Hodimo Jehovinim putevima
Hodimo Jehovinim putevima
„Srećan je svako ko se Jehove boji, ko putevima njegovim hodi“ (PS. 128:1)
1, 2. Kako znamo da je sreća dostižna?
SVAKI čovek želi da bude srećan. Međutim, sigurno se slažemo s tim da biti srećan nije isto što i želeti sreću ili tragati za njom.
2 Pa ipak, sreća je dostižna. U Psalmu 128:1 stoji: „Srećan je svako ko se Jehove boji, ko putevima njegovim hodi.“ Možemo biti srećni ukoliko imamo strahopoštovanje pred Bogom i hodimo njegovim putevima tako što vršimo njegovu volju. Kako to utiče na naše ponašanje i na osobine koje ispoljavamo?
Budimo pouzdani
3. Kako je pouzdanost povezana s našim predanjem Bogu?
3 Osobe koje se boje Jehove su pouzdane, baš kao i on. Jehova je ispunio sva obećanja koja je dao drevnom Izraelu (1. Kralj. 8:56). Naše predanje Bogu je najvažnije obećanje koje smo ikada dali, i uz redovne molitve ga možemo ispuniti. Možemo se moliti poput Davida: „Ti [si], Bože, čuo zavete moje... Tako ću zauvek pesmom hvaliti ime tvoje, da bih dan za danom ispunjavao zavete svoje“ (Ps. 61:5, 8; Prop. 5:4-6). Da bismo bili Božji prijatelji, neophodno je da budemo pouzdani (Ps. 15:1, 4).
4. Kako su Jeftaj i njegova ćerka gledali na zavet dat Jehovi?
4 Jeftaj, jedan od izraelskih sudija, zavetovao se Jehovi pred bitku sa Amoncima. Rekao je da će, ako mu Jehova bude dao pobedu, dati njemu kao „žrtvu paljenicu“ prvu osobu koja mu pođe u susret kada se bude vratio iz bitke. To je bila njegova ćerka jedinica. S verom u Jehovu, i Jeftaj i njegova neudata ćerka ispunili su taj zavet. Premda su se brak i porod veoma cenili u Izraelu, Jeftajeva ćerka je bila spremna da ostane neudata i imala je čast da vrši svetu službu u Jehovinom svetilištu (Sud. 11:28-40).
5. Kako je Ana pokazala da je pouzdana?
5 Pobožna žena Ana takođe je pokazala da je pouzdana. Živela je u brdovitom području Jefrema sa svojim mužem Elkanom, koji je bio Levit, i s njegovom drugom ženom Feninom. Fenina je rodila nekoliko dece i ismevala je Anu, koja je bila nerotkinja, posebno kada bi cela porodica išla u Jehovin dom. U jednoj od tih prilika, Ana se zavetovala da će dati Jehovi sina ukoliko ga bude imala. Uskoro je zatrudnela i rodila dečaka kome je dala ime Samuilo. Nakon što je prestala da ga doji, Ana ga je odvela u Silom i posvetila Jehovi „sve dane njegovog života“ (1. Sam. 1:11). Tako je ispunila svoj zavet iako nije znala da li će kasnije imati još dece (1. Sam. 2:20, 21).
6. U čemu se ogledala Tihikova pouzdanost?
6 Hrišćanin iz prvog veka po imenu Tihik bio je pouzdan čovek i „verni sluga“ (Kol. 4:7). Tihik je putovao s apostolom Pavlom iz Grčke preko Makedonije do Male Azije, a možda i u Jerusalim (Dela 20:2-4). Moguće je da je on pomogao Titu da organizuje sakupljanje priloga za siromašnu braću u Judeji (2. Kor. 8:18, 19; 12:18). Kad je Pavle prvi put bio u zatvoru u Rimu, Tihik je bio njegov pouzdani izaslanik koji je nosio pisma suvernicima u Efes i Kolose (Ef. 6:21, 22; Kol. 4:8, 9). Kada je drugi put bio zatvoren u Rimu, Pavle je poslao Tihika u Efes (2. Tim. 4:12). Ako smo pouzdani, i mi ćemo imati blagoslove u službi Jehovi.
7, 8. Zašto možemo reći da su David i Jonatan bili pravi prijatelji?
7 Bog očekuje da budemo pouzdani prijatelji (Posl. 17:17). Jonatan, sin kralja Saula, sprijateljio se s Davidom. Kada je Jonatan čuo da je David ubio Golijata, „Jonatanova duša je prionula za Davidovu dušu, i Jonatan ga je zavoleo kao svoju dušu“ (1. Sam. 18:1, 3). On je čak upozorio Davida da Saul namerava da ga ubije. Kada je David pobegao, Jonatan se našao s njim i sklopili su savez. To što je Jonatan razgovarao sa Saulom o Davidu skoro ga je koštalo života. I pored toga, on se ponovo sreo s Davidom i ova dva prijatelja su još više učvrstila svoje prijateljstvo (1. Sam. 20:24-41). Kada su se poslednji put videli, Jonatan je ohrabrio Davida „u ime Božje“ (1. Sam. 23:16-18).
8 Jonatan je poginuo u bici protiv Filisteja (1. Sam. 31:6). David je naricao: „Žalim za tobom, brate Jonatane! Kako si mi drag bio! Tvoja mi ljubav beše snažnija od ljubavi žene!“ (2. Sam. 1:26). To je bila iskrena prijateljska naklonost. David i Jonatan su bili pravi prijatelji.
Uvek budimo ponizni
9. Kako se iz 9. poglavlja Sudija vidi koliko je važna poniznost?
9 Da bismo bili Božji prijatelji, moramo biti ponizni (1. Petr. 3:8; Ps. 138:6). Koliko je poniznost važna vidi se iz 9. poglavlja Sudija. Gedeonov sin Jotam je rekao: „Jednom su pošla stabla da pomažu sebi kralja.“ Spomenuo je maslinu, smokvu i vinovu lozu. One su predstavljale čestite osobe koje nisu želele da vladaju nad drugim Izraelcima. Međutim, trnoviti grm — koristan samo za ogrev — predstavljao je ponosnog Avimeleha, ubicu koji je želeo da dominira nad drugima. Iako je „tri godine oholo vladao kao knez nad Izraelom“, prerano je umro (Sud. 9:8-15, 22, 50-54). Koliko je samo bolje biti ponizan!
10. Šta učimo iz toga što Irod „nije dao slavu Bogu“?
10 U prvom veku nove ere, ponosni judejski kralj Irod Agripa bio je u sukobu sa stanovnicima Tira i Sidona. Međutim, oni su zatražili mir. Kada se Irod Agripa jednom prilikom obratio okupljenom narodu, oni su uzviknuli: „To je božji glas, a ne ljudski!“ Irod nije odbio takvo laskanje, pa ga je Jehovin anđeo udario tako da je umro užasnom smrću „jer nije dao slavu Bogu“ (Dela 12:20-23). Šta ako smo prilično sposobni kao govornici ili učitelji biblijske istine? Zaslugu za to treba da pripišemo Bogu, jer sve to postižemo zahvaljujući njemu (1. Kor. 4:6, 7; Jak. 4:6).
Budimo hrabri i jaki
11, 12. Kako nam Enohovo iskustvo pokazuje da Jehova svojim slugama daje hrabrost i snagu?
11 Ako ponizno hodimo Jehovinim putevima, on će nam dati hrabrost i snagu (P. zak. 31:6-8, 23). Enoh, sedmi po redu od Adama, hrabro je hodio s Bogom i živeo je čestito među zlim savremenicima (Post. 5:21-24). Jehova ga je ojačao da im prenese jednu snažnu poruku zbog njihovih bezbožnih reči i dela. (Pročitati Judu 14, 15.) Da li imaš hrabrost koja je potrebna da bi objavljivao Božje osude?
12 Jehova je u Nojevo vreme izvršio osudu nad bezbožnim ljudima prouzrokujući sveopšti potop. Pa ipak, Enohovo proročanstvo je ohrabrenje i za nas, jer će Božje svete mirijade uskoro uništiti bezbožne ljude našeg vremena (Otkr. 16:14-16; 19:11-16). U odgovoru na naše molitve, Jehova nam daje hrabrost da objavljujemo njegovu poruku, bilo da se tiče njegovih osuda ili blagoslova koje će doneti Kraljevstvo.
13. Kako znamo da nam Bog može pružiti hrabrost i snagu koje su nam potrebne da bismo se suočili s teškim problemima?
13 Potrebne su nam hrabrost i snaga koje dolaze od Boga da bismo se suočili s teškim problemima. Kada se Isav oženio dvema Hetejkama, „one su zagorčavale život [njegovim roditeljima] Isaku i Rebeki“. Rebeka je čak jadikovala: „Smučio mi se život zbog Hetovih kćeri. Ako i [naš sin] Jakov uzme ženu od kćeri ove zemlje, kao što su Hetove kćeri, šta će mi život?“ (Post. 26:34, 35; 27:46). Isak je odlučio da preduzme nešto i poslao je Jakova u daleku zemlju da pronađe ženu među Jehovinim slugama. Premda Isak i Rebeka nisu mogli promeniti ono što je Isav uradio, Bog im je dao mudrost, hrabrost i snagu da mu ostanu verni. Ako se molimo za pomoć, Jehova to isto može učiniti i za nas (Ps. 118:5).
14. Kako je izraelska devojčica pokazala hrabrost?
14 Vekovima kasnije, jedna izraelska devojčica koju je četa razbojnika odvela u ropstvo, postala je sluškinja u domu sirijskog vojnog zapovednika Namana, koji je bolovao od gube. Devojčica je čula za čuda koja je Bog činio preko proroka Jeliseja i hrabro je rekla Namanovoj ženi: ’Kad bi samo moj gospodar otišao u Izrael, Jehovin prorok bi ga izlečio od gube.‘ Naman je otišao u Izrael i bio je čudesno izlečen (2. Kralj. 5:1-3). Ova devojčica je zaista dobar primer za mlade koji se oslanjaju na Jehovu za hrabrost da svedoče nastavnicima, školskim drugovima i ostalima!
15. Koje je hrabro delo učinio Avdija, upravitelj Ahavovog dvora?
15 Hrabrost koju daje Bog pomaže nam da izdržimo progonstvo. Razmotrimo primer Avdije, koji je bio upravitelj Ahavovog dvora i savremenik proroka Ilije. Kada je kraljica Jezavelja naredila da se pobiju Božji proroci, Avdija je stotinu njih sakrio „po pedeset u svakoj pećini“ (1. Kralj. 18:13; 19:18). Da li bi i ti hrabro pomogao progonjenim suhrišćanima, kao što je Avdija pomogao Jehovinim prorocima?
16, 17. Kako su Aristarh i Gaj reagovali na progonstvo?
16 Ako smo progonjeni, možemo biti sigurni da će Jehova biti uz nas (Rimlj. 8:35-39). U pozorištu u Efesu, Pavlovi saradnici Aristarh i Gaj našli su se oči u oči s ruljom koja je brojala na hiljade ljudi. Taj metež je stvorio srebrar Dimitrije. On i druge zanatlije izrađivali su male srebrne hramove boginje Artemide. Njihov unosan posao je bio u opasnosti jer su zbog Pavlovog propovedanja mnogi stanovnici grada prestali da se klanjaju idolima. Rulja je odvukla Aristarha i Gaja u pozorište gde su dugo vikali: „Velika je Artemida efeška!“ Aristarh i Gaj su verovatno mislili da će umreti, ali gradski pisar je umirio rulju (Dela 19:23-41).
17 Da si ti doživeo tako nešto, da li bi posle toga poželeo da vodiš malo mirniji život? Ne postoji ukazivanje na to da su se Aristarh i Gaj obeshrabrili. Budući da je bio iz Soluna, Aristarh je znao da neko ko propoveda dobru vest može doživeti progonstvo. Nešto ranije, kada je Pavle propovedao u Solunu, takođe je nastao metež (Dela 17:5; 20:4). Pošto su Aristarh i Gaj hodili Jehovinim putevima, on im je dao snagu i hrabrost da istraju pod progonstvom.
Pokažimo zanimanje za druge
18. Kako su Priska i Akila ’gledali na korist drugih‘?
18 Bilo da smo progonjeni ili ne, treba da budemo zainteresovani za suhrišćane. Priska i Akila su ’gledali na korist drugih‘. (Pročitati Filipljanima 2:4.) Ovaj primeran bračni par možda je pružio Pavlu smeštaj dok je bio u Efesu, gde je srebrar Dimitrije izazvao metež o kom je ranije bilo reči. Možda su u toj situaciji Akila i Priska „svoj život izložili opasnosti“ zbog Pavla (Rimlj. 16:3, 4; 2. Kor. 1:8). Danas nas briga za našu braću koja su progonjena navodi da budemo „oprezni kao zmije“ (Mat. 10:16-18). Mi oprezno izvršavamo svoj zadatak i odbijamo da ih izdamo tako što bismo progoniocima otkrili njihova imena ili druge informacije.
19. Kako je Dorka činila dobro drugima?
19 Postoje mnogi načini na koje možemo pokazati brigu za druge. Nekim hrišćanima su potrebne osnovne stvari i mi možda možemo da im pomognemo (Ef. 4:28; Jak. 2:14-17). U skupštini prvog veka u Jopi bila je jedna velikodušna žena po imenu Dorka. (Pročitati Dela apostolska 9:36-42.) Dorka je bila „bogata dobrim delima“, u šta je očigledno spadalo i šivenje odeće za siromašne udovice. Kada je 36. n. e. umrla, udovice su bile veoma tužne. Bog je koristio apostola Petra da uskrsne Dorku i ona je verovatno ostatak života provela radosno propovedajući dobru vest i čineći dobro drugima. Veoma nam je drago što i danas među nama ima tako nesebičnih hrišćanki!
20, 21. (a) Kako je ohrabrenje povezano s pokazivanjem zanimanja za druge? (b) Kako možeš hrabriti druge?
20 Mi pokazujemo zanimanje za druge tako što ih hrabrimo (Rimlj. 1:11, 12). Pavlov saradnik Sila bio je izvor ohrabrenja. Nakon što je rešeno pitanje obrezanja 49. n. e., vodeće telo u Jerusalimu poslalo je izaslanike s jednim pismom vernicima koji su živeli u drugim mestima. Sila, Juda, Varnava i Pavle odneli su to pismo u Antiohiju. Tamo su Sila i Juda ’ohrabrili braću mnogim rečima i ojačali ih‘ (Dela 15:32).
21 Kasnije su Pavle i Sila bili u zatvoru u Filipima, ali su oslobođeni nakon jednog zemljotresa. Sigurno su bili veoma radosni kada su svedočili zatvorskom čuvaru i kada su on i njegova porodica postali vernici! Pre nego što su otišli iz tog grada, Sila i Pavle su ohrabrili braću (Dela 16:12, 40). Poput njih, trudimo se da hrabrimo druge svojim komentarima, govorima i revnim propovedanjem. Kad god imaš neku „reč ohrabrenja“, u svakom slučaju je reci (Dela 13:15).
I dalje hodimo Jehovinim putevima
22, 23. Pod kojim uslovom će nam stvarno koristiti biblijski izveštaji?
22 Treba da budemo zahvalni za to što su u Bibliji, čiji je Autor Jehova, „Bog svake utehe“, zabeleženi ovi događaji iz stvarnog života (2. Kor. 1:3). Ako želimo da imamo koristi od tih izveštaja, moramo primenjivati te biblijske pouke u svom životu i dozvoliti da nas vodi Božji sveti duh (Gal. 5:22-25).
23 Razmišljanje o biblijskim izveštajima pomaže nam da ispoljavamo osobine poput Božjih. To će ojačati naš odnos s Jehovom, koji nam obećava „mudrost i znanje i radost“ (Prop. 2:26). A mi za uzvrat možemo obradovati njegovo srce (Posl. 27:11). Budimo odlučni da to činimo tako što ćemo i dalje hoditi Jehovinim putevima.
Kako bi odgovorio?
• Kako možemo pokazati da smo pouzdani?
• Zašto treba da budemo ponizni?
• Kako nam biblijski izveštaji pomažu da budemo hrabri?
• Kako možemo pokazivati zanimanje za druge?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 8. strani]
Iako im nije bilo lako, pouzdani Jeftaj i njegova ćerka ispunili su zavet koji je on dao
[Slika na 10. strani]
Mladi, šta učite od izraelske devojčice?
[Slika na 11. strani]
Kako je Dorka pomagala suhrišćankama?