Uvek imajmo Jehovu pred sobom
Uvek imajmo Jehovu pred sobom
„Jehovu uvek imam pred sobom“ (PS. 16:8)
1. Kako biblijski izveštaji mogu uticati na nas?
U JEHOVINOJ pisanoj Reči nalaze se izvanredni izveštaji o tome kako je Bog postupao s ljudima. Pominju se mnogi ljudi koji su odigrali neku ulogu u izvršenju Božje namere. Međutim, njihove reči i dela ne nalaze se u Bibliji kao obične priče u kojima možemo da uživamo. Takvi izveštaji mogu nas približiti Bogu (Jak. 4:8).
2, 3. Kako treba da razumemo reči iz Psalma 16:8?
2 Svi možemo mnogo toga naučiti iz onoga što se događalo poznatim biblijskim ličnostima kao što su Avraham, Sara, Mojsije, Ruta, David, Jestira, apostol Pavle i drugi. Ali, mogu nam koristiti i izveštaji o manje poznatim osobama. Duboko razmišljanje o biblijskim izveštajima može nam pomoći da postupamo u skladu s rečima psalmiste: „Jehovu uvek imam pred sobom. On mi je s desne strane, neću posrnuti“ (Ps. 16:8). Kako treba da razumemo ove reči?
3 Vojnik je u to vreme obično držao mač u desnoj ruci a štit u levoj, tako da mu je desna strana bila nezaštićena. Međutim, desnu stranu mu je štitio prijatelj koji se borio pored njega. Ako stalno imamo Jehovu na umu i vršimo njegovu volju, on će nas štititi. Zato hajde da razmotrimo biblijske izveštaje koji nam mogu ojačati veru kako bismo ’uvek imali Jehovu pred sobom‘.
Jehova odgovara na molitve
4. Navedi jedan primer iz Biblije koji pokazuje da Bog uslišava molitve.
4 Ako stalno imamo Jehovu pred sobom, on će uslišiti naše molitve (Ps. 65:2; 66:19). Dokaz za to pruža nam izveštaj o najstarijem Avrahamovom sluzi, a to je verovatno bio Elijezer. Avraham ga je poslao u Mesopotamiju da bi Isaku pronašao bogobojaznu ženu. Elijezer se molio za Božje vođstvo i prepoznao ga kada mu je Rebeka napojila kamile. Zahvaljujući tome što se usrdno molio, Elijezer je pronašao devojku koja će postati Isakova voljena žena (Post. 24:12-14, 67). Istina, Avrahamov sluga je imao jedan poseban zadatak. Ali zar ne treba i mi da budemo isto tako uvereni da Jehova čuje naše molitve?
5. Zašto možemo reći da čak i kratka molitva izrečena u sebi može biti delotvorna?
5 Ponekad moramo brzo da se pomolimo za Božju pomoć. Jednom prilikom je persijski kralj Artakserks zapazio da je njegov peharnik Nemija tužan. ’Šta želiš?‘, pitao ga je kralj. Nemija se „odmah pomolio Bogu nebeskom“. On se izgleda pomolio u sebi i sigurno nije imao vremena za neku dugu molitvu. Međutim, Bog ga je uslišio, tako da je Nemija dobio od kralja pomoć da ponovo izgradi zidine Jerusalima. (Pročitati Nemiju 2:1-8.) Zaista, čak i kratka molitva izrečena u sebi može biti delotvorna.
6, 7. (a) Kakav nam je primer Epafras pružio što se tiče molitve? (b) Zašto treba da se molimo za druge?
6 Podstaknuti smo da se ’molimo jedni za druge‘, iako nećemo uvek odmah videti da li su nam molitve uslišene (Jak. 5:16). Epafras, „veran Hristov sluga“, usrdno se molio za svoju braću u veri. Pavle je pisao iz Rima i rekao: „Pozdravlja vas Epafras, koji je od vas [Kološana] došao, rob Hrista Isusa. On se uvek bori za vas u svojim molitvama, da do kraja sačuvate zrelost i da imate čvrsta uverenja u pogledu svega što je Božja volja. Zaista svedočim za njega da se veoma trudi za vas i za one u Laodikiji i one u Hijerapolju“ (Kol. 1:7; 4:12, 13).
7 Kolosi, Laodikija i Hijerapolj bili su gradovi u Maloj Aziji i nalazili su se na istom području. Hrišćani u Hijerapolju živeli su među obožavaocima boginje Kibele, dok je Laodičanima pretio uticaj materijalizma, a hrišćani u Kolosima bili su u opasnosti od ljudske filozofije (Kol. 2:8). Nije čudo što se Epafras, koji je bio iz Kolosa, ’borio u molitvama‘ za suvernike u tom gradu! Iako Biblija ne kaže na koji način su uslišene Epafrasove molitve, on nije prestao da se moli za svoje suvernike. Mi takođe treba da nastavimo da se molimo za braću. Iako se ne ’mešamo u tuđe poslove‘, može biti da neki član naše porodice ili prijatelj prolazi kroz težak ispit vere (1. Petr. 4:15). Bilo bi zaista poželjno da ih pominjemo u svojim ličnim molitvama. Kao što su Pavlu pomogle usrdne molitve drugih, tako i naše molitve mogu postići mnogo dobra (2. Kor. 1:10, 11).
8. (a) Kako znamo da su starešine iz Efesa cenile molitvu? (b) Kako treba da gledamo na molitvu?
8 Da li nas drugi znaju kao osobe koje cene molitvu? Nakon što se Pavle susreo sa starešinama u Efesu, „kleknuo je sa svima njima i pomolio se“. Zatim su „mnogo zaplakali i izgrlili Pavla pa ga srdačno izljubili, jer ih je jako zabolelo to što je rekao da više neće videti njegovo lice“ (Dela 20:36-38). Ne znamo imena tih starešina, ali očigledno je da su cenili molitvu. Sigurno treba da cenimo to što imamo čast da se molimo Bogu i da ’podižemo verne ruke‘ s pouzdanjem da će nam naš nebeski Otac odgovoriti (1. Tim. 2:8).
U svemu budimo poslušni Bogu
9, 10. (a) Kakav su primer pružile Salpadove kćeri? (b) Kako hrišćani koji nisu u braku mogu oponašati primer Salpadovih kćeri?
9 To što stalno imamo Jehovu na umu pomoći će nam da mu budemo poslušni i zahvaljujući tome dobićemo velike blagoslove (P. zak. 28:13; 1. Sam. 15:22). Spremnost da budemo poslušni veoma je važna. Razmotrimo primer pet sestara, kćeri Salpada, koji je živeo u Mojsijevo vreme. Među Izraelcima je bio običaj da sinovi naslede imanje svog oca. Budući da Salpad nije imao sinove, posle njegove smrti Jehova je rekao da njegovih pet kćeri treba da dobiju celo nasledstvo — ali samo pod jednim uslovom. Trebalo je da se udaju za ljude iz Manasijinog plemena kako bi nasledstvo i dalje pripadalo istom plemenu (Br. 27:1-8; 36:6-8).
10 Salpadove kćeri su imale veru da će sve biti dobro ukoliko budu poslušne Bogu. U Bibliji piše: „Kao što je Jehova zapovedio Mojsiju, tako su učinile Salpadove kćeri. Mala, Tersa, Egla, Melha i Nuja, Salpadove kćeri, udale su se za sinove svojih stričeva. Udale su se u porodice sinova Manasije, Josifovog sina, i tako je njihovo nasledstvo ostalo u plemenu kom je pripadala porodica njihovog oca“ (Br. 36:10-12). Ove žene su bile poslušne i učinile su ono što je Jehova zapovedio (Is. Nav. 17:3, 4). Pokazujući veru poput njihove, duhovno zreli hrišćani koji nisu u braku poslušni su Bogu tako što stupaju u brak „samo u Gospodu“ (1. Kor. 7:39).
11, 12. Kako je Halev pokazao pouzdanje u Boga?
11 Treba u svemu da slušamo Jehovu, poput Izraelca Haleva (P. zak. 1:36). Nakon što je Izrael bio izbavljen iz Egipta u 16. veku pre n. e., Mojsije je poslao dvanaestoricu ljudi da izvide Hanan. Međutim, samo su njih dvojica — Halev i Isus Navin — podstakli narod da ima potpuno pouzdanje u Boga i da uđe u tu zemlju (Br. 14:6-9). Oko četiri decenije kasnije, Isus Navin i Halev su još uvek bili živi i u svemu su slušali Jehovu. Bog je upotrebio Isusa Navina da odvede Izraelce u Obećanu zemlju. S druge strane, desetorica nevernih uhoda očigledno su umrli tokom Izraelovog 40-godišnjeg lutanja po pustinji (Br. 14:31-34).
12 Kao stariji čovek koji je preživeo sve ono što se događalo Izraelcima u pustinji, Halev je mogao da stane pred Isusa Navina i da kaže: „Ja sam u svemu slušao Jehovu, svog Boga.“ (Pročitati Isusa Navina 14:6-9.) Halev, koji je tada imao 85 godina, zatražio je brda koja mu je Bog obećao, premda su ona bila naseljena neprijateljima koji su živeli u velikim utvrđenim gradovima (Is. Nav. 14:10-15).
13. Pod kojim uslovom možemo imati blagoslov čak i kada se suočavamo s kušnjama?
13 Poput vernog i poslušnog Haleva, imaćemo Jehovinu podršku ako ga ’u svemu slušamo‘. Ukoliko to činimo, čak i kada se suočimo s velikim problemima, imaćemo blagoslov. Međutim, nije uvek lako biti poslušan u svemu tokom celog života, kao što je to činio Halev. Premda je kralj Solomon imao dobar početak, njegove žene su ga navele da služi drugim bogovima, tako da u starosti „nije u svemu slušao Jehovu kao njegov otac David“ (1. Kralj. 11:4-6). S kakvim god kušnjama da se suočimo, uvek slušajmo Boga u svemu i imajmo ga stalno pred sobom.
Uvek se uzdajmo u Jehovu
14, 15. Šta iz Nojemininog iskustva možemo naučiti o pouzdanju u Boga?
14 Treba da se uzdamo u Boga posebno kada smo utučeni zbog toga što naša situacija izgleda beznadežno. Razmotrimo primer Nojemine, starije žene kojoj je smrt odnela muža i dva sina. Kada se iz Moava vratila u Judu, ona je jadikovala: „Ne zovite me Nojemina [„moje veselje“]! Zovite me Mara [„gorčina“], jer me je Svemoćni ispunio velikom gorčinom. Puna sam otišla, a Jehova me praznih ruku vraća. Zašto da me zovete Nojemina, kad me je Jehova ponizio i kad me je Svemoćni u tugu zavio?“ (Ruta 1:20, 21, fusnota).
15 Premda je Nojemina bila žalosna, ako pažljivo čitamo Knjigu o Ruti videćemo da nije prestala da se uzda u Jehovu. I njena situacija se drastično promenila! Nojeminina snaha Ruta, koja je takođe bila udovica, udala se za Voza i rodila mu sina. Nojemina je postala dadilja tom detetu, jer u izveštaju stoji: „Tada su mu žene iz susedstva dale ime, rekavši: ’Nojemini se rodio sin!‘ Nazvale su ga Ovid. On je otac Jeseja, Davidovog oca“ (Ruta 4:14-17). Kada Nojemina bude uskrsnula, saznaće da je Ruta, koja će takođe tada živeti na zemlji, postala pretkinja Isusa, Mesije (Mat. 1:5, 6, 16). Poput Nojemine, mi ne znamo kako se naša teška situacija može s vremenom promeniti. Zato se uvek uzdajmo u Boga, baš kao što nas podstiču reči iz Poslovica 3:5, 6: „Uzdaj se u Jehovu svim srcem svojim, a na svoj razum nemoj se oslanjati. Na svim putevima svojim imaj ga na umu, i on će ispraviti staze tvoje.“
Oslonimo se na sveti duh
16. Kako je Božji sveti duh pomogao izabranim starešinama u drevnom Izraelu?
16 Ako stalno imamo Jehovu pred sobom, on će nas voditi svetim duhom (Gal. 5:16-18). Božji duh je bio nad sedamdesetoricom izabranih starešina koji su pomagali Mojsiju da ’nosi teret izraelskog naroda‘. Premda su samo Eldad i Modad navedeni po imenu, duh je sve njih osposobio da izvršavaju svoje dužnosti (Br. 11:13-29). Nema sumnje da su to bili sposobni, bogobojazni, pouzdani i pošteni ljudi, poput onih koji su izabrani ranije (Izl. 18:21). Danas hrišćanske starešine ispoljavaju iste takve osobine.
17. Koju je ulogu Jehovin sveti duh imao u izgradnji svetog šatora?
17 Jehovin sveti duh je igrao važnu ulogu u izgradnji svetog šatora u pustinji. Jehova je postavio Veseleila za glavnog zanatliju i graditelja šatora, obećavši mu da će ga ’ispuniti svojim duhom da bi imao mudrost, razboritost i znanje i da bi bio vešt u raznovrsnim poslovima‘ (Izl. 31:3-5). S Veseleilom i njegovim pomoćnikom Elijavom radili su vešti ljudi, pomažući im da izvrše lep zadatak koji su dobili. Osim toga, Jehovin duh je pokrenuo ljude spremnog srca da velikodušno daju priloge (Izl. 31:6; 35:5, 30-34). Taj isti duh i danas pokreće Božje sluge da čine sve što mogu u podupiranju Kraljevstva (Mat. 6:33). Iako možda imamo određene sposobnosti, treba da se molimo za sveti duh i da dozvolimo da nas on vodi da bismo ispunili zadatak koji je Jehova dao svom narodu u naše vreme (Luka 11:13).
Imajmo strahopoštovanje pred Jehovom nad vojskama
18, 19. (a) Koju osobinu sveti duh stvara u nama? (b) Šta učimo iz primera Simeona i Ane?
18 Sveti duh u nama može stvoriti strahopoštovanje koje nam pomaže da uvek imamo Jehovu pred sobom. Božjem drevnom narodu bilo je rečeno: „Jehova nad vojskama — on jedini neka vam bude svet, njega se bojte“ (Isa. 8:13). Dve bogobojazne osobe koje su živele u Jerusalimu u prvom veku bili su Simeon i Ana. (Pročitati Luku 2:25-38.) Simeon je verovao u proročanstva o Mesiji i „čekao je Izraelovu utehu“. Bog je izlio sveti duh na njega i uverio ga da će doživeti da vidi Mesiju. To se i dogodilo. Jednog dana, 2. godine pre n. e., Isusa su doneli u hram Marija i Josif, njegova majka i poočim. Pokrenut svetim duhom, Simeon je izgovorio proročanske reči o Mesiji i rekao da će Marija biti u žalosti, što se i desilo kada je Isus bio pribijen na mučenički stub. Zamisli samo kakvu je radost Simeon doživeo kada je u naručje uzeo ’Jehovinog Hrista‘! Simeon je današnjim Božjim slugama pružio zaista dobar primer strahopoštovanja pred Bogom.
19 Bogobojazna 84-godišnja udovica Ana „nikad nije izostajala iz hrama“. Ona je služila Jehovi dan i noć „postovima i usrdnim molitvama“. Ana je takođe bila u hramu kada su doneli Isusa kao bebu. Kako je samo bila zahvalna što je videla budućeg Mesiju! Čak je „počela da zahvaljuje Bogu i da govori o detetu svima koji su čekali izbavljenje Jerusalima“. Ona je jednostavno morala da s drugima podeli tu dobru vest. Poput Simeona i Ane, današnji stariji hrišćani su srećni što bez obzira na godine uvek mogu služiti Jehovi kao njegovi Svedoci.
20. Bez obzira na to koliko godina imamo, šta treba da radimo i zašto?
20 Bez obzira na naše životno doba, treba stalno da imamo Jehovu pred sobom. Tada će nas on blagosloviti dok se ponizno trudimo da govorimo drugima o njegovom Kraljevstvu i njegovim čudesnim delima (Ps. 71:17, 18; 145:10-13). Međutim, ako želimo da slavimo Jehovu, treba da ispoljavamo osobine kakve on ima. Šta o njegovim osobinama možemo naučiti iz nekih drugih biblijskih izveštaja?
Kako bi odgovorio?
• Kako znamo da Jehova čuje naše molitve?
• Zašto u svemu treba da slušamo Boga?
• Zašto uvek treba da se uzdamo u Jehovu čak i kada smo utučeni?
• Kako Božji sveti duh pomaže njegovom narodu?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 4. strani]
Nemijina molitva Jehovi bila je uslišena
[Slika na 5. strani]
Razmišljanje o tome kako se Nojeminina situacija promenila može nam pomoći da se uzdamo u Jehovu