Istražujmo „dubine Božje“

„Duh sve istražuje, čak i dubine Božje“ (1. KORINĆANIMA 2:10)

1. Navedi neka biblijska učenja koja doprinose sreći onih koji proučavaju Bibliju.

 VEĆINA nas u skupštini seća se kako smo bili srećni kada smo upoznali istinu. Saznali smo zašto je toliko važno poznavati Jehovino ime, zašto on dopušta patnju, zašto neke osobe idu na nebo i šta očekuje ostale ljude verne Bogu. Možda smo i ranije čitali Bibliju, ali su nam te misli bile sakrivene, kao što je to slučaj kod većine ljudi. Bili smo poput čoveka koji kroz površinu vode gleda koralni greben. Bez odgovarajuće opreme, on sa površine samo nazire njihovu lepotu. Ali s maskom za ronjenje ili iz čamca sa staklenim dnom, on je očaran kada prvi put ugleda prelepe, šarene korale, ribe, sase i druga fascinantna bića. Slično smo se i mi osećali kada nam je neko pomogao da razumemo Pismo i kada smo počeli da zapažamo „dubine Božje“ (1. Korinćanima 2:8-10).

2. Kako možemo sačuvati radost u proučavanju Božje Reči?

² Da li treba da budemo zadovoljni samo površnim zapažanjem istine iz Biblije? Izraz „dubine Božje“ odnosi se na razumevanje Božje mudrosti koja je otkrivena pravim hrišćanima putem svetog duha, a koja je sakrivena od drugih (1. Korinćanima 2:7). Ta Božja mudrost je neograničeno polje za istraživanje i uživanje! Nikada nećemo saznati sve o Božjem mudrom načinu razmišljanja i postupanja. Ukoliko i dalje marljivo istražujemo „dubine Božje“, nikada nećemo izgubiti radost koju smo osećali kada smo prvi put razumeli osnovna biblijska učenja.

3. Zašto treba da dobro poznajemo razloge za svoja verovanja?

 ³ Zašto treba da razumemo „dubine“ iz Biblije? Ukoliko znamo ne samo u šta verujemo već i koji su razlozi za ono što verujemo, naša vera i pouzdanje u tačnost biblijskih učenja biće ojačani. Pismo nam kaže da koristimo svoj „razum“ da bismo ’utvrdili šta je Božja volja — šta je dobro, ugodno i savršeno‘ (Rimljanima 12:1, 2). Shvatanje toga zašto Jehova od nas traži da živimo po njegovim merilima jača našu odlučnost da ga slušamo. Zato nas razumevanje „dubina“ iz Pisma može ojačati da se odupremo iskušenju da učinimo neki pogrešan korak i može nas podstaći da ’revno činimo dobra dela‘ (Titu 2:14).

4. Kako bi definisao proučavanje Biblije?

⁴ Da bismo razumeli duboke misli iz Biblije, moramo je proučavati. Proučavanje nije isto što i površno čitanje. Ono znači da se udubimo u ono što čitamo i da vidimo kako se to uklapa u ono što već znamo o toj temi (2. Timoteju 1:13). To zahteva da zapažamo razloge za ono što je rečeno. Dok proučavamo Bibliju treba da duboko razmišljamo o tome kako ono što učimo možemo primeniti u donošenju mudrih odluka i u pomaganju drugima. Nadalje, pošto je ’sve Pismo nadahnuto od Boga i korisno‘, onda naše proučavanje treba da obuhvata ’svaku reč koja izlazi iz Jehovinih usta‘ (2. Timoteju 3:16, 17; Matej 4:4). Proučavanje možda zahteva trud, ali takođe predstavlja uživanje. Pored toga, nije teško razumeti „dubine Božje“.

Jehova pomaže krotkima u razumevanju

5. Ko može razumeti „dubine Božje“?

⁵ Čak i ako nisi bio sjajan učenik u školi i učenje ti nije išlo za rukom, ne treba da zaključiš kako je razumevanje „dubina Božjih“ za tebe nemoguće. Tokom Isusove službe na zemlji, Jehova svoju nameru nije otkrio mudrima i visokoobrazovanima, već neukim i običnim ljudima, koji su bili ponizni da prihvate poučavanje Njegovog sluge. U poređenju s onima koji su završili velike škole, oni su bili poput male dece (Matej 11:25; Dela apostolska 4:13). Što se tiče onoga što je „Bog pripremio za one koji ga vole“, apostol Pavle je napisao svojim suvernicima: „Nama je Bog to otkrio svojim duhom, jer duh sve istražuje, čak i dubine Božje“ (1. Korinćanima 2:9, 10).

6. Šta znače reči iz 1. Korinćanima 2:10?

⁶ Kako Božji duh „sve istražuje, čak i dubine Božje“? On to ne čini tako što hrišćanima pojedinačno daje prosvetljenje, već koristi svoj duh kako bi vodio svoju organizaciju, koja onda Božjem ujedinjenom narodu omogućuje da razume Bibliju (Dela apostolska 20:28; Efešanima 4:3-6). Sve skupštine širom sveta imaju sličan program proučavanja Biblije. Za nekoliko godina, one obrade sva biblijska učenja. Sveti duh deluje preko skupštine i na taj način pomaže osobama da razviju stav koji je potreban da bi razumeli „dubine Božje“ (Dela apostolska 5:32).

 Šta može spadati u „dubine Božje“?

7. Zašto mnogi ne razumeju „dubine Božje“?

⁷ Ne treba da mislimo kako su „dubine“ iz Biblije uvek neke komplikovane stvari. Većina ljudi ne poznaje „dubine Božje“ ne zato što je Božja mudrost preteška da bi se razumela, već zato što Satana navodi ljude da odbace pomoć koju Jehova nudi preko svoje organizacije (2. Korinćanima 4:3, 4).

8. O kojim je dubokim temama Pavle govorio u trećem poglavlju svoje poslanice Efešanima?

⁸ Treće poglavlje Pavlove poslanice Efešanima pokazuje da u „dubine Božje“ spadaju mnoga učenja koja većina Božjeg naroda veoma dobro poznaje, kao što su ko je obećani Potomak, zatim izabiranje ljudi koji se nadaju da će živeti na nebu i Mesijansko Kraljevstvo. Pavle je napisao: „U drugim naraštajima ta tajna nije bila obznanjena ljudskim sinovima kao što je sada duhom otkrivena njegovim svetim apostolima i prorocima, naime da ljudi iz drugih naroda s nama treba da budu sunaslednici i udovi istog tela i učesnici obećanja u jedinstvu s Hristom Isusom.“ Pavle je rekao da je on bio određen da ’ljudima obznani kako Bog upravlja otkrivanjem svete tajne koja je od davnina sakrivena u [Bogu]‘ (Efešanima 3:5-9).

9. Zašto je velika stvar to što razumemo „dubine Božje“?

⁹ Pavle je zatim objasnio da je Božja volja da se i „na nebesima obznani raznolika Božja mudrost“ (Efešanima 3:10). Kada zapažaju i razumeju kako Jehova mudro vodi svoju hrišćansku skupštinu, i anđeli mnogo toga uče. Zaista je velika stvar to što znamo ono što čak i anđeli žele da znaju! (1. Petrova 1:10-12). Zatim Pavle kaže da treba da se trudimo da ’razumemo, zajedno sa svima svetima, šta je širina i dužina i visina i dubina‘ hrišćanske istine (Efešanima 3:11, 18). Osmotrimo sada neke primere dubokih tema koje mogu proširiti ono što već znamo.

Primeri dubokih misli

10, 11. Kada je prema Pismu Isus postao glavni deo „potomstva“ Božje nebeske „žene“?

¹⁰ Znamo da je Isus glavni deo „potomstva“ Božje nebeske „žene“, kao što je zapisano u Postanku 3:15. Da bismo proširili svoje znanje o toj temi, mogli bismo se pitati: ’Kada je Isus postao obećani Potomak? Da li je to bilo pre nego što je došao na zemlju, prilikom rođenja na zemlji, prilikom krštenja ili nakon uskrsenja?‘

¹¹ Bog je obećao da će nebeski deo njegove organizacije, o kom se u ovom proročanstvu govori kao o ’ženi‘, dati potomstvo koje će zdrobiti zmijinu glavu. Ali hiljade godina su prošle, a Božja „žena“ nije davala potomstvo koje bi moglo uništiti Satanu i njegova dela. Zato je ona u Isaijinom proročanstvu nazvana ’nerotkinjom žalosnog duha‘ (Isaija 54:1, 5, 6). Međutim, nakon nekog vremena, u Vitlejemu se rodio Isus. Ali tek nakon njegovog krštenja i rođenja duhom on je postao Božji duhovni sin, i tada je Jehova za njega rekao: „Ovo je moj Sin“ (Matej 3:17; Jovan 3:3). Tada se pokazalo ko je glavni deo „potomstva“ žene. Kasnije su i Isusovi sledbenici bili pomazani svetim duhom i postali su Božji sinovi. Jehovina ’žena‘, koja dugo ’nije rađala‘, sada je najzad mogla da ’kliče od radosti‘ (Isaija 54:1; Galatima 3:29).

12, 13. Koji stihovi pokazuju da svi pomazani hrišćani na zemlji sačinjavaju ’vernog i razboritog roba‘?

¹² Još jedan primer dubokih misli koje poznajemo jeste otkrivanje Božje namere da izabere 144 000 osoba iz čovečanstva (Otkrivenje 14:1, 4). Mi razumemo i verujemo da svi pomazanici na zemlji u bilo kom trenutku  predstavljaju ’vernog i razboritog roba‘ za kog je Isus rekao da će pružati pravovremenu ’hranu‘ svojim slugama (Matej 24:45). Koji stihovi iz Biblije potvrđuju da je ovo razumevanje tačno? Da nije možda Isus ukazivao uopšteno na svakog hrišćanina koji duhovnom hranom izgrađuje svoju braću?

¹³ Bog je rekao izraelskom narodu: „Vi ste moji svedoci... i moj sluga kog sam izabrao“ (Isaija 43:10). Međutim, 11. nisana 33. n. e., Isus je ukazao izraelskim vođama da Bog više ne priznaje njihov narod za svog slugu. Rekao im je: „Božje kraljevstvo uzeće se od vas i daće se narodu koji donosi njegove plodove.“ Isus je okupljenom narodu obznanio: „Evo, vaša kuća vam se ostavlja napuštena“ (Matej 21:43; 23:38). Iako je izraelski narod bio Jehovin rob, oni se nisu pokazali kao verni i razboriti (Isaija 29:13, 14). Kasnije tog istog dana, kada je upitao: „Ko je dakle verni i razboriti rob?“, Isus je u stvari upitao: ’Koji će razboriti narod zameniti Izrael i postati Božji verni rob?‘ Apostol Petar je dao odgovor kada je skupštini pomazanih hrišćana rekao: „Vi ste... svet narod, narod koji je Božje vlasništvo“ (1. Petrova 1:4; 2:9). Sada je taj duhovni narod, ’Izrael Božji‘, postao Božji rob (Galatima 6:16). Kao što su svi drevni Izraelci sačinjavali jednog ’slugu‘, tako i danas pomazani hrišćani na zemlji u bilo kom trenutku sačinjavaju ’vernog i razboritog roba‘. Zaista smo počastvovani što primamo ’hranu‘ preko tog Božjeg roba!

Proučavanje donosi radost

14. Zašto kada proučavamo Bibliju imamo veći osećaj ispunjenosti nego kada je samo čitamo?

¹⁴ Kada naučimo nešto novo iz Svetog pisma, zar nismo srećni kada osetimo kako nam to jača veru? Zato prilikom proučavanja imamo veći osećaj ispunjenosti nego kada samo čitamo. Stoga, kada čitaš publikacije postavljaj sebi pitanja poput: ’Kako se ovo objašnjenje uklapa u ono što od ranije znam o ovoj temi? Koje još biblijske stihove mogu nabrojati koji dodatno podupiru zaključke koji su izneseni u ovom članku?‘ Ukoliko je potrebno nešto dodatno istražiti, zapiši to pitanje i neka ti ono bude tema nekog budućeg projekta za proučavanje.

15. Koji su neki lični projekti za proučavanje i kako možemo imati trajnu korist od njih?

¹⁵ Koji su neki lični projekti za proučavanje koji ti mogu povećati znanje i radost? Na primer, jedan takav poučan projekat može biti duboka analiza saveza koje je Jehova sklopio u korist ljudi. Nadalje, možeš proučiti sva proročanstva koja ukazuju na Isusa Hrista ili detaljno stih po stih razmotriti jednu od proročanskih knjiga Biblije. Takođe ti može ojačati veru i pregled novije istorije Jehovinih svedoka, uz pomoć knjige Jehovah’s Witnesses—Proclaimers of God’s Kingdom. a Pored toga, razmatranje rubrike „Pitanja čitalaca“ iz Kule stražare sigurno će baciti jasnije svetlo na određene stihove. Dok proučavaš, obrati posebnu pažnju na argumente iz Pisma na osnovu kojih se došlo do određenih zaključaka.  To će ti pomoći da oblikuješ svoju „moć zapažanja“ i tako ćeš postati oštroumniji (Jevrejima 5:14). Takođe zapisuj ono što istražiš u svoju Bibliju ili na neki list papira tako da možeš imati trajnu korist od toga i da možeš pomoći i drugima.

Pomozimo mladima da uživaju u proučavanju Biblije

16. Kako možemo pomoći mladima da uživaju prilikom proučavanja Biblije?

¹⁶ Roditelji u velikoj meri mogu povećati želju za duhovnim stvarima kod svoje dece. Nemojte potceniti sposobnost dece da razumeju duboke teme. Ukoliko im dodelite da istraže nešto za porodično proučavanje Biblije onda ih pitajte šta su saznali o tome. Takođe u porodično proučavanje možete uključiti i prikaze koji će mladima na praktičan način pomoći da nauče kako da odbrane svoju veru i pokažu da je tačno ono čemu su poučeni. Pored toga, možete koristiti i brošuru Upoznaj „dobru zemlju“ b da biste se upoznali s biblijskom geografijom i razjasnili deo koji obrađujete tokom svog nedeljnog čitanja Biblije.

17. Zašto nam je potrebna ravnoteža kada su u pitanju naši lični projekti za proučavanje Biblije?

¹⁷ Lični projekti za proučavanje Biblije mogu biti veoma zanimljivi i mogu nam ojačati veru, ali moramo paziti da nam ne oduzmu vreme od pripreme za skupštinske sastanke. Sastanci su takođe sredstvo koje Jehova koristi da bi nam pružao pouku preko ’vernog i razboritog roba‘. Međutim, dodatno istraživanje može poboljšati naše komentare na sastancima — kao na primer na Skupštinskom razmatranju knjige ili kada u tački Izabrane misli u Teokratskoj školi propovedanja iznosimo ono što smo mi zapazili tokom čitanja Biblije prema rasporedu za tu sedmicu.

18. Zašto je vredan trud koji ulažeš u istraživanju ’dubina Božjih‘?

¹⁸ Duboko lično proučavanje Božje Reči može te još više približiti Jehovi. Pokazujući koliko je važno takvo proučavanje, Biblija navodi: „Mudrost je zaštita, a i novac je zaštita. Ali je prednost znanja i mudrosti u tome što čuvaju život onome ko ih ima“ (Propovednik 7:12). Zato je trud koji ulažeš da bi produbio svoje razumevanje duhovnih tema svakako vredan. Biblija obećava onome ko je neumorno istražuje: „Znanje o Bogu naći ćeš“ (Poslovice 2:4, 5).

[Fusnote]

Možeš li objasniti?

• Šta su „dubine Božje“?

• Zašto je dobro da nikada ne prestanemo s proučavanjem dubokih misli?

• Zašto je radost koja proizlazi iz razumevanja ’dubina Božjih‘ dostupna svim hrišćanima?

• Koje su još neke koristi od razumevanja ’dubina Božjih‘?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 28. strani]

Kada je Isus postao obećani Potomak?

[Slika na 31. strani]

Roditelji mogu svojoj deci dodeliti nešto da istraže za porodično proučavanje Biblije