„Napisano je nama za pouku“

„NEMA kraja sastavljanju mnogih knjiga“ (Propovednik 12:12). Zbog mnoštva štampanog materijala kojim smo danas preplavljeni, te reči su i sada istinite baš kao i onda kad su bile zapisane. Kako onda izbirljivi čitalac može odrediti šta zaslužuje njegovu pažnju?

Kada razmišljaju o nekoj knjizi koju bi pročitali, mnogi čitaoci žele najpre da znaju nešto o autoru. Izdavači mogu u knjizi objaviti i belešku o piscu u kojoj će biti navedeno rodno mesto autora, njegove stručne kvalifikacije i objavljena dela. Da je identitet pisca važan vidi se i iz toga što su se u ranijim vekovima žene koje su bili autori nekog dela često potpisivale muškim pseudonimom, kako potencijalni čitaoci ne bi potcenili delo samo zato što je pisac žena.

Nažalost, kao što je navedeno u prethodnom članku, neki ignorišu hebrejski deo Svetog pisma jer smatraju da je Bog koji je opisan u njemu neko okrutno božanstvo koje je bez milosti uništavalo svoje neprijatelje. Razmotrimo šta nam o Autoru Biblije govore kako hebrejski tako i grčki deo Svetog pisma. a

Reč-dve o Autoru

Prema hebrejskom delu Svetog pisma, Bog je izraelskom narodu rekao: „Ja [sam] Jehova, ja se ne menjam“ (Malahija 3:6). Oko 500 godina kasnije, biblijski pisac Jakov je napisao o Bogu: „On se ne menja, nije poput nestalne senke“ (Jakov 1:17). Zašto onda nekima izgleda da je Bog o kom se govori u hebrejskom delu Biblije drugačiji od Boga o kom se govori u grčkom delu?

To je zato što su različite Božje osobine otkrivene u različitim delovima Biblije. Na primer, u Postanku se kaže da je Bog osetio „bol u srcu“, a opisuje se i kao „Stvoritelj neba i zemlje“ i kao „Sudija cele zemlje“ (Postanak 6:6; 14:22; 18:25). Da li se ovi različiti opisi odnose na istog Boga? Svakako.

Da to prikažemo: Možda je neki sudija onima koji su se susretali s njim na  sudu poznat po tome što nepokolebljivo zastupa zakon. S druge strane, njegova deca ga vide kao velikodušnog i brižnog oca. Njegovi bliski prijatelji ga možda vide kao pristupačnog čoveka, s dobrim smislom za humor. Sudija, otac, prijatelj — sve je to jedna te ista osoba, samo što u različitim situacijama dolaze do izražaja njegove različite osobine.

Slično tome, u hebrejskom delu Svetog pisma Jehova je opisan kao „Bog milosrdan i milostiv, spor na gnev i pun dobrote i istine“. Međutim, takođe saznajemo da on „nikoga ne oslobađa od kazne“ (Izlazak 34:6, 7). Te dve strane njegove ličnosti u skladu su sa značenjem Božjeg imena. „Jehova“ doslovno znači „On prouzrokuje da postane“. Dakle, Bog postaje šta god je potrebno da bi ispunio svoja obećanja (Izlazak 3:13-15). Međutim, on i dalje ostaje isti Bog. Isus je rekao: „Jehova, naš Bog, jedan je Jehova“ (Marko 12:29).

Da li je hebrejski deo Svetog pisma prestao da važi?

Danas nije ništa neobično da se udžbenici zamene novima kada dođe do nekih novih saznanja ili kada se promene opšteprihvaćena gledišta. Da li deo Svetog pisma koji je pisan grčkim jezikom predstavlja zamenu za hebrejski deo? Ne.

Da je Isus nameravao da zapis o njegovoj službi i spisi njegovih učenika zamene hebrejski deo Svetog pisma, on bi na to sigurno ukazao. Međutim, u Lukinom izveštaju se za Isusa pre nego što je uzašao na nebo kaže: „Počevši od Mojsija i svih Proroka [hebrejskog dela Svetog pisma], protumačio im je [dvojici učenika] ono što je pisano o njemu u svim Pismima.“ Kasnije se pojavio svojim vernim apostolima i drugima. Nadalje u tom izveštaju stoji: „Tada im je rekao: ’To je ono o čemu sam vam govorio dok sam još bio s vama, da se mora ispuniti sve što je o meni napisano u Mojsijevom zakonu, u Prorocima i u Psalmima‘“ (Luka  24:27, 44). Zašto bi na kraju svoje službe na zemlji Isus ukazivao na hebrejski deo Pisma ukoliko je on zastareo?

Nakon što je uspostavljena hrišćanska skupština, Isusovi sledbenici su nastavili da koriste hebrejski deo Svetog pisma kako bi ukazali na proročanstva koja je tek trebalo da se ispune, na načela iz Mojsijevog zakona iz kojih su se mogle izvući važne pouke i na izveštaje o drevnim Božjim slugama čiji dobar primer podstiče hrišćane da ostanu verni (Dela apostolska 2:16-21; 1. Korinćanima 9:9, 10; Jevrejima 11:1–12:1). „Sve je Pismo nadahnuto od Boga i korisno“, napisao je apostol Pavle b (2. Timoteju 3:16). Kako nam danas koristi hebrejski deo Svetog pisma?

Saveti za svakodnevni život

Razmotrimo problem rasnih predrasuda koji danas postoji. Jedan 21-godišnji Etiopljanin koji živi u jednom istočnoevropskom gradu izjavio je: „Ako želimo da idemo negde, moramo da idemo u grupi. Možda nas u tom slučaju neće napasti.“ On nastavlja: „Posle šest sati uveče ne smemo da izlazimo u grad niti da idemo negde metroom. Kada nas ljudi ugledaju, oni vide samo našu boju kože.“ Da li se u hebrejskom delu Svetog pisma govori nešto o ovom složenom problemu?

Drevnim Izraelcima je bilo rečeno: „Ako među vama živi stranac koji se naselio u vašoj zemlji, ne postupajte s njim loše. Stranac koji živi s vama neka vam bude kao i čovek koji je poreklom Izraelac. Volite ga kao samog sebe, jer ste i vi bili stranci u egipatskoj zemlji“ (Levitska 19:33, 34). Zaista, u drevnom Izraelu je postojao zakon koji je zahtevao da se s doseljenicima, to jest „strancima“, postupa s poštovanjem, i on je sačuvan u hebrejskom delu Svetog pisma. Zar se ne slažete da bi načela iz tog zakona mogla da reše današnji problem rasnih predrasuda?

Premda se u hebrejskom delu Svetog pisma ne nalaze detaljni saveti koji se tiču finansija, ipak postoje neka praktična  načela koji nam mogu pomoći da mudro raspolažemo novcem. Na primer, u Poslovicama 22:7 čitamo: „Ko uzima zajam sluga je onom ko daje zajam.“ Mnogi finansijski savetnici se slažu da nepromišljena kupovina na kredit može voditi do ekonomske propasti.

Osim toga, jurnjavu za bogatstvom po svaku cenu — koja je toliko uobičajena u današnjem materijalističkom svetu — tačno je opisao jedan od najbogatijih ljudi u istoriji, kralj Solomon. On je zapisao: „Ko voli srebro, nikad mu nije dosta srebra, i ko voli bogatstvo, nikad mu nije dosta dobitka. I to je ispraznost“ (Propovednik 5:10). Zaista mudro upozorenje!

Nada za budućnost

Cela Biblija ima samo jednu temu: Kraljevstvo sa Isusom Hristom na čelu, putem kog će se opravdati njegovo pravo da bude Vrhovni Vladar i posvetiti Njegovo ime (Danilo 2:44; Otkrivenje 11:15).

Iz hebrejskog dela Biblije saznajemo detalje o tome kako će izgledati život pod Božjim Kraljevstvom. To nam pruža utehu i približava nas onome od koga ta uteha dolazi, Jehovi Bogu. Na primer, prorok Isaija je rekao da će vladati mir između ljudi i životinja: „Vuk će boraviti s jagnjetom, leopard će ležati s jaretom, tele i mladi lav i uhranjena životinja zajedno će biti, a mali dečak vodiće ih“ (Isaija 11:6-8). Kako će to biti divno!

A šta reći o onima koji pate zbog rasnih i etničkih predrasuda, usled neke ozbiljne bolesti ili ekonomskih problema na koje ne mogu uticati? U hebrejskom delu Biblije proročanski se govori o Hristu Isusu: „Jer će on izbaviti ubogoga koji u pomoć zove, nevoljnika i svakog ko pomoćnika nema. Sažaliće se na siromaha i na ubogoga, i duše će ubogih spasti“ (Psalam 72:12, 13). Onima koji veruju u ta obećanja, ona zaista mogu pomoći da gledaju na budućnost s nadom i pouzdanjem (Jevrejima 11:6).

Nije čudo što je apostol Pavle pod nadahnućem zapisao: „Sve što je nekada napisano, napisano je nama za pouku, da svojom istrajnošću i utehom iz Pisama imamo nadu“ (Rimljanima 15:4). Zaista, hebrejski deo Svetog pisma je još uvek važan deo Božje nadahnute Reči. On je od velike vrednosti za nas danas. Iskreno se nadamo da ćete uložiti trud da saznate više o onome što cela Biblija zaista naučava i da ćete se tako približiti njenom Autoru, Jehovi Bogu (Psalam 119:111, 112).

[Fusnote]

[Okvir na 6. strani]

STARI ZAVET ILI HEBREJSKI DEO SVETOG PISMA?

Izraz ’stari zavet‘ nalazi se u 2. Korinćanima 3:14, prema prevodu Daničić-Karadžić. Tu je grčka reč diatiki prevedena kao „zavet“. Međutim, u mnogim savremenim prevodima, kao što je i Savremeni srpski prevod, reč diatiki prevedena je kao „savez“ a ne kao „zavet“. Zašto?

Leksikograf Edvard Robinson je rekao sledeće: „Pošto se u Mojsijevim knjigama nalazi stari savez, [diatiki] se odnosi na knjige tog saveza, Mojsijeve spise, to jest na zakon.“ U 2. Korinćanima 3:14, apostol Pavle je ukazivao na Mojsijev zakon, koji je samo deo prethrišćanskih spisa.

Koji bi onda naziv bio prikladniji za prvih 39 knjiga Svetog pisma? Isus Hrist i njegovi sledbenici nisu o tom delu Biblije govorili kao da je zastareo, već su na njega ukazivali kao na ’Pisma‘ ili ’sveta Pisma‘ (Matej 21:42; Rimljanima 1:2). Stoga, u skladu sa ovim nadahnutim izjavama, Jehovini svedoci na Stari zavet ukazuju kao na hebrejski deo Svetog pisma, pošto je ovaj deo Biblije izvorno pisan uglavnom hebrejskim jezikom. Slično tome, na takozvani Novi zavet oni ukazuju kao na grčki deo Svetog pisma, jer su ljudi koji su bili nadahnuti da zapišu ovaj deo Biblije koristili grčki jezik.

[Slike na 4. strani]

Jedan isti čovek može biti poznat kao nepokolebljiv sudija, brižni otac i dobar prijatelj

[Slika na 5. strani]

Isus je u svojoj službi koristio hebrejski deo Svetog pisma

[Slike na 7. strani]

Koja biblijska načela mogu pomoći osobi da donosi dobre odluke?