Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Izabrane misli iz Ageja i Zaharije

Izabrane misli iz Ageja i Zaharije

Jehovina Reč je živa

Izabrane misli iz Ageja i Zaharije

GODINA je 520. pre n. e. Prošlo je 16 godina otkako su Judejci koji su se vratili iz izgnanstva u Vavilonu postavili temelj Jehovinog hrama u Jerusalimu. Međutim, hram još nije dovršen, a delo izgradnje je pod zabranom. Jehova podiže proroka Ageja, a dva meseca kasnije i proroka Zahariju da prenose njegovu poruku narodu.

Agej i Zaharija imaju isti cilj: da podstaknu narod da nastavi sa gradnjom hrama. Njihov trud je urodio plodom i hram je završen pet godina kasnije. Ono što su Agej i Zaharija objavljivali zabeleženo je u biblijskim knjigama koje nose njihova imena. Agejeva knjiga je završena 520. pre n. e., a Zaharijina 518. pre n. e. Poput ove dvojice proroka, i mi smo od Boga dobili jedan zadatak koji se mora završiti pre nego što dođe kraj ovog zlog sveta. To je delo propovedanja o Kraljevstvu i stvaranja učenika. Hajde da vidimo kako nas Agejeva i Zaharijina knjiga mogu ohrabriti.

„RAZMISLITE U SVOM SRCU O PUTEVIMA SVOJIM“

(Agej 1:1–2:23)

Agej za 112 dana objavljuje četiri podsticajne poruke. Prva je: „’Razmislite u svom srcu o putevima svojim. Idite na goru i donesite drva! Sagradite dom da mi donosi radost i da se proslavim‘, kaže Jehova“ (Agej 1:7, 8). Narod se odaziva na tu poruku. U drugoj poruci nalazi se Jehovino obećanje: „Napuniću ovaj dom slavom“ (Agej 2:7).

Prema trećoj poruci, zbog zanemarivanja izgradnje hrama, ’narod i sva dela ruku njihovih‘ postali su nečisti pred Jehovom. Međutim, od dana kada delo izgradnje ponovo počne, Jehova će ih blagosloviti. Prema četvrtoj poruci, Jehova će ’uništiti snagu kraljevstvima naroda‘ i postaviti namesnika Zorovavelja „kao pečatni prsten“ (Agej 2:14, 19, 22, 23).

Odgovori na biblijska pitanja:

1:6 — Na šta se ukazuje rečima „pijete, ali ne možete da se napijete“? Tu se jednostavno govori o nestašici vina. Zbog toga što nisu imali Jehovin blagoslov, imali su vino u ograničenim količinama — svakako ne dovoljno da se neko napije.

2:6, 7, 21, 22 — Ko ili šta prouzrokuje ovaj potres i koji je ishod toga? Jehova ’potresa sve narode‘ putem propovedanja poruke o Kraljevstvu širom sveta. Propovedanjem se takođe skuplja „dragoceno blago iz svih naroda“ u Jehovin dom, koji se na taj način puni slavom. Kasnije će „Jehova nad vojskama“ potresti „nebesa i zemlju, more i kopno“ prouzrokujući da ceo ovaj poredak bude uzdrman i da sasvim nestane (Jevrejima 12:26, 27).

2:9 — Na koji način je trebalo da ’slava drugog doma bude veća nego slava onog prvog‘? Na najmanje tri načina: po tome koliko će dugo hram postojati, po tome ko će poučavati u njemu, i ko će se u njemu okupljati da bi obožavao Jehovu. Premda je Solomonov slavni hram postojao 420 godina, od 1027. pre n. e. do 607. pre n. e., ’drugi dom‘ se koristio više od 580 godina, od 515. pre n. e. kada je izgrađen do 70. n. e., kada je razoren. Osim toga, u ’drugom domu‘ je poučavao Mesija, Isus Hrist, i u njega je radi obožavanja Jehove dolazilo više ljudi nego u prvi dom (Dela apostolska 2:1-11).

Pouka za nas:

1:2-4. Protivljenje našem propovedanju ne treba da nas navede da prestanemo da ’tražimo najpre kraljevstvo‘ i da na prvo mesto stavimo lične interese (Matej 6:33).

1:5, 7. Dobro je za nas da ’razmislimo u svom srcu o putevima svojim‘ i da ispitamo kako ono što činimo sa svojim životom utiče na naš odnos s Bogom.

1:6, 9-11; 2:14-17. Judejci iz Agejevog vremena naporno su radili da ostvare neke lične ciljeve, ali ipak nisu uživali u plodovima svog rada. Zanemarili su izgradnju hrama, tako da nisu imali Božji blagoslov. Treba da damo prednost duhovnim stvarima i da celom dušom služimo Bogu, imajući na umu da „blagoslov od Jehove obogaćuje“, bilo da u materijalnom pogledu imamo malo ili mnogo (Poslovice 10:22).

2:15, 18. Jehova je podstakao Judejce da od tog dana pa nadalje ne razmišljaju o tome kako su u prošlosti bili nemarni već da se usredsrede na izgradnju hrama. I mi treba da se trudimo da gledamo napred dok služimo Bogu.

’NE SNAGOM, VEĆ MOJIM DUHOM‘

(Zaharija 1:1–14:21)

Zaharija svoju proročansku aktivnost započinje pozivanjem naroda da se ’vrati Jehovi‘ (Zaharija 1:3). Osam vizija koje zatim slede potvrđuju da Jehova podržava delo izgradnje hrama. (Videti okvir „Zaharijinih osam slikovitih vizija“.) Delo izgradnje će se dovršiti „ne vojnom silom ni snagom, već [Jehovinim] duhom“ (Zaharija 4:6). Čovek kome je ime Izdanak „sagradiće Jehovin hram“ i „biće sveštenik na svom prestolu“ (Zaharija 6:12, 13).

Vetilj šalje delegaciju da pita sveštenike da li treba da poste u znak sećanja na uništenje Jerusalima. Jehova kaže Zahariji da će žalost koja je vladala tokom tih postova u znak sećanja na nevolju koja je zadesila Jerusalim biti pretvorena u ’veselje, sreću i radosne svečanosti‘ (Zaharija 7:2; 8:19). Dve objave koje slede uključuju izricanje osuda nad narodima i lažnim prorocima, mesijanska proročanstva i poruku obnove za Božji narod (Zaharija 9:1; 12:1).

Odgovori na biblijska pitanja:

2:1 — Zašto je čovek iz vizije merio Jerusalim mernim užetom? Očigledno je to ukazivalo na izgradnju zaštitnih zidina oko grada. Anđeo obaveštava tog čoveka da će se Jerusalim proširiti i da će imati Jehovinu zaštitu (Zaharija 2:3-5).

6:11-13 — Da li je to što je prvosveštenik Isus bio krunisan značilo da je postao kralj-sveštenik? Nije. Isus nije bio iz Davidove kraljevske loze. Međutim, njegovo krunisanje je proročanski ukazivalo na Mesiju (Jevrejima 6:20). Proročanstvo koje se tiče ’Izdanka‘ ispunilo se na nebeskom kralju-svešteniku Isusu Hristu (Jeremija 23:5). Kao što je Isus u obnovljenom hramu služio kao prvosveštenik Judejcima koji su se vratili iz izgnanstva, tako Isus Hrist služi kao Prvosveštenik u Jehovinom duhovnom hramu.

8:1-23 — Kada se ispunjavaju deset objava iz ovih stihova? Svakoj od tih objava prethodi izraz: „Ovako kaže Jehova nad vojskama“ i svaka od njih predstavlja jedno obećanje mira koje je Bog dao svom narodu. Neke od tih objava ispunile su se u šestom veku pre nove ere. Međutim, sve su se ispunile od 1919. naovamo, ili se upravo sada ispunjavaju. a

8:3 — Zašto je Jerusalim nazvan ’gradom istine‘? Pre uništenja Jerusalima 607. pre n. e., to je bio ’nasilnički grad‘ u kom su živeli pokvareni proroci i sveštenici i neveran narod (Sofonija 3:1; Jeremija 6:13; 7:29-34). Međutim, sada kad je hram obnovljen i narod predan obožavanju Jehove, u njemu će se govoriti istina o Bogu. Zato je Jerusalim nazvan ’gradom istine‘.

11:7-14 — Šta simbolizuje to što je Zaharija slomio štap nazvan „Naklonost“ i drugi štap nazvan „Sveza“? Zaharija je opisan kao onaj koji je poslat da ’pase stado namenjeno za klanje‘ — miroljubive ljude koje su iskorišćavale njihove vođe. U svojoj ulozi pastira, Zaharija je bio predslika Isusa Hrista, poslatog narodu koji je bio u savezu s Bogom, ali taj narod ga je odbacio. Slamanje „Naklonosti“ simbolizovalo je da će Bog učiniti kraj Savezu zakona sa svojim narodom i da se više s njima neće ophoditi s naklonošću. Slamanje „Sveze“ značilo je raskidanje teokratske bratske veze između Jude i Izraela.

12:11 — Šta predstavlja „naricanje u Adadrimonu u dolini Megido“? Judejski kralj Josija poginuo je u borbi protiv egipatskog faraona Nehaona u „dolini Megido“ i njegova smrt je godinama oplakivana ’u naricaljkama‘ (2. Letopisa 35:25). Dakle, moguće je da se „naricanje u Adadrimonu“ odnosi na oplakivanje Josijine smrti.

Pouka za nas:

1:2-6; 7:11-14. Jehova s naklonošću gleda na one koji se kaju, prihvataju ukor i vraćaju mu se tako što mu služe celim srcem. On se takođe vraća njima. S druge strane, on se ne odaziva kada ga u pomoć zovu oni koji ’ne žele da slušaju, nego tvrdoglavo okreću leđa i zatvaraju uši da ne čuju‘ njegovu poruku.

4:6, 7. Nije postojala prepreka koju Jehovin duh nije mogao savladati da bi izgradnja hrama bila uspešno dovršena. Na kakve god probleme da naiđemo u služenju Bogu, možemo ih savladati ako iskazujemo veru u Jehovu (Matej 17:20).

4:10. Pod Jehovinim budnim nadzorom, Zorovavelj i njegov narod su dovršili hram u skladu s Božjim visokim merilima. Za nesavršene ljude nije preteško da žive u skladu s onim što Jehova očekuje od njih.

7:8-10; 8:16, 17. Da bismo stekli Jehovinu naklonost, moramo biti pravedni, pokazivati dobrotu i milosrđe i govoriti istinu jedni s drugima.

8:9-13. Jehova nas blagosilja kada su nam ’ruke jake‘ dok radimo ono što nam je on dodelio. U njegove blagoslove spadaju mir, sigurnost i duhovni napredak.

12:6. Oni koji predvode među Božjim narodom treba da budu „kao zapaljena baklja“ — izuzetno revni.

13:3. Naša odanost pravom Bogu i njegovoj organizaciji treba da bude veća od odanosti bilo kom čoveku, ma koliko nam bio blizak.

13:8, 9. Broj onih koji su otpali od Jehove bio je velik — dve trećine zemlje. Samo je jedna trećina simbolično govoreći prošla kroz vatru i bila pročišćena. U našim danima je hrišćanski svet, koji predstavlja većinu onih koji za sebe kažu da su hrišćani, odbacio Jehovu. Samo je mali broj ljudi — pomazani hrišćani — ’prizvao Jehovino ime‘ i prihvatio pročišćavanje. Oni i njihovi suvernici dokazali su da nisu Jehovini svedoci samo po imenu.

Pokrenuti da revno služimo

Kako na nas danas utiče ono što su Agej i Zaharija objavljivali? Kada razmišljamo o tome kako je njihova poruka pokrenula Judejce da se usredsrede na izgradnju hrama, zar nismo i mi pokrenuti da revno propovedamo o Kraljevstvu i stvaramo učenike?

Zaharija je prorekao da će Mesija doći ’jašući na magarcu‘, da će biti izdat za „trideset srebrnika“, da će biti udaren i da će se ’ovce razbežati‘ (Zaharija 9:9; 11:12; 13:7). Razmišljanje o ispunjenju tih mesijanskih proročanstava može imati snažan uticaj na našu veru. (Matej 21:1-9; 26:31, 56; 27:3-10). Biće ojačano naše pouzdanje u Jehovinu Reč i u ono što je on učinio za naše spasenje (Jevrejima 4:12).

[Fusnota]

[Okvir na 11. strani]

Zaharijinih Osam Slikovitih Vizija

1:8-17. Garancija da će hram biti dovršen, kao i da će Jerusalim i drugi gradovi u Judi dobiti blagoslov.

1:18-21. Proročanstvo o kraju ’četiri roga koji su rasejali Judu‘, to jest svih naroda koji su se protivili obožavanju Jehove.

2:1-13. Pokazuje da će se Jerusalim proširiti i da će mu Jehova postati „plameni zid unaokolo“, to jest zaštita.

3:1-10. Otkriva se da je Satana bio umešan u protivljenje izgradnji hrama. Prvosveštenik Isus biva izbavljen i prestup mu je uklonjen.

4:1-14. Obećanje da će prepreke velike poput gora postati kao ravnice i da će namesnik Zorovavelj dovršiti izgradnju hrama.

5:1-4. Izrečeno je prokletstvo koje će doći na nekažnjene zločince.

5:5-11. Proročanstvo o kraju zla.

6:1-8. Obećanje o anđeoskom nadzoru i zaštiti.

[Slika na 8. strani]

Koji je bio cilj Agejevog i Zaharijinog prorokovanja?

[Slika na 10. strani]

U kom smislu su oni koji predvode u Božjem narodu „kao zapaljena baklja“?