’Obucite se u poniznost‘

ON JE dolazio iz čuvenog grada. Bio je rimski građanin i verovatno je poticao iz ugledne porodice. Taj čovek, Savle, dobio je najbolje moguće obrazovanje koje je postojalo u prvom veku naše ere. Govorio je najmanje dva jezika i pripadao poznatoj jevrejskoj religioznoj grupi, farisejima.

Savle je verovatno bio poučen da s prezirom gleda na običan narod i da se diči svojom pravednošću (Luka 18:11, 12; Dela apostolska 26:5). Fariseji su se ponašali nadmoćno, voleli su istaknutost i laskave titule (Matej 23:6, 7; Luka 11:43). Druženje s takvim ljudima je uticalo na Savla pa je verovatno i on bio arogantna osoba. Znamo da je bio vatreni progonitelj hrišćana. Godinama kasnije, kada je postao poznat kao apostol Pavle, za sebe je rekao da je bio „hulnik, progonitelj i drznik“ (1. Timoteju 1:13).

Savle je postao hrišćanin, apostol Pavle, i potpuno je promenio svoju ličnost. Kao apostol, on je ponizno rekao da je ’najmanji od svih svetih‘ (Efešanima 3:8). Bio je delotvoran jevanđelizator, ali nije sebi pripisivao zaslugu za to. Umesto toga, svu čast je iskazivao Bogu (1. Korinćanima 3:5-9; 2. Korinćanima 11:7). Upravo je on suhrišćanima savetovao: „Obucite se u najdublju samilost, dobrotu, poniznost, blagost i dugotrpljivost“ (Kološanima 3:12).

Da li se ovaj savet može primeniti u našem 21. veku? Da li vredi biti ponizan? Može li poniznost zaista biti pokazatelj snage?

Da li je Svemoćni Stvoritelj ponizan?

Svaki put kada se govori o poniznosti treba  uzeti u obzir Božje gledište o tome. Zašto? Zato što je on Vrhovni Vladar i naš Stvoritelj. U odnosu na njega, mi moramo priznati naša ograničenja. Mi zavisimo od njega. „Svemoćni je za nas nedokučiv. Uzvišen je u sili svojoj“, rekao je drevni mudrac Elijuj (Jov 37:23). Pri samoj pomisli na ogroman svemir koji nas okružuje osećamo se ponizno! „Podignite oči i gledajte!“, poziva prorok Isaija. „Ko je sve to stvorio? Onaj koji vojsku njihovu izvodi na broj, i sve ih po imenu zove. Zbog njegove ogromne moći i velike sile ne izostaje nijedno“ (Isaija 40:26).

Osim što je svemoćan, Jehova Bog je ponizan. Kralj David se molio: „Ti mi daješ svoj štit spasenja, poniznost me tvoja velikim čini“ (2. Samuilova 22:36). Bog je ponizan u tom smislu što brine za neznatne ljude koji se trude da mu ugode i postupa milosrdno prema njima. Slikovito govoreći, Jehova se s nebesa saginje kako bi činio dobro onima koji ga se boje (Psalam 113:5-7).

Nadalje, Jehova ceni tu osobinu kod svojih slugu. Apostol Petar je napisao: „Bog [se] suprotstavlja oholima, a nezasluženu dobrotu pokazuje poniznima“ (1. Petrova 5:5). Govoreći o tome kako Bog gleda na ponos, jedan biblijski pisac je napisao: „Ko je ponosan u srcu, odvratan je Jehovi“ (Poslovice 16:5). Kako poniznost može biti pokazatelj snage?

Šta poniznost nije

Biti ponizan nije isto što i biti ponižen. U nekim starim kulturama, ponizne osobe izjednačavane su sa robovima — pokornim, bednim, prezira vrednim ljudima. Nasuprot tome, Biblija naglašava da poniznost donosi čast. Na primer, mudri biblijski pisac je zabeležio: „Poniznost i strah od Jehove donose bogatstvo, čast i život“ (Poslovice 22:4). A u Psalmu 138:6 stoji: „Jehova [je] visoko, a ipak vidi poniznoga, a ohologa poznaje samo izdaleka.“

Ako je neko ponizan, to ne znači da je lišen nekih sposobnosti ili dostignuća. Na primer, Isus Hrist nikada nije tvrdio da on nije Jehovin  jedinorođeni Sin i nikada nije poricao da je njegova služba na zemlji važna (Marko 14:61, 62; Jovan 6:51). Pa ipak, Isus je pokazao poniznost tako što je zaslugu za svoja dela pripisao svom Ocu i tako što je svoju moć koristio da bi služio i pomogao drugima a ne da bi gospodario nad njima i tlačio ih.

Poniznost kao pokazatelj snage

Bez sumnje, Isus Hrist je bio poznat ljudima tog vremena po svojim „moćnim delima“ (Dela apostolska 2:22). Ipak, neki su na njega gledali kao na „najnižeg od ljudi“ (Danilo 4:17). Ne samo što je živeo skromno već je uvek iznova naglašavao važnost poniznosti (Luka 9:48; Jovan 13:2-16). Međutim, on nije bio slabić. Neustrašivo je zastupao ime svog Oca i vršio svoju službu (Filipljanima 2:6-8). U Bibliji je opisan kao hrabri lav (Otkrivenje 5:5). Isusov primer pokazuje da je poniznost osobina koja je usko povezana s moralnom snagom i čvrstim karakterom.

Dok nastojimo da razvijamo pravu poniznost, uviđamo da je potrebno uložiti dosta truda kako bi poniznost postala deo naše ličnosti i načina postupanja. Ona uvek uključuje podložnost Božjoj volji umesto da se ide linijom manjeg otpora ili da se slede telesne sklonosti. Za razvijanje ove osobine potrebna je moralna snaga, jer moramo potisnuti lične želje kako bismo nesebično služili Jehovi i drugim ljudima.

Zašto je dobro biti ponizan

Poniznost nema ništa zajedničko s ponosom ili sujetom. Poniznost koja oblikuje naše razmišljanje možemo razviti ako imamo realnu predstavu o sebi — o svojim vrlinama i manama, o svojim uspesima i promašajima. Pavle je pružio dobar savet u vezi s tim kada je napisao: „Kažem svakome među vama da ne misli o sebi više nego što treba da misli, nego da misli o sebi razumno“ (Rimljanima 12:3). Svi koji slušaju ovaj savet pokazuju poniznost.

Poniznost se pokazuje i kada iskreno stavljamo interese drugih ispred svojih. Pavle je pod nadahnućem opomenuo hrišćane: „Ništa ne radite iz častoljublja niti iz sujete, nego u poniznosti smatrajte druge većima od sebe“ (Filipljanima 2:3). To je u skladu sa zapovešću koju je Isus dao svojim sledbenicima: „Najveći među vama neka vam bude sluga. Ko se uzvisuje, biće ponižen, a ko se ponizuje, biće uzvišen“ (Matej 23:11, 12).

Zaista, Bog izuzetno ceni osobe koje su ponizne. Učenik Jakov je to naglasio kada je napisao: „Ponizite se pred Jehovom, i on će vas uzvisiti“ (Jakov 4:10). Ko ne bi želeo da ga Bog uzvisi?

Nedostatak poniznosti prouzrokovao je mnogo nereda i razdora među grupama i pojedincima. S druge strane, poniznost donosi dobre rezultate. Kao ponizne osobe možemo osetiti blagoslov Božjeg priznanja (Mihej 6:8). Takođe možemo imati duševni mir, jer su ponizne osobe uglavnom srećnije i  zadovoljnije od oholih osoba (Psalam 101:5). Naš odnos s članovima porodice, prijateljima, kolegama i drugima biće bolji i prijatniji. Ponizne osobe nisu neprijatne i zahtevne, jer takvo ponašanje lako može izazvati bes, otuđenje, zlovolju i ogorčenost drugih (Jakov 3:14-16).

Poniznost je poželjna osobina zahvaljujući kojoj imamo dobre odnose s drugima. Ona nam može pomoći da se odupremo sebičnom i takmičarskom duhu ovog sveta. Uz Božju pomoć, apostol Pavle je uspeo da savlada arogantnost i ponos koji je ranije imao. Isto tako, trebalo bi da obuzdavamo svaku sklonost prema oholosti ili stavu da smo bolji od drugih. „Ponos prethodi propasti i oholost prethodi padu“, upozorava Biblija (Poslovice 16:18). Ako sledimo Pavlov primer i savet, uverićemo se u to koliko je mudro da se ’obučemo u poniznost‘ (Kološanima 3:12).

[Slika na 4. strani]

Pavle je savladao arogantnost i ponos

[Slika na 7. strani]

Ako smo ponizni, imaćemo dobre odnose s drugima

[Izvor slike na 5. strani]

Anglo-Australian Observatory/David Malin Images