Budite „nežno samilosni“

KAO nikada ranije, mnogi ljudi se suočavaju s glađu, bolešću, siromaštvom, kriminalom, građanskim ratovima i prirodnim katastrofama i zato im je preko potrebna samilosna pomoć. Samilost uključuje saosećanje s tuđom patnjom ili nevoljom, kao i želju da se to ublaži. Poput toplih sunčevih zraka, samilost može utešiti potištenu dušu, ublažiti bol i ohrabriti ožalošćenu osobu.

Samilost možemo pokazati rečima i delima, tako što brinemo o drugima i uvek smo uz njih kada smo im potrebni. Bilo bi dobro kada samilost ne bismo ograničili samo na članove porodice, prijatelje i poznanike. Možemo je pokazati i prema osobama koje ne poznajemo. „Ako volite one koji vas vole, kakva vam je plata?“, pitao je Isus Hrist u Propovedi na gori. Isus, koji je i sam postupao samilosno, takođe je rekao: „Sve, dakle, što želite da ljudi čine vama, činite i vi njima“ (Matej 5:46, 47; 7:12).

Ove reči, poznate kao Zlatno pravilo, mogu se pročitati u Svetom pismu. Mnogi se slažu da Biblija pruža najbolje smernice o tome kako samilosno postupati. U Svetom pismu se više puta govori o tome da smo dužni da pomognemo onima koji, iz bilo kog razloga, ne mogu sebi pomoći. Biblija kaže da je njen Autor i naš Stvoritelj, Jehova Bog, najveći primer u pokazivanju samilosti.

Na primer, u Bibliji čitamo: „[Bog] daje pravdu siročetu i udovici, voli stranca i daje mu hranu i odeću“ (Ponovljeni zakoni 10:18). Jehova Bog je opisan kao onaj „koji pravdu daje onima kojima se nepravda čini, koji gladnima hleba daje“ (Psalam 146:7). U vezi sa siromašnim doseljenicima, Jehova je naredio: „Stranac... neka vam bude kao i čovek koji je poreklom Izraelac. Volite ga kao samog sebe“ (Levitska 19:34).

Međutim, nije uvek lako biti samilostan. Apostol Pavle je hrišćanima u Kolosima napisao: „Svucite staru ličnost i njena dela, i obucite novu ličnost, koja se obnavlja dobrim poznavanjem Božje volje po slici onoga koji ju je stvorio... kao Božji izabranici, sveti  i voljeni, obucite se u najdublju samilost“ (Kološanima 3:9, 10, 12).

Prema tome, da bismo razvijali tu osobinu potreban je trud. Takav stav je deo ’nove ličnosti‘ koju hrišćani treba da obuku. Pavle je živeo u okrutnom svetu drevnog Rima. On je podsticao svoje suvernike da naprave velike promene u svojoj ličnosti kako bi bili još saosećajniji i milosrdniji.

Snaga samilosti

Neki smatraju da su osobe koje su samilosne slabe i ranjive. Da li je takvo gledište ispravno?

Ni u kom slučaju! Snaga koja nas pokreće da budemo istinski samilosni jeste duboka ljubav od Boga, koji je sâmo oličenje te osobine. „Bog je ljubav“ (1. Jovanova 4:16). Za Jehovu se s pravom kaže da je „Otac milosrđa i Bog svake utehe“ (2. Korinćanima 1:3). Izraz koji je preveden sa „milosrđe“ u osnovi znači „sažaljenje, samilost prema onima koji trpe zlo“. A Jehova je čak „dobar prema nezahvalnima i zlima“! (Luka 6:35).

Naš Stvoritelj očekuje od nas da pokazujemo dobre osobine, kao što je samilost. U Miheju 6:8 čitamo: „Rekao ti je, o čoveče zemaljski, šta je dobro. Da li Jehova, Bog tvoj, traži od tebe išta osim da postupaš pravedno, da voliš dobrotu?“ U Poslovicama 19:22 piše: „Kod čoveka se ceni dobrota njegova.“ Božji Sin, Isus Hrist, koji je savršeno odražavao ličnost svog Oca, svojim sledbenicima je dao sličan savet: „Budite milosrdni, kao što je vaš Otac milosrdan“ (Luka 6:36). Prema jednom drugom prevodu, ovaj savet glasi: „Budite samilosni, kao što je vaš Otac samilostan“ (The Jerusalem Bible).

Budući da samilost donosi bogate nagrade, imamo snažan razlog da budemo samilosni. Često se uverimo u istinitost reči zapisanih u Poslovicama 11:17: „Dobar čovek čini dobro duši svojoj.“ Kada smo samilosni prema nekome kome je potrebna pomoć, Bog smatra da je ta milost ukazana njemu. On se oseća dužnim da uzvrati dobrotom svojim slugama koje milosrdno postupaju. Kralj Solomon je pod nadahnućem rekao: „Ko je milostiv siromahu, Jehovi pozajmljuje, i On će mu platiti za dela njegova“ (Poslovice 19:17). Pavle je takođe  napisao: „Znajući da će svako, ako učini nešto dobro, za to dobiti platu od Jehove“ (Efešanima 6:8).

Snaga samilosti se ogleda i u tome što ona unapređuje mir i doprinosi rešavanju sukoba. Zahvaljujući samilosti rešavaju se nesporazumi i utire se put ka opraštanju. Nesporazumi mogu nastati zbog toga što svoje misli i osećanja ne izrazimo uvek onako kako bismo želeli ili zbog toga što naši postupci mogu biti pogrešno protumačeni. U takvim situacijama samilost nam pomaže da rešimo problem i sačuvamo mir. Lako je oprostiti osobi za koju se zna da je samilosna. Samilost nam pomaže da postupamo u skladu sa savetom koji je Pavle dao hrišćanima: „Podnosite jedni druge i spremno opraštajte jedni drugima ako neko ima pritužbu na nekoga“ (Kološanima 3:13).

Samilost — saosećanje na delu

Osim toga, samilost ima moć da ublaži patnju. Kao što smo dosad videli, samilosne osobe saosećaju sa onima koji su u neprilici i sa onima koji pate. Samilost uključuje nežan obzir prema ljudima u nevolji i želju da se pruži praktična pomoć.

Kada su samilosni, hrišćani oponašaju Isusa. On nikada nije bio prezauzet da bi drugima pomagao u materijalnom i u duhovnom pogledu. Kada bi zapazio da je drugima potrebna pomoć, on bi pronašao način da je samilosno pruži.

Osmotrimo kako je Isus postupio kada je video mnoštvo duhovno gladnih ljudi: „Kad je video mnoštvo naroda, sažalio se na njih, jer su bili izmučeni i rasejani kao ovce bez pastira“ (Matej 9:36). U vezi sa izrazom koji je preveden sa „sažaliti se“, jedan biblijski izučavalac kaže da taj izraz označava „osećanje koje dopire do najdubljih delova nečijeg bića“. Zapravo, za tu reč se kaže da je jedna od najsnažnijih grčkih reči za samilost.

Na sličan način, samilosni hrišćani brzo reaguju na materijalne i duhovne potrebe drugih. Apostol Petar je napisao: „Budite svi složnih misli, saosećajni, puni bratske ljubavi, nežno samilosni“ (1. Petrova 3:8). Na primer, kada se jedna siromašna hrišćanska porodica iz zdravstvenih razloga preselila u drugo mesto, suvernici su im besplatno ustupili jednu kuću na šest meseci. Muž se priseća: „Svaki dan su dolazili da vide kako smo, a zbog njihovih ohrabrujućih reči osećali smo se kao kod kuće.“

Pravi hrišćani takođe brinu o potrebama osoba koje ne poznaju. Oni rado troše svoje vreme, snagu i sredstva kako bi pomogli nepoznatim osobama. Jehovini svedoci organizuju dobrovoljce pomenute u prethodnom članku kako bi pomogli ljudima koje čak i ne poznaju.

Zato u hrišćanskoj skupštini vlada atmosfera samilosti i dobrote. Pokrenuti ljubavlju, članovi skupštine su motivisani da pronađu načine da služe drugima. Možda u skupštini postoje siročad i udovice kojima je potrebna naša briga i razumevanje zbog brojnih ličnih problema. Da li možemo da pomognemo tim osobama da se izbore sa siromaštvom, ograničenim mogućnostima lečenja, neadekvatnim smeštajem ili drugim ličnim poteškoćama?

Osmotrimo primer jednog bračnog para iz Grčke. Muž je doživeo šlog. On i njegova žena prebačeni su u bolnicu udaljenu nekoliko stotina kilometara. Međutim, njihovi skromni prihodi zavisili su od voćnjaka pomorandži koje je trebalo ubrati. Ko će to učiniti dok su oni daleko od kuće? Braća i sestre iz njihove skupštine preduzeli su akciju. Oni su ubrali i prodali pomorandže, i tako obezbedili novac za ovaj siromašni  par i ublažili im brigu.

Samilost se može pokazati na mnogo načina. Na primer, milosrdni hrišćani shvataju da je ponekad dovoljna samo ljubazna poseta i spremnost da saosećajno saslušamo, pokažemo razumevanje i pružimo utehu na temelju Biblije (Rimljanima 12:15).

Osetite atmosferu samilosti

Pokazalo se da su hrišćanske skupštine širom sveta luke mira i utehe gde se pokazuju samilost i dobrota. Pravi hrišćani znaju da samilost privlači druge, dok ih okrutnost odbija. Dok nastoje da oponašaju svog nebeskog Oca, oni daju sve od sebe da budu ’nežno samilosni‘ na praktične načine.

Jehovini svedoci vas srdačno pozivaju da se lično uverite u to da su pravi hrišćani samilosni, ljubazni i brižni. Sigurni smo da će vam se takva atmosfera dopasti (Rimljanima 15:7).

[Slika na 5. strani]

Pavle je podstakao hrišćane iz Kolosa da se obuku u najdublju samilost

[Slike na 7. strani]

Kada bi Isus zapazio da je nekome potrebna pomoć, on bi pronašao način da je samilosno pruži