Važna duhovna prekretnica!

Izlaženje celokupnog prevoda „Novi svet“ na srpskom jeziku

U PETAK, 28. jula 2006, objavljen je novi prevod Svetog pisma na srpskom jeziku — prevod Novi svet. Bila je to velika prekretnica u duhovnom pogledu za sve one koji vole Božju Reč.

Sada je svim bogobojaznim osobama koje govore srpski, uz već postojeće prevode Svetog pisma, dostupan i prevod Novi svet. Zašto je objavljen još jedan prevod Biblije? Ko su njegovi izdavači i prevodioci? Kako možemo biti sigurni da je prevod Novi svet verodostojan?

Zašto ima toliko prevoda Svetog pisma?

U svetu je tokom poslednjih godina objavljeno mnogo novih prevoda Biblije. Neki od tih prevoda omogućili su da se Božja Reč prvi put čita na nekim jezicima. Međutim, novi prevodi objavljuju se i na jezicima na kojima već odavno postoje prevodi Biblije. Zbog čega? U svojoj knjizi So Many Versions? („Zašto toliko prevoda?“) Sakae Kubo i Volter Spekt objasnili su to ovako: „Nijedan prevod Biblije nikad se ne može smatrati konačnim. Prevodioci uvek moraju ići u korak s novim saznanjima na području izučavanja Biblije, kao i s promenama u jeziku.“

U dvadesetom veku došlo je do velikog napretka u razumevanju hebrejskog, aramejskog i grčkog — jezika na kojima je pisan izvorni tekst Biblije. Osim toga, otkriveni su i rukopisi s biblijskim tekstom koji su stariji i tačniji od onih kojima su se služile ranije generacije prevodilaca Biblije. Zbog toga se Božja Reč u današnje vreme može prevesti tačnije nego ikada pre.

U časopisu The Atlantic Monthly iznesen je sledeći komentar u vezi sa stavovima u poslovnom svetu: „Izdavanje Biblija postao je unosan, vrlo unosan posao.“ Ponekad se iz želje da neki prevod Biblije bude što čitaniji i prodavaniji zapostavi tačnost. Prevodioci  jednog od novijih izdanja Biblije uzeli su sebi slobodu da izostave delove teksta koje su njihovi izdavači smatrali previše „dosadnim“ za čitanje. U jednom drugom prevodu Svetog pisma promenjene su reči i izrazi koji bi mogli zvučati uvredljivo današnjim čitaocima. Na primer, da bi prevod bio prihvatljiviji feministkinjama, prevodioci su Boga nazvali „Otac-Majka“.

Skrivanje Božjeg imena

Jedan pravac u prevođenju Biblije koji najviše zabrinjava odnosi se na izbacivanje Božjeg imena, Jehova. (Neki izučavaoci prenose Božje ime kao Jahve.) U starim rukopisima biblijskih knjiga, Božje ime je napisano pomoću četiri hebrejska suglasnika, koja se transliteriraju kao JHVH. To jedinstveno ime javlja se gotovo 7 000 puta samo u takozvanom Starom zavetu (Izlazak 3:15; Psalam 83:18). Jasno je, dakle, da je naš Stvoritelj hteo da njegove sluge znaju njegovo ime i da ga koriste.

Međutim, Jevreji su zbog sujevernog straha još u davnoj prošlosti prestali da izgovaraju Božje ime. Takva sujeverna gledišta proširila su se kasnije i na hrišćanstvo. (Uporediti s Delima apostolskim 20:29, 30 i 1. Timoteju 4:1.) Postalo je uobičajeno da prevodioci Biblije zamenjuju Božje ime titulom „Gospod“. U većini današnjih prevoda Biblije uopšte se ne spominje Božje ime. Neki savremeni prevodi čak izostavljaju reč „ime“ u Jovanu 17:6, gde je Isus rekao: „Objavio sam tvoje ime ljudima.“ Na primer, prema prevodu Aleksandra Birviša u tom stihu stoji: „Učinio sam da te oni upoznaju.“

Zašto mnogi osećaju toliku odbojnost prema Božjem imenu? Razmislite o argumentima o kojima se govori u časopisu Practical Papers for the Bible Translator (1992, tom 43, broj 4). Taj časopis izdaje Ujedinjeno biblijsko društvo, koje koordinira rad mnogih prevodilaca Biblije širom sveta. U jednom članku u tom časopisu pisalo je: „Budući da nema sumnje da je JHVH tačno ime, u načelu, bilo bi najlogičnije da se ono transliterira.“ Međutim, članak daje i sledeće upozorenje: „Ipak, postoje i neke činjenice koje treba uzeti u obzir.“

Koje su to „činjenice“ i da li ih zaista treba uzeti u obzir? Taj časopis navodi da neki stručnjaci razmišljaju ovako: „Ako u tekst stavimo ime Jahve, to bi [ljude koji nisu hrišćani] moglo navesti na pogrešan zaključak... da je ’Jahve‘ neki tuđi Bog, to jest neki novi, nepoznati Bog, drugačiji od Boga kog oni poznaju.“ Međutim, Biblija vrlo jasno naučava da Jehova Bog jeste drugačiji od bogova koje obožavaju ljudi koji nisu hrišćani! (Isaija 43:10-12; 44:8, 9).

Neki bibličari kažu da jednostavno slede tradiciju time što Božje ime zamenjuju titulom „Gospod“. Međutim, Isus je osudio tradicije, to jest predanja kojima se pokazuje nepoštovanje prema Bogu (Matej 15:6). Osim toga, Biblija uopšte ne pruža temelj za zamenu imena titulom. Isus Hrist ima mnogo titula, kao na primer „Reč Božja“ i „Kralj nad kraljevima“ (Otkrivenje 19:11-16). Da li zbog toga njegovo ime treba zameniti nekom od tih titula?

U jednom drugom članku u pomenutom časopisu pisalo je: „Po pravilu bi trebalo izbegavati oblik ’Jehova‘.“ Zašto? „Izučavaoci uglavnom smatraju da je oblik ’Jahve‘ najbliži izvornom izgovoru tog imena.“ Ali i druga poznata biblijska imena, kao što su Jeremija, Isaija i Isus, kod nas se prenose sasvim drugačije nego što bi se izgovarala na izvornom hebrejskom jeziku (Jeremija je na hebrejskom Jirmejahu, Isaija je Ješajahu, a Isus je Jehošua). Budući da je oblik „Jehova“ jedan od mogućih izgovora Božjeg imena — a uz to je i poznat ljudima — nema razloga da se ne koristi.  Zapravo, izgleda da se Božje ime izostavlja pre zbog odbojnosti i predrasuda prema tom imenu nego zbog nekih stručnih saznanja.

Međutim, korišćenje Božjeg imena nije samo stvar naučne rasprave. Na primer, jedan savetnik Ujedinjenog biblijskog društva iz Indije opisao je do čega je dovelo uklanjanje Božjeg imena iz prevoda u kojima se ono ranije nalazilo. Priznao je: „Hinduse ne zanima Božja titula. Oni žele da znaju Božje ime, jer ako ga ne znaju, oni se ne mogu približiti Bogu.“ To se može reći za sve ljude koji žele da upoznaju Boga. Čovek mora znati Božje ime da bi mogao shvatiti da Bog nije bezlična sila u prirodi, već osoba — neko koga možemo upoznati (Izlazak 34:6, 7). U Bibliji stoji: „Svako ko prizove Jehovino ime biće spasen“ (Rimljanima 10:13). Zato Božje sluge treba da koriste njegovo ime!

Prevod koji slavi Boga

Jedna prekretnica u duhovnom pogledu bila je 1950. godine, kada je na engleskom jeziku objavljen prevod grčkog dela Svetog pisma — Novi svet. U narednih desetak godina, u tomovima su izlazile hebrejske knjige Biblije, takozvani Stari zavet. Godine 1961. objavljena je cela Biblija na engleskom jeziku u jednom tomu. Vredno je zapaziti da se u prevodu Novi svet u „Starom zavetu“ Božje ime Jehova pojavljuje gotovo 7 000 puta — na svim mestima na kojima se javlja u izvornom biblijskom tekstu. Posebno je vredno napomenuti da je Božje ime vraćeno i na 237 mesta u „Novom zavetu“, to jest u hrišćanskom, grčkom delu Biblije.

Osim što slavi Boga, vraćanje Božjeg imena doprinosi i boljem razumevanju biblijskog teksta. Na primer, u mnogim prevodima u Mateju 22:44 stoji: „Reče Gospod mome Gospodu.“ Ko se tu kome obraća? U prevodu Novi svet taj stih glasi ovako: „Jehova je rekao mom Gospodu“, jer tako stoji i u Psalmu 110:1, koji je ovde citiran. Na taj način čitaoci mogu uočiti važnu razliku između Jehove Boga i njegovog Sina.

Ko su izdavači i prevodioci?

Prevod Novi svet izdalo je pravno telo koje zastupa Jehovine svedoke — Watch Tower Bible and Tract Society. Već više od sto godina Jehovini svedoci štampaju i distribuišu Biblije po celom svetu. Ovaj prevod izradio je Odbor za biblijski prevod Novi svet. Svi članovi tog Odbora su Jehovini svedoci i oni ni na koji način nisu želeli da ističu sebe, već im je želja bila da ostanu anonimni čak i nakon svoje smrti. (Uporediti s 1. Korinćanima 10:31.)

Zašto je ovaj prevod nazvan Novi svet? Taj naziv odražava čvrsto uverenje izdavača da je čovečanstvo „na pragu novog sveta“ koji je obećan u 2. Petrovoj 3:13. Prema rečima Odbora, sada „kad smo u vremenu izlaska iz starog sveta“ važno je imati prevod Biblije koji će omogućiti „čistoj istini iz Božje Reči“ da zasja punim sjajem. (Uzeto iz predgovora engleskog izdanja iz 1950.)

Tačan prevod

U ovom prevodu je velika pažnja poklonjena tačnosti. Prevodioci engleskog izdanja prevodili su Bibliju direktno sa izvornih jezika — hebrejskog, aramejskog i grčkog — služeći se najboljim dostupnim tekstovima na tim jezicima. a Posebno se pazilo na to da se izvorni tekst prevede što je moguće doslovnije, ali da istovremeno bude i lako razumljiv današnjim čitaocima.

Stoga je sasvim razumljivo što su neki stručnjaci pohvalno govorili o kvalitetu i tačnosti prevoda Novi  svet. Godine 1989. izraelski hebraista profesor Benjamin Kedar rekao je: „U svojim lingvističkim istraživanjima u vezi s hebrejskom Biblijom i prevodima često koristim englesko izdanje poznato kao New World Translation [prevod Novi svet]. Pri tome se uvek iznova uverim da je to delo odraz iskrenih nastojanja da se čitaocu omogući što je moguće tačnije razumevanje teksta.“

Izdavanje na drugim jezicima

Budući da se radi o tako kvalitetnom prevodu, logično je da su Jehovini svedoci odlučili da ga izdaju i na drugim jezicima. Taj prevod je trenutno dostupan na 63 jezika — kao celokupna Biblija ili samo jedan deo. Da bi se prevodiocima olakšao posao, razvijena je posebna metoda prevođenja Biblije koja objedinjuje proučavanje biblijskih reči i kompjutersku tehnologiju. Takođe je osnovana Služba za saradnju s prevodiocima koja im puno pomaže u prevođenju. Vodeće telo Jehovinih svedoka putem svog Odbora za pisanje pomno nadzire prevođenje Biblije na svim jezicima. Međutim, kako teče rad na prevodu?

Najpre se formira prevodilački tim, koji se sastoji od nekoliko predanih Jehovinih slugu. Iskustvo je pokazalo da prevodioci zajedničkim, timskim radom mogu napraviti bolji i kvalitetniji prevod nego kada bi radili nezavisno. (Uporediti s Poslovicama 11:14.) U većini slučajeva svaki član biblijskog tima već ima dosta iskustva u prevođenju publikacija Jehovinih svedoka. Nakon što se formira biblijski tim, svi njegovi članovi dobijaju detaljnu obuku o osnovnim principima prevođenja Biblije, kao i o korišćenju kompjuterskog programa posebno osmišljenog za to.

Tim za prevođenje Biblije poučen je da prevod mora biti (1) tačan, (2) dosledan, koliko je to moguće, (3) doslovan, koliko to jezik dozvoljava, a uz to i (4) lako razumljiv prosečnom čitaocu. Kako se to postiže? Uzmimo za primer nedavno objavljeni srpski prevod. Prvo je prevodilački tim odabrao odgovarajuće srpske reči i izraze za sve važne biblijske izraze koji se koriste u engleskom izdanju Biblije Novi svet. Kompjuterski program im je omogućio da, osim izraza koji prevode, vide i druge biblijske izraze sa istim ili sličnim značenjem. Osim toga, za svaku englesku reč mogli su videti s koje je izvorne grčke ili hebrejske reči prevedena, tako da su mogli da prouče kako su te reči prevedene na drugim mestima. Sve im je to puno pomoglo da odaberu odgovarajuće srpske reči za važnije biblijske izraze. Nakon što je prevodilački tim zajednički izabrao te reči, počeo je prevod biblijskog teksta, a kompjuterski program im je pomagao da vide kako su određene reči iz stiha već prevedene u prethodnom koraku.

Međutim, prevođenje ne podrazumeva samo prenošenje reči s jednog jezika na drugi. Trebalo je uložiti puno truda kako bi se odabrali srpski izrazi koji u zavisnosti od konteksta tačno prenose smisao biblijskog teksta. Pazilo se i na gramatička i pravopisna pravila, kao i na to da rečenice zvuče lepo i prirodno. Lako je uočiti velik trud koji je uložen u ovaj prevod. Srpski prevod Svetog pisma Novi svet lak je za čitanje, jasan i razumljiv, i tačno prenosi smisao izvornog teksta.

Podstičemo vas da se i sami dobro upoznate s prevodom Novi svet. Možete ga naručiti od izdavača ovog časopisa, a možete ga dobiti i u najbližoj dvorani Jehovinih svedoka. Čitajte ga s punim poverenjem da pred sobom imate tačan prevod Božjih reči na svom jeziku. Sigurno ćete se ubrzo uveriti u to da je objavljivanje prevoda Novi svet na srpskom jeziku zaista važna prekretnica u duhovnom pogledu!

[Fusnota]

 [Okvir na 15. strani]

Neke odlike prevoda Novi svet

Jasna, čitljiva slova

Stihovi grupisani u odlomke: Umesto da svaki stih predstavlja odlomak za sebe, više stihova je grupisano u jedan odlomak. To pomaže čitaocu da prati tok misli biblijskih pisaca.

Naslovi u zaglavlju: Nalaze se na vrhu većine stranica. Omogućavaju čitaocu da u Bibliji brzo pronađe izveštaj koji traži.

Unakrsne reference: Na svakoj stranici nalaze se reference koje čitaoca upućuju na druge odgovarajuće stihove u Bibliji.

Fusnote: Navode dodatna ili drugačija moguća značenja nekih izraza i pružaju druga korisna objašnjenja.

Registar reči: Na kraju Biblije Novi svet nalazi se „Registar biblijskih reči“. On sadrži spisak izabranih reči i nekih stihova u kojima se one nalaze, a obično je naveden i kratak deo teksta koji prikazuje kontekst.

Dodatak: Sadrži više kratkih tekstova o temeljnim biblijskim učenjima i srodnim temama, kao i razne tabele, mape i druge ilustrativne prikaze koji čitaocu služe kao pomoć pri proučavanju Svetog pisma.