Razvijajmo osobine koje će nam pomoći da budemo dobri učitelji

„Idite i stvarajte učenike od ljudi iz svih naroda“ (MATEJ 28:19)

1. Koje su veštine i stavove morale da poseduju neke Božje sluge u prošlosti?

 JEHOVINE sluge ponekad moraju razvijati veštine i stavove koji će im pomoći da vrše njegovu volju. Na primer, Avraham i Sara su po Božjoj zapovesti napustili bogati grad Ur i s vremenom su morali da steknu osobine i sposobnosti potrebne za život pod šatorom (Jevrejima 11:8, 9, 15). Da bi odveo Izraelce u Obećanu zemlju, Isus Navin je morao da bude hrabar, da ima pouzdanje u Jehovu i da dobro poznaje Božji Zakon (Isus Navin 1:7-9). Veseleilo i Elijav su verovatno već imali neke veštine, ali im je Božji duh pomogao da ih poboljšaju i još više razviju kako bi uspešno nadgledali gradnju šatora sastanka i učestvovali u tom poslu i drugim aktivnostima povezanim s tim (Izlazak 31:1-11).

2. Koja će se pitanja razmotriti u vezi sa stvaranjem učenika?

² Vekovima kasnije, Isus Hrist je svojim sledbenicima dao sledeće opunomoćenje: „Idite i stvarajte učenike od ljudi iz svih naroda... učeći ih da se drže svega što sam vam zapovedio“ (Matej 28:19, 20). Nikada ranije ljudima nije bio dat tako važan zadatak. Koje osobine su potrebne za delo stvaranja učenika? Kako možemo razviti takve osobine?

Pokazujmo duboku ljubav prema Bogu

3. Koju priliku imamo dok ispunjavamo zapovest da stvaramo učenike?

³ Da bismo propovedali ljudima i na temelju Pisma ih podstakli da obožavaju istinitog Boga, potrebno je da imamo duboku ljubav prema Jehovi. Izraelci su svoju ljubav prema Bogu mogli dokazati tako što su bili svim srcem poslušni njegovim zapovestima, prinosili prihvatljive žrtve i veličali ga u pesmama (Ponovljeni zakoni 10:12, 13; 30:19, 20; Psalam 21:13; 96:1, 2; 138:5). Dok stvaramo učenike, poslušni smo Božjim zakonima, ali svoju ljubav prema Jehovi pokazujemo i tako što drugima govorimo o njemu i njegovoj nameri. Tada treba da govorimo s uverenjem i da biramo prave reči  koje će preneti naša iskrena osećanja o nadi koju imamo (1. Solunjanima 1:5; 1. Petrova 3:15).

4. Zašto je Isus uživao u tome da drugima govori o Jehovi?

⁴ Budući da je imao duboku ljubav prema Jehovi, Isus je uživao u tome da govori o Božjoj nameri, o Kraljevstvu i o obožavanju koje Bog prihvata (Luka 8:1; Jovan 4:23, 24, 31). Zapravo, Isus je rekao: „Moja je hrana da vršim volju onoga koji me je poslao i da dovršim njegovo delo“ (Jovan 4:34). Na Isusa se odnose sledeće psalmistine reči: „Bože moj, ja uživam u vršenju volje tvoje, i zakon je tvoj duboko u meni. Usred velikog mnoštva okupljenog objavljujem dobru vest o pravednosti. Usne svoje ne zatvaram. Jehova, ti to dobro znaš“ (Psalam 40:8, 9; Jevrejima 10:7-10).

5, 6. Koja je glavna osobina potrebna za stvaranje učenika?

⁵ Pokrenute ljubavlju prema Bogu, osobe koje su tek saznale biblijsku istinu ponekad govore o Jehovi i Kraljevstvu s takvim uverenjem da vrlo uspešno podstiču druge da saznaju šta naučava Sveto pismo (Jovan 1:41). Ljubav prema Bogu je glavna osobina koja nas pokreće da stvaramo učenike. Zato održavajmo našu ljubav živom tako što ćemo čitati Božju Reč i razmišljati o tome (1. Timoteju 4:6, 15; Otkrivenje 2:4).

⁶ Ljubav prema Jehovi je bez sumnje pomogla Isusu Hristu da bude revan učitelj. Ali, to nije bila jedina osobina zahvaljujući kojoj je on bio delotvoran objavitelj Kraljevstva. Koja je onda druga osobina pomogla Isusu da bude uspešan u delu stvaranja učenika?

Pokažimo iskreno zanimanje za ljude

7, 8. Kako je Isus gledao na ljude?

⁷ Isus je brinuo o drugima i bio je iskreno zainteresovan za njih. Čak i dok je živeo na nebu kao Božji „vešt graditelj“, on je imao naklonost prema ljudima i svemu što je povezano s njima (Poslovice 8:30, 31). Dok je bio na zemlji, Isus je bio samilostan prema ljudima i pružao je okrepu onima koji su dolazili kod njega (Matej 11:28-30). On je odražavao Jehovinu ljubav i samilost, i to je privlačilo ljude da služe jedinom istinitom Bogu. Osobe različitog porekla i životnog doba slušale su Isusa, jer je pokazivao iskreno zanimanje za njih i njihove životne okolnosti (Luka 7:36-50; 18:15-17; 19:1-10).

⁸ Kada je jedan čovek pitao šta mora da radi kako bi nasledio večni život, ’Isus ga je pogledao s naklonošću‘ (Marko 10:17-21). U vezi s nekim ljudima koje je Isus poučavao u Vitaniji, čitamo: „Isus je voleo Martu, njenu sestru i Lazara“ (Jovan 11:1, 5). Isusu je toliko bilo stalo do drugih da je bio spreman da se odrekne neophodnog odmora kako bi ih poučavao (Marko 6:30-34). Zahvaljujući tako snažnom i iskrenom zanimanju za druge, Isus je privlačio ljude ka obožavanju pravog Boga i bio je uspešniji u tome od bilo kog drugog.

9. Kakav je stav imao Pavle dok je stvarao učenike?

⁹ Apostol Pavle je takođe bio iskreno zainteresovan za ljude kojima je propovedao. Na primer, Solunjanima koji su postali hrišćani rekao je: „Puni ljubavi prema vama, bili [smo] spremni da vam damo ne samo Božju dobru vest nego i svoj život, jer smo vas zavoleli.“ Zahvaljujući Pavlovim iskrenim nastojanjima, neki Solunjani su se ’od svojih idola obratili Bogu, da bi robovali živom Bogu‘ (1. Solunjanima 1:9; 2:8). Ako smo poput Isusa i Pavla iskreno zainteresovani za ljude, i mi možemo doživeti radost dok posmatramo kako dobra vest dopire do srca onih ’koji ispravno gledaju na večni život‘ (Dela apostolska 13:48).

Budimo samopožrtvovani

10, 11. Zašto je potrebna samopožrtvovanost dok stvaramo učenike?

¹⁰ Hrišćani koji su uspešni u delu stvaranja učenika imaju samopožrtvovan  stav. Oni sigurno ne misle da je sticanje bogatstva nešto najvažnije. U stvari, Isus je svojim učenicima rekao: „Kako će teško bogati ući u Božje kraljevstvo!“ Učenici su bili iznenađeni kada su to čuli, ali Isus je dodao: „Deco, kako je teško ući u Božje kraljevstvo! Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši nego bogatašu da uđe u Božje kraljevstvo“ (Marko 10:23-25). Isus je svojim sledbenicima savetovao da vode jednostavan život kako bi se mogli usredsrediti na delo stvaranja učenika (Matej 6:22-24, 33). Kako nam samopožrtvovanost pomaže u delu stvaranja učenika?

¹¹ Da bismo druge poučili svemu što je Isus zapovedio, potrebno je uložiti dosta truda. Hrišćanin koji poučava druge uglavnom nastoji da svake sedmice proučava Bibliju sa zainteresovanom osobom. Da bi imali više mogućnosti da pronađu iskrene osobe, neki objavitelji Kraljevstva su napustili posao s punim radnim vremenom i pronašli posao sa skraćenim radnim vremenom. Na hiljade hrišćana naučili su neki drugi jezik kako bi propovedali nekim etničkim grupama u svojoj sredini. Neki su napustili svoj dom i preselili se u drugo područje ili zemlju kako bi više učestvovali u žetvi (Matej 9:37, 38). Za sve to je potrebna samopožrtvovanost. Ali, da bismo bili uspešni dok stvaramo učenike, potrebno je još nešto.

Budimo strpljivi ne gubeći vreme

12, 13. Zašto je strpljenje toliko važno dok stvaramo učenike?

¹² Strpljenje je još jedna osobina koja nam pomaže u delu stvaranja učenika. Dok se hrišćanska poruka mora prenositi s hitnošću, kada stvaramo učenike često je potrebno dosta vremena i strpljenja (1. Korinćanima 7:29). Isus je bio strpljiv sa svojim polubratom Jakovom. Iako je Jakov po svemu sudeći bio dobro upoznat sa Isusovim propovedanjem, neko vreme ga je nešto sprečavalo da postane njegov učenik (Jovan 7:5). Međutim, u kratkom periodu između Hristove smrti i Pedesetnice 33. n. e., Jakov je očigledno postao učenik jer Sveto pismo ukazuje na to da se molio zajedno sa svojom majkom, braćom i drugim apostolima (Dela apostolska 1:13, 14). Jakov je duhovno napredovao i kasnije je preuzeo mnoge odgovornosti u hrišćanskoj skupštini (Dela apostolska 15:13; 1. Korinćanima 15:7).

¹³ Poput ratara, hrišćani uzgajaju plodove koji često sporo rastu. Ti duhovni plodovi su razumevanje Božje Reči, ljubav prema Jehovi i duh nalik Hristovom. Za to im je potrebno strpljenje. Jakov je napisao: „Braćo, budite strpljivi do Gospodove prisutnosti. Gle! Ratar strpljivo čeka dragoceni plod sa zemlje, dok ne dobije kišu ranu i kišu kasnu. I vi budite strpljivi i neka vaše srce bude čvrsto, jer se približilo vreme Gospodove prisutnosti“ (Jakov 5:7, 8). Jakov je podsticao suvernike da ’budu strpljivi do Gospodove prisutnosti‘. Kada učenici nisu nešto razumeli, Isus je to strpljivo objasnio ili prikazao u poređenjima (Matej 13:10-23; Luka 19:11; 21:7; Dela apostolska 1:6-8). Sada kada je Gospod  prisutan, potrebno je slično strpljenje dok stvaramo učenike. Danas je potrebno strpljivo poučavati one koji postaju Isusovi sledbenici (Jovan 14:9).

14. Iako smo strpljivi, kako možemo mudro koristiti vreme dok stvaramo učenike?

¹⁴ Iako smo strpljivi, kod većine ljudi s kojima smo počeli da proučavamo Bibliju reč o Kraljevstvu neće uroditi plodom (Matej 13:18-23). Stoga, pošto smo uložili dovoljno truda da bismo im pomogli, bilo bi mudro da više ne gubimo vreme s takvim osobama i da potražimo one koji više cene biblijsku istinu (Propovednik 3:1, 6). Naravno, čak je i osobama koje cene biblijsku istinu potrebna dodatna pomoć kako bi promenile svoja gledišta, stavove i prioritete u životu. Zato budimo strpljivi kao što je Isus bio strpljiv s učenicima kojima je bilo potrebno više vremena da razviju ispravan stav (Marko 9:33-37; 10:35-45).

Razvijajmo veštinu poučavanja

15, 16. Zašto su jednostavnost i dobra priprema važni dok stvaramo učenike?

¹⁵ Ljubav prema Bogu, briga za druge, samopožrtvovanost i strpljenje jesu važni činioci koji nam pomažu da budemo uspešni u stvaranju učenika. Isto tako, potrebno je da razvijamo veštine poučavanja, jer nam one pomažu da naša objašnjenja budu jasna i jednostavna. Na primer, mnoge izjave Velikog Učitelja, Isusa Hrista, bile su posebno snažne zbog svoje jednostavnosti. Verovatno se sećaš Isusovih izjava poput sledećih: „Skupljajte sebi blago na nebu“, „Ne dajte psima ono što je sveto“, „Mudrost opravdavaju njena dela“, „Dajte... caru carevo, a Bogu Božje“ (Matej 6:20; 7:6; 11:19; 22:21). Naravno, Isus nije poučavao koristeći samo kratke izjave. Njegove pouke su bile jasne, a kada je bilo prikladno bio je spreman da pruži dodatna objašnjenja. Kako možemo oponašati Isusov način poučavanja?

¹⁶ Da bismo poučavali na jednostavan i jasan način, neophodna je dobra priprema. Nepripremljen objavitelj obično previše priča. Time što previše priča i kaže sve što zna o toj temi, on zapravo može zamagliti glavne misli. Nasuprot tome, dobro pripremljen objavitelj razmišlja o osobi koju poučava, promišlja o temi i zatim jasno iznosi samo ono što je potrebno (Poslovice 15:28; 1. Korinćanima 2:1, 2). On uzima u obzir to koliko student već zna i koje misli treba naglasiti tokom proučavanja. Objavitelj možda zna mnogo zanimljivih detalja o toj temi, ali da bi bio jasan potrebno je da izbegava nepotrebne informacije.

17. Kako možemo pomoći studentima da logično razmišljaju o biblijskim istinama?

¹⁷ Isus nije samo iznosio činjenice, već je pomagao drugima da logično razmišljaju. Na primer, jednom prilikom je pitao: „Šta misliš, Simone? Od koga kraljevi zemaljski dobijaju takse ili porez? Od svojih sinova ili od tuđih?“ (Matej 17:25). Možda smo toliko oduševljeni kada objašnjavamo nešto iz Biblije da je potrebno da se savladamo kako bismo dozvolili studentu da izrazi svoje mišljenje ili objasni ono što se osmatra tokom proučavanja Biblije. Naravno, ne treba da zasipamo studente pitanjima. Umesto toga, pomoću činjenica, efikasnih poređenja i promišljenih pitanja možemo im  pomoći da razumeju biblijske istine koje se iznose u našim publikacijama.

18. Šta sve podrazumeva ’veština poučavanja‘?

¹⁸ Sveto pismo govori o ’veštini poučavanja‘ (2. Timoteju 4:2). Takvo poučavanje podrazumeva mnogo više od toga da se osobi pomogne da zapamti činjenice. Studentu Biblije treba da pomognemo da uvidi razliku između istine i laži, dobrog i lošeg, mudrosti i bezumnosti. Dok to činimo i nastojimo da u srcu te osobe razvijemo ljubav prema Jehovi, ona će verovatno shvatiti zašto treba da mu bude poslušna.

Revno učestvujmo u delu stvaranja učenika

19. Kako svi hrišćani doprinose stvaranju učenika?

¹⁹ Cela hrišćanska skupština doprinosi stvaranju učenika. Kada neko postane učenik, Jehovin svedok koji je pronašao tu osobu i pomogao joj da sazna šta Biblija naučava nije jedini koji ima razloga da se raduje. Na primer, kada se organizuje potraga kako bi se pronašlo izgubljeno dete, najverovatnije će samo jedan član iz te grupe pronaći dete. Ali, kada se dete ponovo sretne s roditeljima, raduju se svi koji su učestvovali u potrazi (Luka 15:6, 7). Slično tome, delo stvaranja učenika je zajednički poduhvat cele skupštine. Svi hrišćani su uključeni u potragu za onima koji će možda postati Isusovi učenici. Kada novozainteresovana osoba počne da dolazi na sastanke u Dvoranu Kraljevstva, svi prisutni joj pomažu da izgradi cenjenje prema obožavanju Boga (1. Korinćanima 14:24, 25). Prema tome, svi hrišćani se raduju tome što se svake godine krsti na stotine hiljada novih učenika.

20. Šta treba da učinimo ako imamo želju da poučavamo druge biblijskoj istini?

²⁰ Mnogi verni hrišćani bi bili radosni da nekoga pouče o Jehovi i o tome kako da ga obožava na ispravan način. Ipak, i pored najiskrenije želje, oni možda to ne mogu učiniti. Ako je to slučaj i s nama, i dalje jačajmo svoju ljubav prema Jehovi, pokazujmo brigu za druge, budimo samopožrtvovani, strpljivi i potrudimo se da poboljšamo svoje veštine poučavanja. Iznad svega, svoju želju da poučavamo druge izrazimo u molitvi (Propovednik 11:1). Pronađimo utehu u saznanju da sve što činimo u službi Jehovi doprinosi delu stvaranja učenika koje slavi Boga.

Možeš li objasniti?

• Zašto je stvaranje učenika ispit naše ljubavi prema Bogu?

• Koje su osobine potrebne dok stvaramo učenike?

• Šta sve podrazumeva ’veština poučavanja‘?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 21. strani]

Stvarajući učenike, hrišćani pokazuju svoju duboku ljubav prema Bogu

[Slika na 23. strani]

Zašto hrišćani koji stvaraju učenike moraju biti zainteresovani za ljude?

[Slika na 24. strani]

Koje su osobine potrebne hrišćanima dok stvaraju učenike?

[Slika na 25. strani]

Svi hrišćani se raduju dobrim rezultatima stvaranja učenika