Da li treba da živimo samo za danas?

„NIKADA ne razmišljam o budućnosti. Ona ionako brzo dolazi.“ Ove često citirane reči izgovorio je poznati naučnik Albert Ajnštajn. Mnogi ljudi razmišljaju na sličan način. Možda kažu: „Zašto da brinem o budućnosti?“ Ili ste možda čuli kako govore: „Živi svoj život.“ „Živi za danas.“ „Zaboravi na sutra.“

Naravno, takvo gledište nije nešto novo. „Jedi, pij, uživaj. Ostalo je nebitno.“ To je bio moto drevnih epikurejaca. Neki savremenici apostola Pavla imali su slično gledište. „Jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti“ (1. Korinćanima 15:32). Oni su smatrali da je ovaj kratak život sve što ćemo ikada imati, pa su zato zastupali ideju da ga treba maksimalno iskoristiti.

Za milione ljudi u svetu, uzeti sve što život pruža sigurno ne znači hedonistički težiti za zadovoljstvima. Surove okolnosti u kojima se mnogi nađu pretvaraju njihov život u nemilosrdnu, tešku borbu za preživljavanje. Zašto bi oni razmišljali o budućnosti, kada „sutra“ često izgleda crno i beznadežno?

Da li treba da planiramo budućnost?

Čak i ljudi koji nemaju tako teške životne okolnosti često smatraju da je bespotrebno planirati budućnost. „Zašto se brinuti oko toga?“, možda se pitaju. Neki možda razmišljaju da oni koji prave planove na kraju dožive razočaranje. Čak je i patrijarh Jov koji je živeo u drevna vremena pao u očaj kada je video da su njegove namere „propale“, a s njima i sve ono što je trebalo da donese srećnu budućnost njemu i njegovoj porodici (Jov 17:11; Propovednik 9:11).

Škotski pesnik Robert Berns uporedio je našu nesreću s nevoljom poljskog miša čije je leglo nehotice uništio svojim plugom. Kada se ceo njegov svet srušio, miš je pobegao da bi se spasao. ’Zaista‘, kaže se u pesmi, ’veoma često se osećamo bespomoćno kada se nađemo u  situacijama koje su potpuno van naše kontrole, a tada i naši najbolji planovi gube svaki značaj.‘

Da li je onda planiranje budućnosti uzaludan posao? Činjenica je da bez odgovarajućeg planiranja možemo doživeti teške posledice kada dođe do uragana ili drugih prirodnih katastrofa. Doduše, tačno je da niko nije mogao da zaustavi uragan Katrina. Ali, zar nisu veća predostrožnost i bolje planiranje mogli umnogome da umanje posledice koje su zadesile pogođeni grad i njegove stanovnike?

Šta mislite, da li je zaista logično živeti samo za danas, a ne obraćati pažnju na sutra? Osmotrite šta se u narednom članku kaže o tome.

[Slike na 3. strani]

„Jedi, pij, uživaj. Ostalo je nebitno“

[Slika na 4. strani]

Da li su predostrožnost i planiranje mogli da umanje posledice uragana Katrina?

[Izvor]

U.S. Coast Guard Digital