Reaguj na svoju savest

„Čistima je sve čisto, a uprljanima i bezvernima ništa nije čisto“ (TITU 1:15)

1. Kako je Pavle bio uključen u zbivanja u skupštinama na Kritu?

 KADA je apostol Pavle završio treće misionarsko putovanje, bio je uhapšen i na kraju odveden u Rim, gde je dve godine bio u pritvoru. Šta je radio kada je bio oslobođen? Posle nekog vremena otišao je na ostrvo Krit zajedno sa Titom kome je napisao: „Ostavio sam te na Kritu da ispraviš ono što je manjkavo i da imenuješ starešine po gradovima“ (Titu 1:5). To što je Tit radio podrazumevalo je saradnju s ljudima čija je savest ispravno ili neispravno reagovala.

2. Koji je problem Tit morao da reši na Kritu?

² Pavle je dao savet Titu u vezi sa uslovima koje neko treba da ispuni da bi bio skupštinski starešina i zatim je istakao da je bilo „mnogo nepokornih, onih koji govore beskorisne reči i onih koji obmanjuju um“. Oni su ’potkopavali veru čitavih porodica učeći ono što ne bi trebalo‘. Tit je morao da ih ’strogo ukorava‘ (Titu 1:10-14; 1. Timoteju 4:7). Pavle je rekao da su im um i savest „uprljani“, baš kao što bi i jedna fina tkanina mogla biti nečim isflekana (Titu 1:15). Neki od tih ljudi su možda poreklom bili Judejci jer su se ’držali obrezanja‘. U današnjim skupštinama nema ljudi koji bi se zalagali za tako nešto, ali na osnovu saveta koji je Pavle dao Titu ipak možemo dosta toga naučiti o savesti.

Oni čija je savest uprljana

3. Šta je Pavle napisao Titu o savesti?

³ Zapazi u kakvom je kontekstu Pavle spomenuo savest. „Čistima je sve čisto, a uprljanima i bezvernima ništa nije čisto, nego su im uprljani i um i savest. Oni tvrde da poznaju Boga, ali ga se odriču svojim delima.“ Očigledno je da su i u to vreme neki morali da kod sebe nešto menjaju da bi bili „zdravi u veri“ (Titu 1:13, 15, 16). Njihov problem je bio u tome što nisu znali da odvagnu šta je čisto a šta nečisto, a to se ticalo njihove savesti.

4, 5. Kakav su pogrešan stav imali neki u skupštinama na Kritu i kako je to uticalo na njih?

⁴ Hrišćansko vodeće telo je više od deset godina pre toga zaključilo da obrezanje više nije uslov da bi neko služio istinitom Bogu, i o tome je izvestilo skupštine (Dela apostolska 15:1, 2, 19-29). Međutim, neki Krićani su se i dalje ’držali obrezanja‘. Otvoreno su izrazili neslaganje s vodećim telom „učeći ono što ne bi trebalo“ (Titu 1:10, 11). Zbog tako iskrivljenog načina razmišljanja možda su se zalagali za poštovanje propisa iz Zakona što se tiče hrane i obredne čistoće.  Možda su i preuveličavali ono što Zakon kaže, kao što su to činili njihovi prethodnici u Isusovo vreme, i prihvatali judejska predanja i ljudske zapovesti (Marko 7:2, 3, 5, 15; 1. Timoteju 4:3).

⁵ Takav način razmišljanja je negativno uticao na njihovu sposobnost rasuđivanja i na osećaj za moralne vrednosti, to jest na njihovu savest. Pavle je napisao: „Uprljanima i bezvernima ništa nije čisto.“ Njihova savest se toliko izvitoperila da više nije bila pouzdan vodič što se tiče njihovih postupaka i procena. Osim toga, osuđivali su suhrišćane zbog nekih ličnih stvari u kojima je moguće da jedan hrišćanin donese sasvim drugačiju odluku od nekog drugog. U tom pogledu, ti Krićani su smatrali nečistim ono što u suštini nije bilo nečisto (Rimljanima 14:17; Kološanima 2:16). Iako su tvrdili da poznaju Boga, njihova dela su govorila drugačije (Titu 1:16).

„Čistima je sve čisto“

6. Koje dve vrste ljudi je Pavle spomenuo?

⁶ Kako i nama lično može koristiti ono što je Pavle napisao Titu? Zapazi kakvu suprotnost nalazimo u sledećoj izjavi: „Čistima je sve čisto, a uprljanima i bezvernima ništa nije čisto, nego su im uprljani i um i savest“ (Titu 1:15). Pavle sigurno nije hteo da kaže da je jednom hrišćaninu koji je moralno čist apsolutno sve čisto i dozvoljeno. U to možemo biti sigurni zato što je on u jednoj drugoj poslanici jasno rekao da bludnici, idolopoklonici, oni koji se bave spiritizmom i drugi „neće naslediti Božje kraljevstvo“ (Galatima 5:19-21). Zato moramo zaključiti da je Pavle uopšteno izneo činjenice o dve vrste ljudi, o onima koji su u moralnom i duhovnom smislu čisti i o onima koji to nisu.

7. Šta je prema Jevrejima 13:4 zabranjeno i koje se pitanje može pojaviti?

⁷ Ono što jedan hrišćanin koji želi da ugodi Bogu ne sme da radi nije ograničeno samo na ono što Biblija izričito zabranjuje. Pogledajmo kao primer sledeću jasnu izjavu: „Brak neka bude častan kod svih i bračna postelja neka bude neokaljana, jer će Bog suditi bludnicima i preljubnicima“ (Jevrejima 13:4). Čak i oni koji nisu hrišćani i koji ne znaju ništa o Bibliji mogu zaključiti da ovaj stih zabranjuje preljubu. Iz ovog stiha, kao i iz drugih biblijskih stihova jasno se vidi da Bog zabranjuje polne odnose između osoba koje nisu u braku. Međutim, da li je ispravno da se dve nevenčane osobe upuštaju u oralni seks? Mnogi tinejdžeri tvrde da je to bezopasna zabava zato što to u stvari i nije polni odnos. Može li jedan hrišćanin smatrati da oralni seks spada u nešto čisto?

8. Kako se hrišćani razlikuju od mnogih ljudi u ovom svetu što se tiče gledišta o oralnom seksu?

 ⁸ Stihovi iz Jevrejima 13:4 i 1. Korinćanima 6:9 potvrđuju da Bog osuđuje i preljubu i blud (grčki: pornia). Šta je blud? Grčki izraz se odnosi na besramnu upotrebu polnih organa bilo na prirodan bilo na izopačen način. Podrazumeva sve oblike nedozvoljenih polnih odnosa izvan braka sklopljenog u skladu sa Svetim pismom. Zato obuhvata i oralni seks, uprkos činjenici da je mnogim tinejdžerima širom sveta predstavljeno da to spada u nešto prihvatljivo ili su možda sami došli do takvog zaključka. Pravi hrišćani se ne vode razmišljanjem i postupcima onih koji „govore beskorisne reči i onih koji obmanjuju um“ (Titu 1:10). Oni se drže visokih merila Svetog pisma. Ne opravdavaju upuštanje u oralni seks, već shvataju da je to prema Bibliji blud, pornia, i u skladu s tim oblikuju svoju savest a (Dela apostolska 21:25; 1. Korinćanima 6:18; Efešanima 5:3).

Drugačija savest, drugačije odluke

9. Kakva je uloga savesti ako je „sve čisto“?

⁹ Ali šta je Pavle mislio kada je rekao da je ’čistima sve čisto‘? On je govorio o hrišćanima koji su svoj način razmišljanja i svoju savest uskladili s Božjim merilima koja se nalaze u njegovoj nadahnutoj Reči. Takvi hrišćani shvataju da u mnogim stvarima koje Bog nije direktno zabranio ima prostora za različita mišljenja među vernicima. Umesto da sude drugima oni smatraju „čistim“ ono što Bog nije zabranio. Ne očekuju da svi drugi razmišljaju isto kao i oni o nekim aspektima života o kojima Biblija ne daje neka specifična uputstva. Pogledajmo neke primere.

10. Kako neko venčanje ili sahrana mogu predstavljati problem?

¹⁰ Ima mnogo porodica u kojima je jedan bračni drug postao Jehovin svedok dok drugi nije (1. Petrova 3:1; 4:3). To može doneti različite izazove u situacijama kao što su recimo venčanja ili sahrane rođaka. Zamisli jednu našu sestru čiji muž još uvek ima drugačije religiozno opredeljenje. Jedan njegov rođak će se venčati, a venčanje će se obaviti u crkvi. (Ili je možda umro neki rođak ili roditelj i ceremonija oko sahrane će se obaviti u crkvi.) Pozvani su, i suprug želi da njegova supruga ide s njim. Šta kaže njena savest o tome da li treba da ide? Šta će uraditi? Zamisli sledeće dve mogućnosti.

11. Objasni kako jedna naša sestra možda razmišlja o tome da li da ode na venčanje u crkvi i do kog zaključka dolazi?

¹¹ Lidija razmišlja o ozbiljnoj biblijskoj zapovesti: ’Izađite iz Vavilona Velikog‘, svetskog carstva krive religije (Otkrivenje 18:2, 4). Nekada je pripadala crkvi u kojoj će se obaviti venčanje i zna da će tokom ceremonije svi prisutni biti pozvani da učestvuju u nekim religioznim običajima kao što su molitva, pevanje ili neki gestovi. Ona ne želi da učestvuje u tome i čak ne želi ni da prisustvuje toj ceremoniji jer smatra da bi to ugrozilo njenu besprekornost. Lidija poštuje svog muža i želi da ga podupire jer je on prema Bibliji njen poglavar. Ali ipak ne želi da prekrši biblijska načela (Dela apostolska 5:29). Zato taktično objašnjava svom suprugu da ona jednostavno ne može da prisustvuje tom skupu čak i ako on reši da bude tamo. Može čak spomenuti i to da njemu lično može biti neprijatno ukoliko ona bude s njim a ne bude htela da učestvuje u nekim običajima, i da je zato za njega najbolje da ona ne ide. Ona će imati čistu savest zbog te odluke.

12. Kako neko može razmišljati o pozivu da prisustvuje venčanju u crkvi i kako može postupiti?

 ¹² Jovana se suočava s praktično istom dilemom. Ona poštuje muža, želi da ostane verna Bogu i reaguje na svoju savest koja je oblikovana prema Bibliji. Nakon što je razmišljala o istim pitanjima o kojima je razmišljala i Lidija, Jovana uz molitvu razmatra „Pitanja čitalaca“ iz Kule stražare od 15. maja 2002. Ona se priseća da su se tri Jevrejina povinovala zapovesti da budu na mestu gde se vršilo idolopoklonstvo, ali su ostali besprekorni jer nisu učestvovali u idolopoklonstvu (Danilo 3:15-18). Ona odlučuje da pođe sa svojim mužem ali da ne učestvuje u religioznim običajima, i time postupa u skladu sa svojom savešću. Taktično ali konkretno objašnjava svom mužu šta na osnovu svoje savesti može, a šta ne može da učini. Jovana se nada da će on uvideti razliku između prave i krive religije (Dela apostolska 24:16).

13. Zašto ne treba da nam smeta to što su dve hrišćanke donele različite odluke?

¹³ Da li činjenica da su ove dve hrišćanke donele različite odluke navodi na pomisao da uopšte nije važno šta neko radi ili da jedna od njih dve sigurno nema toliko izoštrenu savest? Ne. Lidija je na osnovu ranijeg iskustva s muzikom i obeležjima crkvenih ceremonija smatrala da bi prisustvovanje tome bilo prvenstveno opasno za nju. Raniji razgovori s mužem o religioznim pitanjima možda su takođe uticali na njenu savest. Zato je sigurna da je odluka koju je donela najbolja za nju.

14. Šta hrišćani ne smeju zaboraviti kada je reč o ličnim odlukama?

¹⁴ Da li je Jovana donela pogrešnu odluku? Nije na drugima da to procenjuju. Ne treba da je osuđuju niti kritikuju zato što je odlučila da prisustvuje tom događaju ali ne i da učestvuje u religioznim ceremonijama. Ne zaboravimo Pavlov savet o ličnim odlukama što se tiče toga da li jesti ili ne jesti neku hranu: „Ko jede, neka ne prezire onoga ko ne jede, a ko ne jede, neka ne osuđuje onoga ko jede... Njegov gospodar odlučuje da li će on stajati ili pasti. A stajaće, jer ga Jehova može podržati“ (Rimljanima 14:3, 4). Nijedan pravi hrišćanin sigurno ne želi da podstiče nekoga da ignoriše svoju ispravno oblikovanu savest, jer bi to bilo isto što i ignorisanje glasa koji prenosi spasonosnu poruku.

15. Zašto treba ozbiljno uzeti u obzir savest i osećanja drugih?

¹⁵ Obe hrišćanke iz ove priče treba da uzmu u obzir i još neke faktore, jer jedan faktor utiče na druge. Pavle nam je dao sledeći savet: „Odlučite da ne stavljate  pred brata nešto zbog čega bi se mogao spotaći ili posrnuti“ (Rimljanima 14:13). Lidija zna da su slične situacije izazvale probleme u skupštini ili u njenoj porodici, a i ono što radi veoma utiče na njenu decu. Za razliku od nje, Jovana zna da slične odluke nisu uznemirile njenu skupštinu ni njenu porodicu. Svi mi treba da shvatimo — kao što su to shvatile i ove dve žene — da ispravno oblikovana savest uzima u obzir kakav utisak ostavljamo na druge. Isus je rekao: „Ali ko pokoleba u veri jednog od ovih malih koji veruju u mene, bolje bi mu bilo da mu se oko vrata obesi mlinski kamen koji okreće magarac i da potone u morsku dubinu“ (Matej 18:6). Ako osoba ignoriše mogućnost da svojim postupkom nekoga pokoleba u veri, možda ima uprljanu savest kao što su je imali i neki hrišćani na Kritu.

16. Koje promene s vremenom možemo očekivati kod jednog hrišćanina?

¹⁶ Jedan hrišćanin treba u duhovnom smislu i dalje da napreduje, kao što treba da napreduje i u tome kako sluša i kako reaguje na svoju savest. Zamislimo Marka, jednog brata koji se nedavno krstio. Savest mu govori da treba da se kloni nebiblijskih običaja u kojima je ranije učestvovao, a koji su možda uključivali idole ili krv (Dela apostolska 21:25). U stvari, on sada veoma oprezno izbegava sve što čak i sasvim malo liči na ono što Bog zabranjuje. S druge strane, zbunjen je što neki recimo ne gledaju neke televizijske emisije ili ne rade nešto drugo što on smatra prihvatljivim.

17. Objasni kako vreme i duhovni napredak mogu uticati na savest i odluke jednog hrišćanina.

¹⁷ Tokom vremena Marko je stekao više znanja i približio se Bogu (Kološanima 1:9, 10). Kakav je rezultat toga? Njegov unutrašnji glas se prilično usavršio. Sada više sluša svoju savest i pažljivije odmerava biblijska načela. U stvari, on shvata da ono što „sasvim malo liči na ono što Bog zabranjuje“ i što je izbegavao, u stvari nije u suprotnosti s Božjim načinom razmišljanja. Osim toga, pošto sve bolje primenjuje biblijska načela i spremnije reaguje na savest koja je u međuvremenu ispravno oblikovana, Marko sada izbegava emisije koje je ranije smatrao prihvatljivim. Da, njegova savest je izoštrena (Psalam 37:31).

18. Zbog čega smo srećni?

¹⁸ U skoro svim skupština ima osoba koje se nalaze na različitim nivoima hrišćanske zrelosti. Neki su novi u veri. Možda njihova savest skoro uopšte ne reaguje na neka pitanja, ali je zato i suviše glasna kada je reč o nečem drugom. Takvima možda treba vreme i pomoć da bi se prilagodili Jehovinom vođstvu i da bi reagovali na savest koja je u međuvremenu ispravno oblikovana (Efešanima 4:14, 15). Na sreću, u tim istim skupštinama verovatno ima mnogo onih koji dosta znaju, koji su iskusni u primenjivanju biblijskih načela i čija savest je u velikoj meri usklađena s Božjim načinom razmišljanja. Stvarno smo srećni što smo u društvu takvih ’čistih‘ osoba koje smatraju da je u moralnom i duhovnom smislu čisto ono što je ugodno Gospodu! (Efešanima 5:10). Neka nam svima bude cilj da do te mere napredujemo i da sačuvamo savest koja je u skladu s dobrim poznavanjem istine i s odanošću Bogu (Titu 1:1).

[Fusnota]

Kako bi odgovorio?

• Zašto su neki hrišćani na Kritu imali uprljanu savest?

• Kako je moguće da dve osobe koje imaju ispravno oblikovanu savest donesu različite odluke?

• Šta tokom vremena treba da se dešava s našom savešću?

[Pitanja za razmatranje]

[Mapa na 26. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Sicilija

GRČKA

Krit

MALA AZIJA

Kipar

SREDOZEMNO MORE

[Slika na 28. strani]

Dve osobe koje se nalaze u sličnim situacijama mogu doneti različite odluke