Da li koristiš prilike da drugima govoriš o svojoj veri?

„DA LI postoji apsolutna istina?“ To je bila tema jednog državnog takmičenja u pisanju literarnih radova koje je održano u Poljskoj. U uputstvima za pisanje tog sastava je stajalo: „Nije nam potrebna apsolutna istina. Nikome nije potrebna. U stvari, apsolutna istina i ne postoji.“ Agata, 15-godišnja učenica srednje škole, koja je Jehovin svedok, odlučila je da iskoristi ovu priliku da bi drugima prenela ono u šta veruje.

Dok se pripremala za pisanje sastava, Agata se prvo pomolila Jehovi za vođstvo i zatim počela da sakuplja materijal na zadatu temu. U Kuli stražari od 1. jula 1995. pronašla je misli koje su govorile o ovoj temi. U svom sastavu ona je citirala pitanje koje je Pontije Pilat postavio Isusu: „Šta je istina?“ (Jovan 18:38). Zapazila je da je u tom pitanju bio očigledan ciničan stav, kao da je u stvari bilo rečeno: ’Istina? Šta je to? Istina ne postoji!‘ Agata je zatim napisala: „Pilatovo pitanje me podseća na uputstva za pisanje ovog sastava.“

Sledeće o čemu je pisala bio je razvoj relativizma — shvatanja da ono što je istina za jednu osobu, za drugu može biti neistina i da obe mogu biti „u pravu“. Postavila je pitanja poput ovog: „Ko bi se od nas usudio da uđe u avion ukoliko ne bi bio siguran da su zakoni aerodinamike apsolutna istina?“ Zatim je ukazala na Bibliju, rekavši: „Pouzdanje u Božju Reč čvrsto se zasniva na činjenicama koje se mogu proveriti.“ Ona je izrazila svoje nadanje da će osobe koje iskreno tragaju za apsolutnom istinom imati dovoljno strpljenja da je nađu.

Agata je osvojila jednu posebnu diplomu i imala je priliku da pred celim razredom održi jednu prezentaciju. Nekoliko Agatinih školskih drugova je prihvatilo ponudu da s njom proučava Bibliju. Njoj je drago što je iskoristila ovu priliku da bi s drugima razgovarala o svojoj veri. Iz ovoga vidimo da spremnost da u svakoj prilici govorimo o svojoj veri može dovesti do dobrih rezultata. Koje se prilike za to tebi pružaju?