Proglašeni dostojnima da prime Kraljevstvo

„Sve je to dokaz da Bog pravedno sudi i da ćete biti proglašeni dostojnima Božjeg kraljevstva“ (2. SOL. 1:5)

1, 2. Da li Bog namerava da sudi svetu i ko će sprovesti to suđenje?

 APOSTOL Pavle se 50. n. e. nalazio u Atini. Kada je video koliko je u tom gradu bilo rašireno idolopoklonstvo, bio je uznemiren i to ga je nagnalo da pruži izvanredno svedočanstvo. Tom prilikom je svoj govor završio izjavom koja je sigurno privukla pažnju tamošnjih pagana. Naime, rekao je: „Sada [Bog] poručuje ljudima da se svi svuda pokaju. Jer je odredio dan u kom namerava da sudi svetu po pravdi, preko čoveka kog je za to odredio, što je potvrdio pred svim ljudima uskrsnuvši ga iz mrtvih“ (Dela 17:30, 31).

² Zaista je otrežnjavajuće znati da je Bog odredio vreme kada će suditi čovečanstvu! To suđenje će sprovesti neko koga Pavle nije poimence pomenuo u svom govoru u Atini, ali mi znamo da će to biti uskrsnuli Isus Hrist. Ono će za neke značiti život, a za neke smrt.

3. Zašto je Jehova sklopio savez s Avrahamom i ko ima posebnu ulogu u njegovom ostvarenju?

³ Taj Sudnji dan će trajati 1 000 godina. Tada će Isus vladati u Jehovino ime kao Kralj Božjeg Kraljevstva, ali u toj ulozi neće biti sam. Jehova odabira i neke ljude koji će vladati i suditi sa Isusom tokom tog dana od 1 000 godina. (Uporediti s Lukom 22:29, 30.) Pre skoro 4 000 godina Jehova je postavio temelj za taj Sudnji dan kada je sklopio savez sa svojim vernim slugom Avrahamom. (Pročitati Postanak 22:17, 18.) Taj savez je po svemu sudeći stupio na snagu 1943. pre n. e. Naravno, Avraham nije u potpunosti shvatao koliko će taj savez biti značajan za čovečanstvo. Međutim, mi danas razumemo da Avrahamovo potomstvo ima posebnu ulogu u suđenju svetu.

4, 5. (a) Ko je glavni deo Avrahamovog potomstva i šta je on rekao o Kraljevstvu? (b) Kada je vernim Božjim slugama otvoren put za ostvarenje nade u nebesko Kraljevstvo?

⁴ Glavni deo Avrahamovog potomstva bio je Isus, koji je 29. n. e. pomazan svetim duhom i postao obećani Mesija, to jest Hrist (Gal. 3:16). Naredne tri i po godine, on je propovedao Judejcima dobru vest o Kraljevstvu. Nakon hapšenja  Jovana Krstitelja, Isus je pokazao da se i drugi mogu nadati da budu deo tog Kraljevstva, kada je rekao: „Od dana Jovana Krstitelja sve do sada ljudi svim silama žele da se domognu nebeskog kraljevstva, i oni koji se svim silama trude uspevaju u tome“ (Mat. 11:12).

⁵ Zanimljivo je to što je odmah nakon što je pomenuo one koji će se ’domoći‘ Kraljevstva na nebu, Isus rekao: „Zaista, kažem vam, među rođenima od žene nije ustao veći od Jovana Krstitelja, ali ko je manji u nebeskom kraljevstvu, veći je od njega“ (Mat. 11:11). Zašto je to rekao? Zato što je vernim Božjim slugama tek od izlivanja svetog duha na Pedesetnicu 33. n. e. u potpunosti otvoren put za buduće ostvarenje nade u nebesko Kraljevstvo. Tada je Jovan Krstitelj već bio mrtav (Dela 2:1-4).

Avrahamovo potomstvo proglašeno pravednim

6, 7. (a) Zašto je za Avrahamovo potomstvo rečeno da će biti brojno poput „zvezda na nebesima“? (b) U kom smislu je Avraham bio blagoslovljen i kako je na sličan način blagoslovljeno njegovo potomstvo?

⁶ Avrahamu je Bog rekao da će njegovo potomstvo biti mnogobrojno poput „zvezda na nebesima“ i poput peska na obali mora (Post. 13:16; 22:17). Drugim rečima, u Avrahamovo vreme bilo je nemoguće da ljudi znaju koliko će tačno biti tog potomstva. Međutim, na kraju je otkriven tačan broj njegovih potomaka. Pored Isusa, njihov ukupan broj je 144 000 (Otkr. 7:4; 14:1).

⁷ O Avrahamovoj veri u Božjoj Reči stoji: „[Avraham] je verovao Jehovi, i on ga je zbog toga smatrao pravednim“ (Post. 15:5, 6). Istina, nijedan čovek nije pravedan u apsolutnom smislu (Jak. 3:2). Pa ipak, Jehova je Avrahama smatrao pravednim i čak ga nazvao svojim prijateljem (Isa. 41:8). Oni koji zajedno sa Isusom sačinjavaju Avrahamovo potomstvo u duhovnom pogledu, bivaju proglašeni pravednima i na osnovu toga primaju još veće blagoslove od onih koje je primio Avraham.

8. Koje blagoslove prima Avrahamovo potomstvo?

⁸ Pomazani hrišćani su proglašeni pravednima zato što veruju u Isusovu otkupnu žrtvu (Rimlj. 3:24, 28). U Jehovinim očima oni su oslobođeni greha i mogu biti pomazani svetim duhom kao njegovi duhovni sinovi i braća Isusa Hrista (Jov. 1:12, 13). Oni su u novom savezu i predstavljaju nov narod, ’Izrael Božji‘ (Gal. 6:16; Luka 22:20). To je nešto zaista veličanstveno! Zbog svega što je Bog preduzeo u njihovom slučaju, oni ne očekuju da će živeti zauvek na zemlji. Oni to žrtvuju radi predivne mogućnosti da tokom Sudnjeg dana budu sa Isusom na nebu i vladaju (Pročitati Rimljanima 8:17.)

9, 10. (a) Kada su hrišćani prvi put bili pomazani svetim duhom i šta ih je zatim očekivalo? (b) Koju su pomoć pomazani hrišćani primili?

⁹ Na Pedesetnicu 33. n. e., grupi od 120 Isusovih učenika pružena je mogućnost  da budu među onima koji će tokom Sudnjeg dana vladati sa Isusom. Tada su te verne osobe krštene svetim duhom i tako su postale prvi pomazani hrišćani. Međutim, za njih je to bio tek početak. Oni su morali da ostanu verni Jehovi uprkos svim kušnjama koje će im Satana stvoriti. Ukoliko su želeli da budu nagrađeni životom na nebu, morali su sačuvati svoju vernost Bogu sve do smrti (Otkr. 2:10).

¹⁰ Zato je Jehova preko svoje Reči i hrišćanske skupštine pružio pomazanim hrišćanima podsticaj i ohrabrenje koje im je bilo potrebno. Primera radi, apostol Pavle je napisao pomazanim hrišćanima u Solunu: „Kao otac svoju decu, svakoga od vas [smo] podsticali i tešili i zaklinjali da živite životom dostojnim Boga koji vas poziva u svoje kraljevstvo i slavu“ (1. Sol. 2:11, 12).

11. Kakav je zapis Jehova obezbedio za ’Izrael Božji‘?

¹¹ U decenijama nakon što su izabrani prvi članovi skupštine pomazanih hrišćana, Jehova je smatrao da je potrebno obezbediti trajan zapis o Isusovoj službi na zemlji, njegovim delima i savetima koje je dao pomazanim hrišćanima u prvom veku. Zato se on pobrinuo da se već postojećim hebrejskim knjigama današnjeg Svetog pisma doda i nadahnuti deo na grčkom. Hebrejski deo Biblije je u prvom redu napisan za Izraelce, u vreme kada su oni bili u posebnom odnosu s Bogom. Grčki deo je napisan prvenstveno za ’Izrael Božji‘, za one koji su pomazani kao Hristova braća i Božji duhovni sinovi. Naravno, oni koji nisu bili Izraelci takođe su mogli imati velike koristi od proučavanja nadahnutih zapisa na hebrejskom. Slično tome, i hrišćani koji nisu pomazani svetim duhom izvlače ogromne koristi iz proučavanja grčkog dela Svetog pisma i življenja u skladu sa savetima iz njega. (Pročitati 2. Timoteju 3:15-17.)

12. Na šta je Pavle podsetio pomazane hrišćane?

¹² Hrišćani iz prvog veka su proglašeni pravednima i pomazani svetim duhom da bi mogli primiti svoje nasledstvo na nebu. Njihovo pomazanje nije značilo da su oni na zemlji postali kraljevi nad ostalim pomazanim hrišćanima. Izgleda da su neki rani hrišćani izgubili iz vida tu činjenicu i počeli da teže za istaknutošću među svojom braćom u skupštini. Zato ih je Pavle upitao: „Zar ste se već nasitili? Zar ste se već obogatili? Zar ste bez nas počeli da kraljujete? Da bar jeste počeli da kraljujete, pa da i mi kraljujemo s vama“ (1. Kor. 4:8). Iz tog razloga je Pavle podsetio pomazanike svog doba na sledeće: „Ne kažem da smo mi gospodari vaše vere, nego smo vaši saradnici“ (2. Kor. 1:24).

Popunjavanje prorečenog broja

13. Kako se odvijalo sakupljanje pomazanika nakon 33. n. e.?

¹³ Nisu svi od 144 000 pomazanih hrišćana izabrani u prvom veku. Njihovo sakupljanje je trajalo tokom apostolskog perioda, a onda je izgleda usporilo, mada se nastavilo kroz naredne vekove sve do savremenog doba (Mat. 28:20). S vremenom, kada je Isus preuzeo vlast 1914. godine, događaji su se počeli brzo odvijati.

14, 15. Kako je teklo sakupljanje pomazanika u naše vreme?

¹⁴ Kao prvo, Isus je očistio nebo od svakog traga pobune protiv Božje vlasti. (Pročitati Otkrivenje 12:10, 11.) Zatim je svoju pažnju usmerio na sakupljanje preostalih članova grupe od 144 000 koja će vladati u Božjem Kraljevstvu. Do sredine 30-ih godina  20. veka, to sakupljanje je bilo prilično poodmaklo i mnogi koji su se tada odazivali na dobru vest nisu imali želju da idu na nebo. Duh nije svedočio njihovom duhu da su Božji sinovi. (Uporediti s Rimljanima 8:16.) Umesto toga, oni su sebe videli u redovima ’drugih ovaca‘, to jest onih koji se nadaju da će večno živeti na rajskoj zemlji (Jov. 10:16). Zato je od 1935. u propovedanju naglasak stavljen na sakupljanje ’velikog mnoštva‘, to jest onih koje je apostol Jovan video u viziji i koji će preživeti ’veliku nevolju‘ (Otkr. 7:9, 10, 14).

¹⁵ Međutim, čak i nakon 30-ih godina prošlog veka, mali broj njih je izabran za život na nebu. Zašto? U nekim slučajevima je moguće da je u pitanju zamena onih koji nisu čvrsto stajali u istini. (Uporediti s Otkrivenjem 3:16.) Pavle je čak pominjao da je lično poznavao neke koji su napustili istinu (Fil. 3:17-19). Koga bi Jehova odabrao da služi u tom svojstvu zamene? Naravno, izbor je njegov. Ali razumno je zaključiti da to ne bi bio neko ko je odskora u veri, već neko ko je — poput učenika kojima se Isus obraćao prilikom uspostavljanja Spomen-svečanosti — u izvesnoj meri već dokazao svoju vernost * (Luka 22:28).

16. Za šta smo zahvalni što se tiče pomazanika i u šta možemo biti uvereni?

¹⁶ Međutim, izgleda da nisu svi koji su nakon 1930-ih odabrani za život na nebu zamena za one koji su otpali. Jehova se po svemu sudeći pobrinuo da sve vreme dok traju poslednji dani ovog sveta pa sve do uništenja ’Vavilona Velikog‘ u našim redovima imamo pomazane hrišćane * (Otkr. 17:5). Mi smo uvereni da će broj od 144 000 biti popunjen u vreme koje je Jehova odredio i da će svi oni zauzeti svoje mesto u Božjem Kraljevstvu. Takođe verujemo u proročansku Reč da će veliko mnoštvo, koje stalno raste, kao grupa i dalje pokazivati vernost Bogu. Oni će ’izaći iz velike nevolje‘ koja će uskoro zadesiti Satanin svet i radosno ući u Božji novi svet.

Uskoro će svi vladari Božjeg Kraljevstva biti na nebu!

17. Prema stihovima iz 1. Solunjanima 4:15-17 i Otkrivenja 6:9-11, šta je bilo s pomazanim hrišćanima koji su ostali verni do smrti?

¹⁷ Počev još od 33. n. e., desetine hiljada pomazanih hrišćana pokazali su jaku veru i verno istrajali sve do smrti. Oni su već proglašeni dostojnima da prime Kraljevstvo i dobili su  svoju nagradu — što je izgleda počelo u ranom periodu Hristove prisutnosti. (Pročitati 1. Solunjanima 4:15-17 i Otkrivenje 6:9-11.)

18. (a) U šta su sigurni pomazanici koji su još na zemlji? (b) Kako druge ovce gledaju na svoju pomazanu braću?

¹⁸ Pomazanici koji su još uvek na zemlji apsolutno su sigurni da će, ukoliko ostanu verni, uskoro dobiti nagradu za svoj verni životni put. Kada milioni drugih ovaca razmišljaju o veri svoje pomazane braće, oni se slažu s rečima apostola Pavla, koji je o pomazanoj braći u Solunu rekao: „Među Božjim skupštinama ponosimo [se] vama zbog vaše istrajnosti i vere u svim vašim progonstvima i nevoljama koje podnosite. Sve je to dokaz da Bog pravedno sudi i da ćete biti proglašeni dostojnima Božjeg kraljevstva, za koje i trpite“ (2. Sol. 1:3-5). Kada i poslednji pomazanik umre i ode sa zemlje, kad god da se to dogodi, svi vladari Božjeg Kraljevstva biće na nebu. Kakav će to samo povod biti za radovanje — i na nebu i na zemlji!

[Fusnote]

Možeš li objasniti?

• Kakva veza postoji između onog što je Bog otkrio Avrahamu i Sudnjeg dana?

• Zašto je Avraham proglašen pravednim?

• Šta za one koji sačinjavaju Avrahamovo potomstvo znači to što su proglašeni pravednima?

• U šta su svi hrišćani uvereni?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 20. strani]

Isus je ohrabrio svoje sledbenike da se naprežu da bi ušli u Kraljevstvo

[Slika na 21. strani]

Na Pedesetnicu 33. n. e., Jehova je počeo da odabira i druge pripadnike Avrahamovog potomstva

[Slike na 23. strani]

Druge ovce su zahvalne što tokom ovih poslednjih dana uz sebe imaju pomazane hrišćane