da je učinio kompromis i moglo bi ukazivati na to da nije odan isključivo Jehovi.

Pouka za nas:

1:3-8. Odlučnost Danila i njegovih drugova da ostanu verni Jehovi ističe kolika je vrednost roditeljskog vaspitanja koje su oni sigurno dobili. Kada bogobojazni roditelji stavljaju duhovne stvari na prvo mesto u životu i poučavaju svoju decu da čine to isto, deca će se vrlo verovatno odupreti svim iskušenjima i pritiscima koji se mogu pojaviti u školi ili negde drugde.

1:10-12. Danilo je razumeo da se „glavni dvoranin“ bojao kralja i zato se više nije obraćao njemu za pomoć. Međutim, kasnije je prišao „čuvaru“ koji je možda bio pristupačniji. Kada se suočavamo s teškim situacijama, treba na sličan način da postupamo s uvidom, razumevanjem i mudrošću.

2:29, 30. Poput Danila, treba Jehovi da pripišemo zaslugu za sve znanje, osobine i sposobnosti koje smo stekli zahvaljujući duhovnoj pouci.

3:16-18. Tri Jevrejina verovatno ne bi u ovoj situaciji mogla da govore s takvim čvrstim uverenjem da su bili spremni na kompromis ranije, kada se pojavilo pitanje oko njihove ishrane. I mi treba da se trudimo da budemo ’verni u svemu‘ (1. Timoteju 3:11).

4:24-27. Da bismo objavljivali vest o Kraljevstvu, koja uključuje i Božje nepovoljne presude, moramo imati istu veru i hrabrost koju je i Danilo pokazao kada je govorio Navuhodonosoru šta će ga zadesiti i šta treba da radi kako bi mu se ’produžilo blagostanje‘.

5:30, 31. Obistinila se ’podrugljiva priča o kralju Vavilona‘ (Isaija 14:3, 4, 12-15). Satanu Đavola, koji je ponosan kao i vladari iz vavilonske dinastije, takođe čeka sraman kraj (Danilo 4:30; 5:2-4, 23).

ŠTA OTKRIVAJU DANILOVE VIZIJE?

(Danilo 7:1–12:13)

Godine 553. pre n. e., Danilo u svojim sedamdesetim godinama dobija svoju prvu viziju u snu. On vidi četiri ogromne zveri koje prikazuju smenu svetskih sila od njegovih dana sve do našeg vremena. U viziji jedne scene na nebu, on vidi ’nekoga kao sina čovečjeg‘ kome je data „vlast večna“ (Danilo 7:13, 14). Dve godine kasnije, Danilo ima viziju koja se tiče Medo-Persije, Grčke i ’kralja okrutnog lica‘ (Danilo 8:23).

Sada je 539. pre n. e. Vavilon je pao, a Darije Međanin je postao vladar nad haldejskim kraljevstvom. Danilo se moli Jehovi za obnovu svoje domovine. U toku molitve, Jehova šalje anđela Gavrila ’da mu pomogne da razume sve‘ što se tiče Mesijinog dolaska (Danilo 9:20-25). Dolazimo do 536/535. pre n. e. Ostatak izgnanika se vraća u Jerusalim. Međutim, izgradnja hrama nailazi na protivljenje. Danilo je zabrinut zbog toga. On se moli za to, i Jehova mu šalje jednog anđela visokog ranga. Nakon što je ojačao i ohrabrio Danila, anđeo izgovara proročanstvo o borbi za prevlast između kralja severa i kralja juga. Sukob između ta dva kralja proteže se od vremena kada je kraljevstvo Aleksandra  Velikog podeljeno između njegova četiri generala do vremena kada će ’ustati‘ veliki knez, Mihailo (Danilo 12:1).

Odgovori na biblijska pitanja:

8:9 — Šta predstavlja ’Lepota‘? U ovom stihu, „Lepota“ simbolizuje stanje koje pomazani hrišćani imaju na zemlji za vreme vladanja anglo-američke svetske sile.

8:25 — Ko je ’Knez nad knezovima‘? Hebrejska reč sar, prevedena kao „knez“, doslovno znači „vođa“ ili „poglavar“. Titula „Knez nad knezovima“ primenjuje se samo na Jehovu Boga — Vođu svih anđeoskih knezova, uključujući i ’Mihaila, jednog od najviših knezova‘ (Danilo 10:13).

9:21 — Zašto Danilo ukazuje na anđela Gavrila kao na čoveka? Zato što mu je Gavrilo došao u ljudskom obličju, kao što mu se pojavio i u jednoj ranijoj viziji (Danilo 8:15-17).

9:27 — Koji se savez ’zadržao na snazi za mnoge‘ do kraja 70. godišnje nedelje, to jest do 36. n. e.? Savez Zakona je prestao da važi 33. n. e. kada je Isus pribijen na stub. Međutim, time što se Avrahamski savez zadržao na snazi u korist telesnog Izraela do 36. n. e., Jehova je produžio period u kom je pokazivao posebnu naklonost prema Jevrejima zbog toga što su Avrahamovi potomci. Avrahamski savez ostaje na snazi što se tiče ’Izraela Božjeg‘ (Galatima 3:7-9, 14-18, 29; 6:16).

Pouka za nas:

9:1-23; 10:11. Zbog svoje poniznosti, odanosti Bogu, marljivosti i istrajnosti u molitvi, Danilo je bio „miljenik Božji“. Te iste osobine su mu pomogle da ostane veran Bogu do kraja života. Budimo odlučni da sledimo Danilov primer.

9:17-19. Čak i kada se molimo za dolazak Božjeg novog sveta u kome će „pravednost prebivati“, zar ne bi trebalo da naša glavna briga bude posvećenje Jehovinog imena i opravdanje njegovog prava da bude Vrhovni Vladar a ne kraj naših ličnih patnji i problema? (2. Petrova 3:13).

10:9-11, 18, 19. Poput anđela koji je došao Danilu, i mi treba da hrabrimo i jačamo jedni druge pružanjem pomoći i utešnim rečima.

12:3. Tokom poslednjih dana, „oni koji su razboriti“ — pomazani hrišćani — ’svetle kao svetlonoše‘ i „mnoge dovode do pravednosti“, uključujući i „veliko mnoštvo“ ’drugih ovaca‘ (Filipljanima 2:15; Otkrivenje 7:9; Jovan 10:16). Pomazanici će u još punijem smislu ’sijati poput zvezda‘ tokom Hristove hiljadugodišnje vladavine, kada će zajedno s Hristom učestvovati u tome da se vrednost otkupnine u potpunosti primeni na poslušne ljude na zemlji. „Druge ovce“ treba lojalno da se drže uz pomazanike, podupirući ih celim srcem u svakom pogledu.

Jehova ’blagosilja one koji ga se boje‘

Šta iz Danilove knjige učimo o Bogu kog obožavamo? Uzmimo za primer proročanstva koja se nalaze u njoj — ona koja su se već ispunila i ona koja će se tek ispuniti. Kako živopisno prikazuju Jehovu kao Boga koji ispunjava svoju reč! (Isaija 55:11).

Šta nam narativni deo ove knjige govori o Bogu? Četvorica jevrejskih mladića koja su odbila da usvoje način života vavilonskog dvora dobila su ’znanje, razumevanje i mudrost‘ (Danilo 1:17). A istiniti Bog je poslao svog anđela da spase Sedraha, Misaha i Avdenaga iz ognjene peći. Danilo je bio izbavljen iz lavovske jame. Jehova ’pomaže i štiti one koji se uzdaju u njega‘ i ’blagosilja one koji ga se boje‘ (Psalam 115:9, 13).

[Fusnota]

[Slika na 18. strani]

Zašto je Danilo bio „miljenik Božji“?