Izabrane misli iz Osije
Jehovina Reč je živa
Izabrane misli iz Osije
OBOŽAVANJE pravog Boga samo što nije iščezlo iz severnog desetoplemenskog izraelskog kraljevstva. Pod vladavinom Jerovoama II, Izrael je uživao u materijalnom blagostanju, ali nakon njegove smrti situacija se brzo menja. Sledi period nemira i političke nestabilnosti. Četvorica od šest kraljeva koji su vladali jedan za drugim bili su ubijeni (2. Kraljevima 14:29; 15:8-30; 17:1-6). Osijina 59-godišnja proročka služba, koja je započela 804. pre n. e. obuhvata taj buran period.
Jehovina osećanja prema buntovnom izraelskom narodu živopisno su prikazana onim što se dešavalo u Osijinom braku. Razotkrivanje Izraelovog greha i proročanska osuda kako Izraela tako i kraljevstva Jude jesu tema Osijine poruke. Služeći se nežnim i osećajnim, a istovremeno snažnim i izražajnim rečima, Osija je sve to zapisao u knjizi koja nosi njegovo ime. Kao deo Božje Reči, njena poruka je živa i delotvorna (Jevrejima 4:12).
„OŽENI SE ŽENOM KOJA ĆE POČINITI BLUD“
Jehova govori Osiji: „Idi, oženi se ženom koja će počiniti blud“ (Osija 1:2). Osija je poslušao i dobio sina s Gomerom. Po svemu sudeći, dvoje dece koje je ona nakon toga rodila bila su vanbračna. Značenje njihovih imena, Loruhama i Loamija, ukazuje na to da Jehova neće pokazati milosrđe prema Izraelu i da će odbaciti svoj neverni narod.
Šta Jehova u stvari oseća prema svom buntovnom narodu? On kaže Osiji: „Idi i ponovo voli ženu koju drugi voli i koja preljubu čini, kao što i Jehova voli Izraelove sinove, a oni se okreću drugim bogovima“ (Osija 3:1).
Odgovori na biblijska pitanja:
1:1 — Zašto Osija pominje svu četvoricu kraljeva koji su vladali nad Judom za vreme njegove službe, a samo jednog izraelskog kralja? Zato što su samo kraljevi iz Davidove loze bili priznati kao oni koji su s pravom vladali nad Božjim izabranim narodom. Kraljevi severnog kraljevstva nisu bili Davidovi potomci, dok kraljevi Jude jesu.
1:2-9 — Da li se Osija zaista oženio ženom koja je počinila blud? Jeste, Osija se stvarno oženio ženom koja je kasnije postala preljubnica. Prorok ničim ne ukazuje da je ono što je ispričao o svom porodičnom životu bio san ili vizija.
1:7 — Kada je Judinom domu ukazana milost i kada je spasen? To se ispunilo 732. pre n. e., u danima kralja Jezekije. U to vreme Jehova je osujetio asirsku pretnju Jerusalimu tako što je poslao anđela koji je pobio 185 000 neprijateljskih vojnika u jednoj noći (2. Kraljevima 19:34, 35). Jehova je tako izbavio Judu, „ni mačem ni ratom ni konjima ni konjanicima“, nego pomoću jednog anđela.
1:10, 11 — Pošto je severno izraelsko kraljevstvo palo 740. pre n. e., kako su Izraelci ’skupljeni i ujedinjeni‘ s Judejcima? Mnogi iz severnog kraljevstva su otišli u Judu pre nego što su njeni stanovnici odvedeni u ropstvo u Vavilon 607. pre n. e. (2. Letopisa 11:13-17; 30:6-12, 18-20, 25). Kada su se jevrejski izgnanici vratili u svoju zemlju 537. pre n. e., potomci pripadnika severnog izraelskog kraljevstva bili su među onima koji su se vratili (Jezdra 2:70).
2:21-23 — Šta je bilo prorečeno sledećim Jehovinim rečima: „Posejaću je [Jezrael] sebi kao seme po zemlji i biću milostiv prema [njoj]“? Ime prvog sina kog je Osija imao s Gomerom bilo je Jezrael (Osija 1:2-4). Značenje tog imena, „Bog će posejati seme“, proročanski je ukazivalo na to što je Jehova 537. pre n. e. sakupio verni ostatak i posejao ih poput semena u Judi. Zemlja koja je 70 godina ležala pusta sada će morati da donese dobar rod žita, kao i širu i ulje. Proročanstvo slikovito ukazuje na to da će žito, šira i ulje tražiti od zemlje hranljive sastojke i da će zemlja tražiti od neba da pusti kišu. A nebo će, zatim, tražiti od Boga kišne oblake. Sve će to biti sa svrhom da se obilno zbrinu potrebe ostatka koji će se vratiti. Apostoli Pavle i Petar primenili su Osiju 2:23 na skupljanje ostatka duhovnog Izraela (Rimljanima 9:25, 26; 1. Petrova 2:10).
Pouka za nas:
1:2-9; 3:1, 2. Zamisli koliko se Osija žrtvovao time što je ostao u braku iz poslušnosti Bogu! Kada je u pitanju vršenje Božje volje, do koje mere smo spremni da se odreknemo ličnih želja?
1:6-9. Jehova mrzi duhovnu preljubu, baš kao što mrzi i doslovnu.
1:7, 10, 11; 2:14-23. Sve što je Jehova prorekao o Izraelu i Judi ispunilo se. Jehovina reč se uvek obistini.
2:16, 19, 21-23; 3:1-4. Jehova je spreman da oprosti onima koji se iskreno kaju (Nemija 9:17). Poput Jehove, i mi treba da budemo saosećajni i milosrdni prema drugima.
„JEHOVA VODI PARNICU“
„Jehova vodi parnicu protiv stanovnika zemlje.“ Zašto? Zato što „u zemlji nema istine, ni dobrote, ni znanja o Bogu“ (Osija 4:1). Odmetnički Izraelci su ogrezli u prevarama i krvoproliću, počinili su i doslovan i duhovni blud. Umesto da traže pomoć od Boga, oni „zovu Egipat, idu u Asiriju“ (Osija 7:11).
Jehova objavljuje svoju osudu rečima: „Izrael će biti progutan“ (Osija 8:8). Kraljevstvo Jude takođe snosi krivicu. U Osiji 12:2 stoji: „Jehova ima parnicu s Judom i pozvaće na odgovornost Jakova zbog njegovih puteva, platiće mu po njegovim delima.“ Međutim, obnova je zagarantovana, jer Bog obećava: „Ja ću ih otkupiti iz ruku groba, izbaviću ih od smrti“ (Osija 13:14).
Odgovori na biblijska pitanja:
6:1-3 — Ko je izgovorio sledeće reči: „Dođite, vratimo se Jehovi“? Možda su neverni Izraelci podsticali jedni druge da se vrate Jehovi. Ako je tako, oni su se samo pretvarali da se kaju. Njihova dobrota je bila poput „jutarnjih oblaka i poput rose koja rano nestaje“ (Osija 6:4). Ili je možda Osija tim rečima molio narod da se vrati Jehovi. Šta god da je u pitanju, trebalo je da neverni pripadnici desetoplemenskog izraelskog kraljevstva pokažu iskreno pokajanje i da se zaista vrate Jehovi.
7:4 — U kom smislu su preljubnički Izraelci bili poput „peći pekareve“? Time se ukazuje na intenzitet neispravnih želja u njihovom srcu.
Pouka za nas:
4:1, 6. Ako želimo da sačuvamo Jehovinu naklonost, moramo i dalje da stičemo znanje o njemu i da živimo u skladu s tim.
4:9-13. Jehova će pozvati na odgovornost one koji čine polni nemoral i učestvuju u običajima krive religije (Osija 1:4).
5:1. Oni koji predvode u Božjem narodu treba odlučno da se odupiru otpadništvu. U suprotnom bi mogli navesti neke da se priklone krivoj religiji i time za njih postati poput ’zamke i razapete mreže‘.
6:1-4; 7:14, 16. Licemerno je i uzaludno kajati se samo rečima. Da bi grešnik dobio Božje milosrđe, mora iskreno da se kaje, što će se videti po tome što se obraća nečem „uzvišenom“, to jest uzvišenom načinu obožavanja Boga. Njegova dela treba da budu u skladu s Božjim visokim merilima (Osija 7:16, fusnota).
6:6. Ako neko čini greh, to je pokazatelj da mu nedostaje verna ljubav prema Bogu. Taj nedostatak se ne može nadoknaditi nikakvim duhovnim žrtvama.
8:7, 13; 10:13. U slučaju idolopokloničkih Izraelaca, pokazalo se istinitim načelo „šta čovek poseje, to će i požnjeti“ (Galatima 6:7).
8:8; 9:17; 13:16. Proročanstva o severnom kraljevstvu ispunila su se kada je njegovu prestonicu Samariju zauzela Asirija (2. Kraljevima 17:3-6). Možemo se pouzdati da će Bog učiniti ono što je obećao (Brojevi 23:19).
8:14. Jehova je ’poslao vatru u [Judine] gradove‘ 607. pre n. e. kada su Vavilonci opustošili Jerusalim i Judu, čime se ispunilo proročanstvo (2. Letopisa 36:19). Božja reč nikad ne ostaje neispunjena (Isus Navin 23:14).
9:10. Premda su bili predani pravom Bogu, Izraelci su „odlazili Valu fegorskom i tom se Bogu sramotnom predavali“. Mudro je da prihvatimo upozorenje koje nam pruža njihov loš primer i da se čuvamo da ne bismo prekršili svoje predanje Jehovi (1. Korinćanima 10:11).
10:1, 2, 12. Treba da obožavamo Boga srcem koje nije licemerno. Kada ’sejemo seme u pravednosti, žanjemo milost‘.
10:5. Vet-Aven (što znači „dom zla“) jeste pogrdno ime dato Vetilju (što znači „dom Božji“). Kada je idolsko tele iz Vet-Avena bilo odneseno u izgnanstvo, stanovnici Samarije su žalili što su izgubili svoj predmet obožavanja. Kako je besmisleno uzdati se u beživotne idole koji ne mogu zaštititi ni sami sebe! (Psalam 135:15-18; Jeremija 10:3-5).
11:1-4. Jehova uvek s ljubavlju postupa prema svom narodu. Podložnost Bogu nije teška.
11:8-11; 13:14. Jehovina reč o tome da će ga njegov narod opet obožavati na ispravan način ’nije se vratila k njemu prazna‘ (Isaija 55:11). Godine 537. pre n. e., završilo se vavilonsko ropstvo i ostatak Izraelaca se vratio u Jerusalim (Jezdra 2:1; 3:1-3). Sve što je Jehova rekao preko svojih proroka nepogrešivo će se ostvariti.
12:6. Treba da budemo čvrsto odlučni da postupamo po dobroti i pravdi i da se uvek uzdamo u Jehovu.
13:6. Izraelci su se ’nasitili i srce se njihovo uzvisilo. Zato su zaboravili Jehovu‘. Treba da se čuvamo bilo koje sklonosti ka samouzvisivanju.
„PRAVI [SU] JEHOVINI PUTEVI“
Osija je molio: „Izraele, vrati se Jehovi, svom Bogu, jer si u svom prestupu posrnuo.“ On je podsticao narod da kaže Jehovi: „Oprosti nam krivicu i primi ono što je dobro, a mi ćemo ti za uzvrat prineti plod svojih usana“ (Osija 14:1, 2).
Pokajnički grešnik treba da dođe Jehovi, da prihvati njegove puteve i da mu prinese žrtvu hvale. Zašto? Zato što su „pravi Jehovini putevi i pravedni su oni koji njima hode“ (Osija 14:9). Kako se radujemo što će još mnogi ’drhteći doći k Jehovi i k njegovoj dobroti u poslednjim danima‘! (Osija 3:5).
[Slika na 15. strani]
Osijin porodični život ilustruje Jehovino postupanje sa Izraelom
[Slika na 17. strani]
Padom Samarije 740. pre n. e., desetoplemensko izraelsko kraljevstvo je prestalo da postoji