Zagubljena rasprava Džona Miltona

RETKO kad je neki pisac imao tako veliki uticaj na svet oko sebe kao Džon Milton, autor engleske epske pesme Izgubljeni raj. Prema jednom biografu, Miltona su „voleli mnogi, mrzeli neki, ali je samo nekolicina ostala ravnodušna“. Do dana današnjeg, engleska književnost i kultura mnogo toga duguju njegovim delima.

Zbog čega je Džon Milton imao takav uticaj? Zbog čega je njegovo poslednje delo — O hrišćanskom učenju — bilo tako kontroverzno da je ostalo neobjavljeno čitavih 150 godina?

Njegovo detinjstvo

Džon Milton je rođen 1608. u jednoj imućnoj londonskoj porodici. „Otac me je još u ranom detinjstvu pripremao za studije književnosti, prema kojoj sam razvio snažnu naklonost tako da sam od svoje dvanaeste godine pa nadalje retko kad odlazio u krevet pre ponoći jer sam jako voleo da proučavam“, prisećao se Milton. Isticao se po tome što je bio dobar student i 1632. magistrirao je na Kembridžu. Nakon toga, nastavio je da čita istorijska dela i dela klasične književnosti.

Milton je želeo da bude pesnik, ali u njegovo vreme Englesku su potresala politička previranja. Parlament, koji je prvenstveno predvodio Oliver Kromvel, imenovao je sud koji je 1649. pogubio kralja Čarlsa I. Koristeći ubedljivu prozu, Milton je stao u odbranu tog čina i postao javni predstavnik Kromvelove vlade. U stvari, pre nego što je stekao slavu kao pesnik, Džon Milton je već bio dobro poznat po svojim pamfletima o politici i moralu.

Nakon što je monarhija obnovljena 1660, krunisanjem Čarlsa II, Miltonov život je bio doveden u opasnost zbog ranije podrške Kromvelu. Milton se od tada skrivao i samo je uz pomoć nekih uticajnih prijatelja uspeo da izbegne smrt. Kroz sve to ostao je snažno naklonjen duhovnim stvarima.

„Merila iz Biblije“

Opisujući svoje rano interesovanje za duhovne stvari, Milton piše: „Počeo sam tako što sam se još kao dečak posvetio svesrdnom proučavanju Starog i Novog zaveta na njihovim izvornim jezicima.“ Milton je gledao na Sveto pismo kao na jedini pouzdan vodič što se tiče morala i duhovnosti. Međutim, njegovo istraživanje priznatih teoloških dela tog vremena dovelo ga je do razočaranja. Kasnije je napisao: „Smatram da se u takva dela ne mogu pouzdati, što se tiče svojih religioznih uverenja i svoje nade u spasenje.“ Odlučan da svoja verovanja ispita strogo „prema merilima iz Biblije“, Milton je počeo da pravi listu ključnih stihova i da ih citira, a zatim ih je uredio pod podnaslove.

Danas je Džon Milton najviše poznat po epskoj pesmi Izgubljeni raj, poetski prikazanom biblijskom zapisu o tome kako je čovek izgubio savršenstvo (Postanak, 3. poglavlje). Prvenstveno mu je to delo, koje je prvo bilo objavljeno 1667, donelo  slavu kao pesniku, posebno na engleskom govornom području. Kasnije je objavio nastavak tog dela pod naslovom Raj ponovo stečen. U ovim pesmama je prikazana Božja prvobitna namera za čoveka — da uživa u savršenom životu u Raju na zemlji — i istaknuto je da će Bog preko Hrista obnoviti taj Raj. Na primer, u epu Izgubljeni raj arhanđeo Mihailo unapred najavljuje vreme kada će Hrist „da nagradi svoje verne, i primi ih u blaženstvo, bilo na Nebu il’ Zemlji, jer tada će Zemlja sva Raj biti, mesto srećnije mnogo no Eden ovaj što je, i u dne srećnije mnogo“.

O hrišćanskom učenju

Dugo godina je Milton želeo da napiše knjigu u kojoj bi u potpunosti razmotrio hrišćanski život i učenje. Uprkos tome što je do 1652. potpuno oslepeo, naporno je radio na ovom delu uz pomoć svojih pisara sve do smrti 1674. Svoje poslednje delo je nazvao Rasprava o hrišćanskom učenju isključivo na temelju Svetog pisma. U predgovoru je napisao: „Većina pisaca koji su se bavili ovom tematikom... napravili su samo beleške na marginama s kratkom referencom za poglavlje i stih iz biblijskog teksta, na kome se u potpunosti zasnivalo njihovo učenje. Ja sam, s druge strane, težio da stranice potpuno ispišem i ispunim stihovima iz svih delova Biblije.“ U skladu s Miltonovim rečima, u delu O hrišćanskom učenju indirektno se ukazuje na Sveto pismo ili se ono direktno citira preko 9 000 puta.

Iako se Milton ranije nije ustručavao da iznese svoje mišljenje, ovog puta je oklevao s objavljivanjem ove studije. Zbog čega? S jedne strane, bio je svestan da su se biblijska tumačenja mnogo razlikovala od prihvaćenih crkvenih učenja. Nadalje, s obnovljenjem monarhije izgubio je naklonost tadašnje vlasti. Možda je zbog toga čekao na neka mirnija vremena. U svakom slučaju, nakon njegove smrti, njegov pisar je odneo te spise na latinskom jednom izdavaču koji je odbio da ih štampa. Engleski državni sekretar je tada zaplenio te spise i odložio ih u arhivu. Proći će jedan i po vek pre nego što Miltonova studija izađe na svetlo dana.

Godine 1823, jedan državni službenik koji je brinuo o državnim spisima naišao je na spise ovog poznatog pesnika koji su bili umotani u neke papire. Tada je Engleskom vladao kralj Džordž IV koji je naredio da se to delo prevede s latinskog i objavi u javnosti. Kada je dve godine kasnije objavljeno na engleskom, nastale su žestoke rasprave u teološkim i književnim krugovima. Jedan biskup ih je odmah proglasio obmanom, odbijajući da veruje  da bi Milton — koga su mnogi smatrali za najvećeg engleskog religioznog pesnika — mogao tako odlučno odbaciti svete crkvene doktrine. Predviđajući takvu reakciju i protivljenje Miltonovom spisateljstvu, prevodilac je to izdanje opremio fusnotama u kojima se detaljno opisuje 500 paralela između njegovih dela O hrišćanskom učenju i Izgubljeni raj. a

Miltonova verovanja

Do Miltonovog vremena, Engleska je prigrlila protestantsku reformaciju i prekinula sve veze s Rimokatoličkom crkvom. Protestanti su, uopšte uzev, verovali da je Sveto pismo, a ne papa, jedini autoritet što se tiče stvari vezanih za religiju i moral. Ipak, u delu O hrišćanskom učenju Milton je pokazao da mnoge protestantske nauke i običaji nisu u skladu sa Svetim pismom. Na osnovu Biblije, odbacio je kalvinističku doktrinu o predodređenosti, a podržao nauku o slobodnoj volji. Podsticao je da se s poštovanjem koristi Božje ime, Jehova, time što ga je slobodno koristio u svojim zapisima.

Milton je na temelju Pisma dokazao da je ljudska duša smrtna. Objašnjavajući Postanak 2:7, on je napisao: „Kada je čovek stvoren, na kraju je rečeno: čovek je postao živa duša... Čovek nije sačinjen od dva dela i ne može se razdvojiti. Nije, kao što se obično misli, stvoren i sačinjen od dva različita i posebna elementa, duše i tela. Naprotiv, celokupan čovek jeste duša i duša jeste čovek.“ Milton je zatim postavio jedno pitanje: „Da li celokupan čovek umire ili umire samo njegovo telo?“ Nakon što je izneo čitav niz biblijskih stihova koji pokazuju da ceo čovek umire, on je dodao: „Najuverljivije objašnjenje koje mogu navesti o tome da je duša smrtna jeste ono što je Bog lično rekao u Jezek[ilju 18:]20: duša koja greši, ona će umreti.“ On je citirao i stihove kao što su Luka 20:37 i Jovan 11:25 da bi pokazao da nada onih koji su umrli leži u budućem uskrsenju iz smrtnog sna.

Šta je pokrenulo najsnažniju reakciju na njegovo delo O hrišćanskom učenju? To je bio Miltonov jednostavan, ali snažan biblijski dokaz da je Hrist, Božji Sin, u podređenom položaju u odnosu na Boga, Oca. Nakon što je naveo Jovana 17:3 i 20:17, Milton je upitao: „Ako je Otac Hristov Bog i naš Bog i ako postoji samo jedan Bog, ko može biti Bog osim Oca?“

Daljnjim rečima Milton ističe: „I Sin i njegovi apostoli u svemu što su govorili i pisali priznali su da je Otac u svemu veći od Sina“ (Jovan 14:28). „Zaista, Hrist je taj koji u Mat. xxvi. 39 kaže: Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe ova čaša. Ali ne kako ja hoću, nego kako ti hoćeš... Zašto se on moli isključivo Ocu, a ne samom sebi ako je on zaista Bog? Ako je Isus i čovek i vrhovni Bog, zašto se on uopšte moli za nešto što je već u njegovoj moći?... Kao što Sin uvek obožava i duboko poštuje isključivo Oca, tako i nas poučava da činimo.“

Miltonovi propusti

Džon Milton je tragao za istinom. Međutim, imao je i propuste jer su na neka njegova gledišta verovatno uticala loša iskustva. Na primer, ubrzo nakon venčanja, njegova nevesta, ćerka jednog zemljoposednika koji je bio kraljev pristalica, napustila ga je i vratila se svojoj porodici na oko tri godine. Tokom tog perioda, Milton je pisao pamflete u kojima je opravdavao razvod, ne samo zbog bračnog neverstva — što je jedini razlog koji je izneo Isus — već i u slučajevima bračnog neslaganja (Matej 19:9). On je tu ideju unapređivao i u delu O hrišćanskom učenju.

Uprkos Miltonovim propustima, delo O hrišćanskom učenju snažno prenosi biblijsko gledište o mnogobrojnim važnim učenjima. Do dan-danas, njegova rasprava obavezuje osobe koje je čitaju da ispitaju svoja verovanja u svetlu savršenih merila Svetog pisma.

[Fusnota]

[Slika na 11. strani]

Milton je bio strastveni izučavalac Biblije

[Izvor]

Courtesy of The Early Modern Web at Oxford

[Slika na 12. strani]

Miltona je proslavila epska pesma „Izgubljeni raj“

[Izvor]

Courtesy of The Early Modern Web at Oxford

[Slika na 12. strani]

Miltonovo poslednje delo bilo je zagubljeno 150 godina

[Izvor]

Image courtesy of Rare Books and Special Collections, Thomas Cooper Library, University of South Carolina

[Izvor slike na 11. strani]

Image courtesy of Rare Books and Special Collections, Thomas Cooper Library, University of South Carolina