Može li paganski praznik postati hrišćanski?

U ZIMU 2004. godine, tokom božićnih praznika, u Italiji je vođena jedna živa rasprava. Neki prosvetni radnici su se zalagali za to da se sve što je u vezi s božićnim običajima u školama svede na minimum ili da se u potpunosti izostavi. Oni su zastupali ovu ideju iz obzira prema sve većem broju učenika koji nisu ni katolici ni protestanti. Ali, ostali koji se bave prosvetnim radom, pa i neki ljudi drugih profesija zahtevali su da se tradicija poštuje i u potpunosti sačuva.

Međutim, nevezano za ovu raspravu, šta možemo reći o poreklu božićnih običaja? Kako je ova rasprava dostizala svoj vrhunac, u vatikanskim novinama L’Osservatore Romano objavljeno je jedno interesantno zapažanje.

Što se tiče datuma proslave Božića, u tim katoličkim novinama je stajalo: „Ako uzmemo u obzir istoriju Rima, carske popise iz tog vremena i istraživanja koja su vršena u narednim vekovima, pravi datum Hristovog rođenja sa istorijskog stanovišta leži  sakriven pod velom tajne... Dvadeset peti decembar, datum koji je dobro poznat, izabrala je rimska crkva u četvrtom veku. Ovaj dan su pagani iz drevnog Rima posvetili bogu Sunca... Premda su ukazom cara Konstantina hrišćani u to vreme već bili priznati u Rimu, mit o... bogu Sunca još uvek je bio široko rasprostranjen, posebno među vojnicima. Proslave koje su prethodno spomenute održavale su se 25. decembra i bile su duboko ukorenjene u narodnoj tradiciji. Ovo je rimskoj crkvi dalo ideju da na taj datum stavi pečat hrišćanstva, time što će boga Sunca zameniti sa Suncem Pravde, Isusom Hristom, uzimajući taj dan kao vreme kada će se slaviti njegovo rođenje.“

Šta možemo reći o božićnoj jelki, koja je deo katoličke tradicije?

Članak u tim katoličkim novinama ukazuje na to da se u drevna vremena za mnoge zimzelene biljke, kao što su „božikovina, kostrika, lovor i grančice bora ili jelke, verovalo da imaju magičnu ili lekovitu moć i da štite od bolesti“. U članku dalje stoji: „Na Badnje veče, 24. decembra, obeležavalo se sećanje na Adama i Evu uz veoma popularnu priču o drvetu koje se nalazilo u Raju na zemlji... Trebalo je da to bude drvo jabuke, ali pošto ono nije bilo podesno u vreme zime, na postolje se postavljala jelka a njene grane su se ukrašavale jabukama. Pored toga, da bi se simbolizovalo spasenje koje će nastupiti u budućnosti, tu su bili i kolačići raznih oblika napravljeni od smrvljenih biskvita, koji su predstavljali Isusovu prisutnost prilikom pričesti, kao i slatkiši i pokloni za decu.“ Kako je ovaj praznik izgledao kasnije, s prolaskom vremena?

Nakon što je spomenuto da je tradicija korišćenja božićne jelke nastala u Nemačkoj u XVI veku, u pomenutim novinama se dalje navodi: „Italija je bila među poslednjim zemljama koje su prihvatile božićnu jelku, delimično zbog prilično raširenih glasina da je korišćenje božićne jelke protestantski običaj i da umesto nje treba koristiti jasle [scena Hristovog rođenja].“ Papa Pavle VI je „uveo ovaj običaj [na Trgu svetog Petra u Rimu] kada je postavio ogromnu jelku“ pored scene Hristovog rođenja.

Da li smatrate da je prihvatljivo da religiozne vođe pridaju naizgled hrišćansko značenje događajima i simbolima koji imaju pagansko poreklo? Biblija upozorava prave hrišćane na to šta je ispravno sledećim rečima: „Šta imaju zajedničko pravednost i bezakonje? Ili šta imaju zajedničko svetlost i tama?“ (2. Korinćanima 6:14-17).

[Slike na stranama 8, 9]

Božićna jelka (prethodna strana) i scena Hristovog rođenja, Vatikan

[Izvor]

© 2003 BiblePlaces.com

[Slika na 9. strani]

Bog Sunca

[Izvor]

Museum Wiesbaden