Luka — Pavlov voljeni saradnik

GODINA je bila 65. n. e., a mesto zbivanja je bio Rim. Luka je znao koliku opasnost predstavlja ako drugi saznaju da je on prijatelj apostola Pavla, kome je tada bilo suđeno zbog njegove vere. Izgledalo je da će Pavle biti osuđen na smrt. Međutim, u tom teškom trenutku samo je Luka bio uz njega (2. Timoteju 4:6, 11).

Čitaocima Biblije ime Luka je poznato zato što Jevanđelje koje je on napisao nosi njegovo ime. Luka je s Pavlom, koji ga je zvao „voljeni lekar“ i ’saradnik‘, putovao po mnogim mestima (Kološanima 4:14; Filimonu 24). Sveto pismo nam o njemu ne pruža puno informacija, a njegovo ime se spominje samo tri puta. Međutim, dok budemo razmatrali ono što neka istraživanja otkrivaju o Luki, verovatno ćemo prema ovom vernom hrišćaninu izgraditi cenjenje kakvo je imao i Pavle.

Pisac i misionar

Jevanđelje po Luki i Dela apostolska upućeni su Teofilu, čime se ukazuje da je Luka napisao oba ova zapisa nadahnuta od Boga (Luka 1:3; Dela apostolska 1:1). Luka ne tvrdi da je bio svedok događaja iz Isusove službe. Umesto toga, on kaže da je podatke o tome primio od očevidaca i ’pomno ispitao sve od početka‘ (Luka 1:1-3). Stoga, Luka je verovatno postao Hristov sledbenik negde nakon Pedesetnice 33. n. e.

Neki smatraju da je Luka bio iz Antiohije u Siriji. Oni primećuju da se u Delima apostolskim detaljno opisuju događaji koji su se odigrali u tom gradu i da se u toj knjizi ukazuje na jednog od sedam „ljudi na dobrom glasu“ kao na „prozelita iz Antiohije“, dok su imena gradova iz kojih su poticali drugih šestorica ljudi izostavljena. Naravno, ne možemo s pouzdanošću tvrditi da taj poseban interes za Antiohiju pokazuje da je to bio Lukin rodni grad (Dela apostolska 6:3-6).

Iako se u Delima apostolskim Luka ne navodi imenom, u određenim stihovima se koriste oblici glagola u prvom licu množine, što pokazuje da je i Luka učestvovao u nekim događajima koji su opisani u toj knjizi. Kada Luka opisuje putovanje Pavla i njegovih saputnika kroz Malu Aziju, on kaže: „[Oni] su prošli Misiju i došli u Troadu.“ U Troadi je Pavle imao viziju jednog Makedonca koji ga je molio: „Pređi u Makedoniju i pomozi nam!“ Luka dodaje: „Nakon te vizije, odmah smo gledali da odemo u Makedoniju“ (Dela apostolska 16:8-10). Prelazak sa zamenice „oni“ na „mi“ sugeriše da se Luka u Troadi pridružio Pavlu i onima koji su s njim putovali. Luka je zatim opisao propovedničku aktivnost u Filipima u prvom licu množine, ukazujući tako da je i sam u tome učestvovao. On piše: „Na dan sabata izašli smo iz grada i otišli do reke, misleći da se tamo ljudi okupljaju na molitvu. Onda smo seli i počeli da govorimo okupljenim  ženama.“ Zahvaljujući tome, Lidija i njen dom su prihvatili dobru vest i krstili se (Dela apostolska 16:11-15).

U Filipima su naišli na protivljenje. Tamo je Pavle izlečio jednu sluškinju koja je proricala pod uticajem ’gatarskog demona‘. Kada su njeni gospodari videli da je nestao izvor njihove velike dobiti, uhvatili su Pavla i Silu, koji su zatim bili išibani i zatvoreni. Luka je očigledno izbegao hapšenje, jer teško iskušenje svojih saradnika opisuje u trećem licu množine. Kada su pušteni iz zatvora „[Pavle i Sila] ohrabrili su [braću] i otišli odande“. Tek kada se Pavle kasnije vratio u Filipe, Luka ponovo koristi prvo lice množine (Dela apostolska 16:16-40; 20:5, 6). Možda je Luka ostao u Filipima da tamo nadgleda propovedanje.

Prikupljanje podataka

Kako je Luka sakupio materijal za svoje Jevanđelje i Dela apostolska? Prvo lice množine u nekim delovima Dela apostolskih — onim u kojima je Luka i sebe uključio u opis — pokazuje da je on Pavla pratio od Filipa do Jerusalima, gde je apostol ponovo bio uhapšen. Na putu su Pavle i njegovi saputnici proveli neko vreme s jevanđelizatorom Filipom u Cezareji (Dela apostolska 20:6; 21:1-17). Od Filipa, koji je predvodio u službi propovedanja u Samariji, Luka je mogao da prikupi podatke za svoj izveštaj o ranoj misionarskoj delatnosti na tom području (Dela apostolska 8:4-25). Ali odakle je Luka prikupio druge informacije?

Dve godine koje je Pavle proveo u zatvoru u Cezareji po svoj prilici su omogućile Luki da istražuje za svoje Jevanđelje. Jerusalim, gde je mogao lično da proveri Isusov rodoslov, nije bio daleko. Luka je zapisao mnoge događaje iz Isusovog života i službe koji se mogu naći samo u njegovom Jevanđelju. Jedan izučavalac je zapazio čak 82 takva stiha.

Moguće je da je Luka saznao detalje o rođenju Jovana Krstitelja od njegove majke Jelisavete. Od Isusove majke Marije mogao je dobiti pojedinosti o Isusovom rođenju i detinjstvu (Luka 1:5-2:52). Možda su Petar, Jakov ili Jovan ispričali Luki o čudesnom ulovu ribe (Luka 5:4-10). Jedino iz njegovog Jevanđelja  možemo saznati neka Isusova poređenja, kao što su poređenja o milosrdnom Samarićaninu, o uskim vratima, o izgubljenoj drahmi, o izgubljenom sinu i bogatašu i Lazaru (Luka 10:29-37; 13:23, 24; 15:8-32; 16:19-31).

Luka je pokazivao duboko interesovanje za ljude. On je pisao o Marijinoj žrtvi očišćenja, uskrsenju udovičinog sina i o jednoj ženi koja je uljem namazala Isusova stopala. Luka spominje žene koje su služile Hristu svojom imovinom i govori nam kako su Marta i Marija ugostile Isusa. Jevanđelje po Luki izveštava o izlečenju žene koja je bila zgrčena i čoveka koji je imao vodenu bolest, kao i o očišćenju deset gubavaca. Luka nam govori o Zakheju koji je bio niskog rasta zbog čega se popeo na drvo da bi video Isusa i piše o pokajničkom stavu jednog zločinca pribijenog na stub pored Hrista (Luka 2:24; 7:11-17, 36-50; 8:2, 3; 10:38-42; 13:10-17; 14:1-6; 17:11-19; 19:1-10; 23:39-43).

Vredno je zapaziti da Lukino jevanđelje spominje postupak lečenja rane — postupak koji je u Isusovom poređenju primenio milosrdni Samarićanin. Pošto je bio lekar, Luka je zabeležio detalje pružene pomoći, uključujući i korišćenje vina kao antiseptika, ulja zbog njegovih umirujućih svojstava i previjanje rana (Luka 10:30-37).

Luka brine o Pavlu dok je u zatvoru

Luka je bio zabrinut za apostola Pavla. Kada je Pavle bio u zatvoru u Cezareji, rimski namesnik Feliks je naredio da se „nikome od [Pavlovih ljudi]“ ne brani „da ga poslužuju“ (Dela apostolska 24:23). Luka je verovatno bio među tim slugama. Pošto Pavle nije uvek bio dobrog zdravlja, briga o njemu je možda bila jedna od službi koju je obavljao taj „voljeni lekar“ (Kološanima 4:14; Galatima 4:13).

Kada se Pavle prizvao na cezara, rimski prokurator Fest ga je poslao u Rim. Luka je verno pratio Pavla na dugom putovanju do Italije i sastavio jedan slikovit opis brodoloma koji su doživeli (Dela apostolska 24:27; 25:9-12; 27:1, 9-44). Dok je bio u kućnom pritvoru u Rimu, Pavle je napisao priličan broj svojih nadahnutih poslanica. U dve svoje poslanice on ukazuje na Luku (Dela apostolska 28:30; Kološanima 4:14; Filimonu 24). Verovatno je tokom te dve godine Luka napisao Dela apostolska.

Mesto gde je Pavle boravio u Rimu sigurno je vrvelo od duhovnih aktivnosti. Tamo se Luka susreo s nekim drugim Pavlovim saradnicima. Neki od njih su bili Tihik, Aristarh, Marko, Just, Epafras i Onisim (Kološanima 4:7-14).

Kada je Pavle drugi put bio zatvoren i kada je video da mu se bliži smrt, uz njega je ostao verni i neustrašivi Luka, dok su ga ostali napustili. Rizikujući sopstvenu slobodu, Luka je ostao uz njega. Moguće je da je Luka služio kao Pavlov pisar i da on je zapisao njegove reči: „Samo je Luka sa mnom.“ Jedno predanje kaže da je ubrzo nakon toga Pavlu bila odrubljena glava (2. Timoteju 4:6-8, 11, 16).

Luka je bio samopožrtvovan i ponizan čovek. Nije se razmetao svojom učenošću i nije težio da bude u centru pažnje. Istina, mogao je da se bavi svojim poslom lekara, ali je izabrao da se zalaže za Kraljevstvo. Oponašajmo Luku tako što ćemo nesebično objavljivati dobru vest i ponizno služiti na slavu Jehovi (Luka 12:31).

[Okvir na 19. strani]

KO JE BIO TEOFIL?

Luka je svoje Jevanđelje i Dela apostolska uputio Teofilu. U Lukinom jevanđelju, ovaj čovek je nazvan ’časni Teofil‘ (Luka 1:3). Taj izraz „časni“ je bio formalan izraz koji se koristio pri obraćanju istaknutim bogatim ličnostima i visokim zvaničnicima rimske vlasti. Apostol Pavle se na sličan način obratio Festu, rimskom prokuratoru Judeje (Dela apostolska 26:25).

Očigledno je Teofil čuo dobru vest o Isusu i zainteresovao se za nju. Luka se nadao da će Jevanđelje koje je napisao omogućiti Teofilu da se ’uveri u pouzdanost pouke koju je slušao‘ (Luka 1:4).

Prema Ričardu Lenskom, izučavaocu grčkih knjiga Biblije, Teofil verovatno nije bio hrišćanin kada mu se Luka obratio sa „časni“ jer „ni u jednom hrišćanskom pisanom delu... nijedan hrišćanin nije bio oslovljen takvom počasnom titulom“. Kada je Luka kasnije napisao Dela apostolska, on nije koristio titulu „časni“ već je samo rekao: „Teofile“ (Dela apostolska 1:1). Lenski zaključuje: „Kada je Luka pisao Teofilu svoje Jevanđelje, taj ugledan čovek još uvek nije bio hrišćanin, ali je bio veoma zainteresovan za ono što se odnosilo na hrišćanstvo. Ali, kada mu je Luka poslao Dela apostolska, Teofil je bio hrišćanin.“