Odluke koje doprinose našoj sreći

„DA SAM barem drugačije postupio!“ Koliko puta ste to sebi rekli? Svi mi želimo da donosimo odluke zbog kojih nećemo zažaliti, posebno kada one utiču na naš život. Međutim, kako možemo donositi odluke koje doprinose našoj sreći?

Pre svega, treba da poznajemo merila koja su zaista pouzdana. Da li takva merila postoje? Mnogi ljudi smatraju da ne postoje. Prema jednom istraživanju, u Sjedinjenim Državama 75 posto studenata završnih godina fakulteta smatra da ne postoji ispravno i pogrešno i da poimanje dobra i zla zavisi od „ličnih merila vrednosti i razlike u kulturi“.

Da li je razumno smatrati da su moralna merila samo stvar ličnog ili opšteprihvaćenog gledišta? Nije. Ako bi ljudi radili šta god žele, to bi dovelo do rasula. Ko bi želeo da živi tamo gde nema zakona, pravosuđa i policije? Osim toga, lično gledište nije uvek pouzdan vodič. Mi ponekad verujemo da je nešto što želimo da uradimo ispravno, ali kasnije otkrijemo da nismo bili u pravu. U stvari, cela ljudska istorija svedoči u prilog biblijskom načelu: „Čovek koji hodi ne može da upravlja svojim koracima“ (Jeremija 10:23). Onda, gde možemo potražiti vođstvo kada donosimo važne životne odluke?

Mladi poglavar pomenut u prethodnom članku postupio je mudro time što se obratio Isusu. Kao što smo videli, u odgovoru na njegovo pitanje, Isus je ukazao na Božji Zakon. Isus je znao da je Jehova Bog najviši Izvor znanja i mudrosti  i da zna šta je najbolje za njegova stvorenja. U skladu s tim, on je rekao: „Ono što naučavam nije moje, nego potiče od onoga koji me je poslao“ (Jovan 7:16). Zaista, Božja Reč je pouzdan izvor saveta koji nam mogu pomoći da donosimo mudre odluke u životu. Osmotrimo najpre nekoliko načela iz Božje Reči koja mogu doprineti našoj sreći ukoliko ih primenjujemo.

Zlatno pravilo

U svojoj čuvenoj Propovedi na gori, Isus je slušaoce poučio jednom osnovnom načelu koje nam može pomoći da donosimo mudre odluke kada su u pitanju međuljudski odnosi. On je rekao: „Sve, dakle, što želite da ljudi čine vama, činite i vi njima“ (Matej 7:12). To pravilo ponašanja često se naziva Zlatno pravilo.

Neki su tu izreku formulisali drugačije, tako da glasi: „Ne čini drugima ono što ne želiš da oni čine tebi.“ Razlika između Zlatnog pravila i ove druge izreke može se razumeti ako se osmotri Isusova parabola o milosrdnom Samarićaninu. Jedan Jevrejin je bio pretučen i ostavljen da leži polumrtav na putu. Sveštenik i Levit su ga videli i prošli pored njega. Pošto mu nisu učinili ništa nažao, moglo bi se reći da su postupali u skladu s ovom drugom izrekom. Međutim, kada je tuda prošao jedan Samarićanin, zaustavio se da pomogne ranjenom čoveku. Previo mu je rane i odveo ga u gostionicu. On je tom čoveku učinio ono što bi on želeo da se učini njemu. Primenio je Zlatno pravilo i tako doneo mudru odluku (Luka 10:30-37).

Postoje mnogi načini na koje možemo primeniti to pravilo i zatim očekivati lepe rezultate. Zamislite da se u vaš komšiluk doseli nova porodica. Zašto ne biste preuzeli inicijativu da ih upoznate i izrazite im dobrodošlicu? Mogli biste im pomoći da se snađu u novom kraju, kao i da im ponudite pomoć u vezi s nekim pitanjima ili potrebama koje imaju. Preuzimajući inicijativu u pokazivanju brige, unapređivaćete dobre odnose s tim novim komšijama. Takođe ćete osećati zadovoljstvo znajući da ste učinili nešto što se dopada Bogu. Zar to nije mudra odluka?

Odluke temeljene na ljubavi prema drugima

Osim Zlatnog pravila, Isus je dao i druge savete koji nam mogu pomoći da donosimo mudre odluke. Kada su ga pitali koja je najveća zapovest u Mojsijevom zakonu, on je odgovorio: „’Voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svim svojim umom.‘ To je najveća i prva zapovest. Druga, slična ovoj, jeste: ’Voli svog bližnjeg kao samog sebe.‘ Na ovim dvema zapovestima temelji se sav Zakon i Proroci“ (Matej 22:36-40).

U noći uoči svoje smrti, Isus je svojim učenicima dao ’novu zapovest‘, rekavši im da vole jedan drugog (Jovan 13:34). Zašto je tu zapovest nazvao novom? Zar nije već objasnio da je ljubav prema bližnjem jedna od dve zapovesti na kojima se temelji ceo Zakon? Pod Mojsijevim zakonom, Izraelcima je bilo zapoveđeno: „Voli svog bližnjeg kao samog sebe“ (Levitska 19:18). Međutim, Isus je sada zapovedio svojim učenicima da učine nešto više. Iste noći, on im je rekao da će dati život za njih. Zatim je istakao: „Ovo je moja zapovest: Volite jedan drugoga kao što sam ja voleo vas. Niko nema veću ljubav od ove — da neko položi svoj život za svoje prijatelje“ (Jovan 15:12, 13). Da, ova zapovest je bila nova u tom smislu što je podrazumevala da se dobrobit drugih stavlja ispred svoje.

Postoje mnogi načini na koje možemo pokazati nesebičnu ljubav, ne gledajući samo svoju korist. Recimo da živite u stanu i da volite da slušate glasnu muziku. Međutim, to uznemirava vaše  komšije. Da li ćete biti spremni da se odreknete tog užitka kako bi vaše komšije imale mir? Drugim rečima, da li dobrobit svojih komšija stavljate ispred lične dobrobiti?

Zapazite još jednu situaciju. Bio je hladan i snežan zimski dan kada su u Kanadi dva Jehovina svedoka posetila jednog starijeg čoveka. Dok su razgovarali, čovek je pomenuo da zbog problema sa srcem ne može da očisti sneg ispred svoje kuće. Oko sat vremena kasnije, začuo je zvuk lopata. Ta dva Svedoka su se vratila da bi počistila stazu i stepenište ispred njegovih vrata. „Danas sam iz prve ruke video šta znači prava hrišćanska ljubav na delu“, napisao je u pismu koje je poslao kanadskoj podružnici Jehovinih svedoka. „To me je ohrabrilo i promenilo moj pesimistički pogled na današnji svet. Takođe se povećalo moje ionako veliko poštovanje prema vašoj međunarodnoj aktivnosti.“ Zaista, to što odlučimo da nekome pružimo pomoć, koliko god ona izgledala beznačajno, toj osobi može puno značiti. Takve odluke, koje su izraz samopožrtvovanosti, zaista donose sreću!

Odluke temeljene na ljubavi prema Bogu

Još jedan faktor koji treba da uzmemo u obzir kada donosimo odluke jeste ono što je Isus opisao kao najveću zapovest — ljubav prema Bogu. Isusove reči su bile upućene Jevrejima, koji su kao narod već bili predani Jehovi. Međutim, Izraelci su kao pojedinci morali da izaberu da li će služiti Bogu celom dušom i celim srcem (Ponovljeni zakoni 30:15, 16).

Slično tome, odluke koje donosite pokazuju šta osećate prema Bogu. Na primer, dok budete bolje razumevali praktičnu vrednost Biblije, i vi ćete se naći pred jednom odlukom. Da li ćete biti spremni da redovno proučavate Bibliju, s ciljem da postanete Isusov sledbenik? To će vas sigurno voditi do sreće, jer je Isus rekao: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“ (Matej 5:3).

Mi ne znamo da li je mladi poglavar kasnije zažalio zbog svoje odluke. Međutim, znamo kako se osećao apostol Petar nakon što je mnogo godina sledio Isusa Hrista. Pri kraju svog života, oko 64. n. e., Petar je podstakao suvernike: „Dajte sve od sebe da vas [Bog] nađe čiste, besprekorne i u miru“ (2. Petrova 1:14; 3:14). Jasno je da Petar nije žalio zbog odluke koju je doneo više od 30 godina ranije. Čak je podsticao i druge da se drže svoje odluke.

Slediti Petrov savet znači doneti odluku i prihvatiti odgovornost da budemo Isusovi učenici, kao i držati se Božjih zapovesti (Luka 9:23; 1. Jovanova 5:3). To možda deluje teško, ali Isus nam je obećao: „Dođite k meni svi koji  ste izmoreni i opterećeni, i ja ću vas okrepiti. Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam ja blag i ponizan u srcu, i naći ćete okrepu dušama svojim. Jer jaram je moj ugodan i teret je moj lak“ (Matej 11:28-30).

Razmotrimo Arturov primer. Kada je imao deset godina, Artur je krenuo na časove violine i pred sobom je imao mogućnost da izgradi karijeru. Do svoje 14. godine, postao je koncertni solista. Međutim, nije bio zaista srećan. Njegov otac je stalno postavljao pitanja o smislu života i pozivao je religiozne učitelje u njihov dom, ali nikada nije bio zadovoljan njihovim odgovorima. U porodičnom krugu su razgovarali o tome da li Bog zaista postoji i zašto dopušta zlo. Onda je Arturov otac razgovarao s Jehovinim svedocima. Taj razgovor mu se dopao, tako da je cela porodica počela da proučava Bibliju.

Kasnije je Artur iz Biblije razumeo zašto Bog dopušta patnju i jasno je uvideo šta je smisao života. Zajedno s još tri člana svoje porodice, doneo je odluku zbog koje nije zažalio — predao je svoj život Jehovi. „Tako sam srećan što me je Jehova blagoslovio time da upoznam istinu i izbavio me od takmičarskog duha koji je tipičan za mnoge koji se profesionalno bave muzikom. Ljudi su na sve spremni samo da bi postigli uspeh.“

Artur još uvek uživa u sviranju violine u krugu svojih prijatelja. Međutim, njegov život se ne vrti oko toga, već je usredsređen na služenje Bogu. On služi u jednoj podružnici Jehovinih svedoka. Poput Artura i miliona drugih ljudi, a za razliku od bogatog mladog poglavara, i vi možete doneti odluku koja će vam doneti najveću moguću sreću — da prihvatite Isusov poziv i postanete njegov sledbenik.

[Slika na 6. strani]

Vaše odluke mogu uticati na život drugih ljudi

[Slika na 7. strani]

Da li ćete proučavati Bibliju i postati Isusov sledbenik?