Izabrane misli iz Jevanđelja po Mateju
Jehovina Reč je živa
Izabrane misli iz Jevanđelja po Mateju
PRVA osoba koja je napisala uzbudljiv izveštaj o Isusovom životu i službi bio je Matej — bliski saradnik Isusa Hrista i nekadašnji poreznik. Kao knjiga koja je prvobitno napisana na hebrejskom, a kasnije prevedena na grčki, Jevanđelje po Mateju je dovršeno oko 41. n. e. i predstavlja most koji spaja hebrejski i grčki deo Svetog pisma.
Ovo zanimljivo i sadržajno Jevanđelje, napisano prvenstveno za čitaoce jevrejskog porekla, prikazuje Isusa kao obećanog Mesiju, Božjeg Sina. Obraćanje pažnje na ono što se u njemu govori ojačaće našu veru u pravog Boga i njegovog Sina, kao i u njegova obećanja (Jevr. 4:12).
„PRIBLIŽILO [SE] NEBESKO KRALJEVSTVO“
Matej u prvi plan stavlja Kraljevstvo i Isusova učenja, čak i onda kad zbog toga mora da odstupi od hronološkog redosleda. Na primer, Propoved na gori je zapisana na početku Jevanđelja, premda ju je Isus održao negde polovinom svoje službe.
Tokom službe u Galileji, Isus čini čuda, daje dvanaestorici apostola uputstva za službu, osuđuje fariseje i priča poređenja o Kraljevstvu. Zatim napušta Galileju i dolazi u „granična područja Judeje s one strane Jordana“ (Mat. 19:1). Usput govori svojim učenicima: ’Idemo u Jerusalim i Sin čovečji biće osuđen na smrt, a treći dan će uskrsnuti‘ (Mat. 20:18, 19).
Odgovori na biblijska pitanja:
3:16 — Šta znači to što su se ’nebesa otvorila‘ prilikom Isusovog krštenja? Izgleda da to znači da se Isusu tada vratilo sećanje na njegovo predljudsko postojanje.
5:21, 22 — Da li je ozbiljnije dati oduška gnevu nego gajiti gnev? Isus je upozorio na to da onaj ko se gnevi na svog brata čini ozbiljan greh. Međutim, još je ozbiljnije dati oduška gnevu nazivajući nekoga uvredljivim imenom, za šta je osoba mogla odgovarati pred višim sudom.
5:48 — Da li je zaista moguće da budemo „savršeni, kao što je savršen [naš] nebeski Otac“? U izvesnom smislu, da. Isus je ovde govorio o ljubavi, i rekao je svojim slušaocima da se ugledaju na Boga i da njihova ljubav bude savršena, to jest potpuna (Mat. 5:43-47). Kako to? Tako što će voleti čak i svoje neprijatelje.
7:16 — Po kakvim „plodovima“ se prepoznaje prava religija? Ti plodovi obuhvataju više od ponašanja. Misli se i na naša verovanja — na učenja kojih se držimo.
10:34-38 — Da li poruka iz Biblije prouzrokuje razdor u porodici? Ni u kom slučaju. Razdor nastaje zbog stava koji zauzimaju članovi porodice koji ne prihvataju biblijsku istinu. Oni odlučuju da će se protiviti i tako unose razdor u porodicu (Luka 12:51-53).
11:2-6 — S obzirom na to da je Jovan znao da je Isus Mesija pošto je čuo Božji glas, zašto je pitao da li je Isus „onaj koji treba da dođe“? Jovan je to pitanje možda postavio da bi dobio potvrdu lično od Isusa. Međutim, Jovan je takođe hteo da zna da li postoji još neko ko će doći u kraljevskoj sili i ispuniti ono čemu su se Jevreji nadali. Isus mu je u odgovoru rekao da neće doći niko drugi.
19:28 — Koga predstavljaju „dvanaest Izraelovih plemena“ kojima će se suditi? To ne predstavlja dvanaest plemena duhovnog Izraela (Gal. 6:16; Otkr. 7:4-8). Apostoli kojima se Isus obraćao trebalo je da postanu deo duhovnog Izraela, a ne oni koji će mu suditi. Isus je s njima sklopio „savez za kraljevstvo“ i trebalo je da postanu ’kraljevstvo i sveštenici Bogu‘ (Luka 22:28-30; Otkr. 5:10). Pripadnici duhovnog Izraela će „suditi svetu“ (1. Kor. 6:2). Dakle, „dvanaest Izraelovih plemena“ kojima će suditi oni na nebeskim prestolima očigledno predstavljaju čovečanstvo koje ne pripada toj kraljevskoj, svešteničkoj klasi. To je bilo predočeno s 12 plemena na Dan očišćenja (Lev., pogl. 16).
Pouka za nas:
4:1-10. Iz ovog izveštaja vidimo da je Satana stvarna osoba, a ne samo simbol zla. On nas iskušava putem ’želje tela i želje očiju i isticanja imetka‘. Međutim, primena biblijskih načela će nam pomoći da ostanemo verni Bogu (1. Jov. 2:16).
5:1–7:29. Budi svestan svojih duhovnih potreba. Budi miroljubiv. Odbaci nemoralne misli. Drži svoju reč. Neka ti u molitvi duhovne stvari budu ispred materijalnih. Budi bogat pred Bogom. Najpre traži Kraljevstvo i Božju pravednost. Ne sudi drugima. Vrši Božju volju. Sve su to praktične pouke iz Propovedi na gori.
9:37, 38. Treba da postupamo u skladu s našom molbom upućenom Gospodaru da „pošalje radnike na svoju žetvu“ tako što ćemo revno učestvovati u stvaranju učenika (Mat. 28:19, 20).
10:32, 33. Nikada ne treba da se plašimo da govorimo drugima o svojoj veri.
13:51, 52. Ako smo razumeli istinu o Kraljevstvu, imamo odgovornost da poučavamo druge i da s njima delimo to blago.
14:12, 13, 23. Neophodno je odvajati vreme kada ćemo biti sami da bismo duboko razmišljali s određenim ciljem (Mar. 6:46; Luka 6:12).
17:20. Vera nam je potrebna da bismo savladali prepreke velike poput planina koje utiču na naš duhovni napredak i da bismo se suočavali s poteškoćama. Ne smemo biti nemarni kada je u pitanju izgrađivanje i jačanje naše vere u Jehovu i njegova obećanja (Mar. 11:23; Luka 17:6).
18:1-4; 20:20-28. Zbog ljudskog nesavršenstva i religioznog porekla u kom se naglašavao položaj, Isusovi učenici su bili previše zabrinuti za svoj ugled. Treba da razvijamo poniznost dok se čuvamo grešnih sklonosti i da se trudimo da imamo ispravno gledište o posebnim zaduženjima i odgovornostima u skupštini.
„SIN ČOVEČJI TREBA DA BUDE PREDAT“
Isus dolazi u Jerusalim 9. nisana 33. n. e., „na magarcu“ (Mat. 21:5). Sutradan dolazi u hram i isteruje trgovce i menjače novca. Jedanaestog nisana on poučava u hramu, izriče osudu pismoznalcima i farisejima i zatim svojim učenicima govori šta će biti „znak [njegove] prisutnosti i svršetka ovog poretka“ (Mat. 24:3). Narednog dana im govori: „Znate da je za dva dana Pasha, i da Sin čovečji treba da bude predat da ga pribiju na stub“ (Mat. 26:1, 2).
Četrnaesti je nisan. Nakon što je svojim učenicima pokazao kako treba da obeležavaju sećanje na njegovu smrt, Isus je izdat, uhapšen, osuđen i zatim pribijen na stub. Trećeg dana je podignut iz mrtvih. Pre nego što odlazi na nebo, uskrsnuli Isus zapoveda svojim sledbenicima: „Idite i stvarajte učenike od ljudi iz svih naroda“ (Mat. 28:19).
Odgovori na biblijska pitanja:
22:3, 4, 9 — Kada su upućena tri poziva na svadbu? Prvi poziv koji je upućen da bi se sakupila klasa neveste bio je kada su Isus i njegovi sledbenici počeli da propovedaju 29. n. e. i trajao je do 33. n. e. Drugi poziv je trajao od kada je izliven sveti duh na Pedesetnicu 33. n. e. pa do 36. n. e. Oba poziva bila su upućena samo Jevrejima, jevrejskim prozelitima i Samarićanima. Međutim, treći poziv je upućen ljudima sa ulica van grada, to jest neobrezanim nejevrejima, počev od 36. n. e. kada je rimski oficir Kornelije prihvatio hrišćanstvo pa sve do naših dana.
23:15 — Zašto čovek koji se obratio na veru fariseja „zaslužuje gehenu dvaput više“ nego sami fariseji? Neki koji su postali farisejski obraćenici možda su ranije bili veliki grešnici. Međutim, kada su se obratili na ekstremnu farisejsku veru, postali su još gori, verovatno tako što su išli u krajnosti još više nego njihovi učitelji nad kojima je već izrečena osuda. Tako su ’zaslužili gehenu‘ dvaput više nego fariseji.
27:3-5 — Zašto je Juda osetio grižu savesti? Ni po čemu se ne može zaključiti da je Judina griža savesti bila znak iskrenog kajanja. Umesto da traži oproštaj od Boga, on je svoj prestup priznao svešteničkim glavarima i starešinama. S obzirom na to da je počinio „greh koji vodi u smrt“, Juda je bio savladan osećanjem krivice i očaja (1. Jov. 5:16). Osećao je grižu savesti zbog toga što se našao u očajnom stanju.
Pouka za nas:
21:28-31. Ono što Jehova smatra zaista važnim jeste vršenje njegove volje. Na primer, treba revno da propovedamo o Kraljevstvu i stvaramo učenike (Mat. 24:14; 28:19, 20).
22:37-39. Dve najveće zapovesti veoma dobro sažimaju ono što Bog traži od onih koji ga obožavaju.
[Slika na 31. strani]
Da li revno učestvuješ u delu žetve?
[Izvor]
© 2003 BiblePlaces.com
[Slika na 31. strani]
Matej u prvi plan stavlja Kraljevstvo