Budimo razumni, spremni da popustimo
Budimo razumni, spremni da popustimo
„Podsećaj ih da budu... razumni [spremni da popuste]“ (TITU 3:1, 2, fusnota)
1, 2. Šta nam Sveto pismo govori o razumnosti i spremnosti da popustimo i zašto je to na mestu?
JEHOVA, naš brižni nebeski Otac, neizmerno je mudar. Kao njegova stvorenja, mi dopuštamo da nas on vodi u životu (Ps. 48:14). Hrišćanski učenik Jakov nam kaže da je ’mudrost odozgo najpre čista, zatim miroljubiva, razumna [„spremna da popusti“, fusnota], spremna da posluša, puna milosrđa i dobrih plodova, nepristrana, nelicemerna‘ (Jak. 3:17).
2 Apostol Pavle nas je podstakao: „Neka vaša razumnost bude poznata svim ljudima“ (Fil. 4:5). * Isus Hrist je Gospod i Poglavar hrišćanske skupštine (Ef. 5:23). Za sve nas je veoma važno da postupamo razumno tako što ćemo biti podložni Hristovom vođstvu i spremni na ustupke u ophođenju s drugim ljudima.
3, 4. (a) Navedi primere koji pokazuju da je korisno činiti ustupke. (b) Šta ćemo sada osmotriti?
3 Ako smo u razumnoj meri spremni da popustimo, imaćemo koristi. Primera radi, nakon što je u Velikoj Britaniji sprečen jedan teroristički napad, putnici su uglavnom bez oklevanja prihvatili zabranu unošenja određenih predmeta u avion. Kada vozimo automobil, neophodno je da činimo ustupke drugim vozačima, na primer dok se nalazimo u kružnom toku, kako bi svi bili bezbedni i kako bi se saobraćaj neometano odvijao.
4 Mnogi od nas uviđaju da nije uvek lako pokazati razumnost. Da bi nam to bilo lakše, osmotrićemo tri činioca koji su u to uključeni. To su ispravni motivi, naš stav prema autoritetu i mera do koje treba da budemo spremni da popustimo.
Ispravni motivi
5. Pod Mojsijevim zakonom, šta je moglo navesti jednog roba da odluči da ostane sa svojim gospodarem?
5 Jedan primer iz prethrišćanskog doba usredsređuje se na ispravan motiv koji treba da nas podstakne da budemo podložni autoritetu, što je jedno obeležje razumnosti. Mojsijevim zakonom je bilo predviđeno da Jevreji koji su robovi budu oslobođeni sedme godine svog ropstva ili pak oprosne godine, u zavisnosti od toga šta bi stiglo pre. Međutim, čovek je mogao odlučiti da ostane rob. (Pročitati Izlazak 21:5, 6.) Zbog čega bi neko doneo takvu odluku? Ljubav ga je mogla navesti da ostane pod vlašću svog obzirnog gospodara.
6. Kakvu ulogu ljubav igra u tome da budemo podložni Jehovi i spremni da druge stavljamo ispred sebe?
6 Slično tome, nas ljubav prema Jehovi pokreće da mu predamo svoj život i da zatim živimo u skladu sa svojim predanjem (Rimlj. 14:7, 8). Apostol Jovan je napisao: „Ljubav prema Bogu znači držati se njegovih zapovesti, a njegove zapovesti nisu teške“ (1. Jov. 5:3). Ljubav ne gleda svoju korist (1. Kor. 13:4, 5). U ophođenju s drugim ljudima, ona nas navodi da budemo spremni da popustimo i da druge stavljamo ispred sebe. Umesto da dozvolimo da nas nadvlada sebičnost, mi uzimamo u obzir tuđu korist (Fil. 2:2, 3).
7. Koju ulogu spremnost na ustupke igra u našoj službi?
7 Svojim rečima i postupcima ne smemo spoticati druge (Ef. 4:29). Štaviše, ako imamo ljubav, nećemo raditi ništa što bi ljude različitog porekla i kulture moglo sprečiti da napreduju ka tome da postanu Jehovine sluge. To često od nas zahteva da budemo spremni na ustupke. Na primer, misionarke koje su navikle da se šminkaju i nose najlon-čarape neće to pošto-poto raditi ukoliko bi u sredini u kojoj služe njihov moral zbog toga mogao biti doveden u pitanje i ako bi time spoticale druge (1. Kor. 10:31-33).
8. Kako nam ljubav prema Bogu može pomoći da se ponašamo kao manji?
8 Ljubav prema Jehovi pomaže nam da savladamo ponos. Nakon što su se njegovi učenici raspravljali oko toga ko je od njih najveći, Isus je doveo jedno malo dete među njih. Objasnio je: „Ko prima ovo dete u moje ime, prima i mene, a ko prima mene, prima i onoga koji me je poslao. Jer ko se među svima vama ponaša kao manji, taj je veliki“ (Luka 9:48; Mar. 9:36). Možda nam je jako teško da se ponašamo kao manji. Nasleđena nesavršenost i sklonost ka ponosu mogu nas motivisati da težimo ka tome da budemo istaknuti, ali nam poniznost može pomoći da dajemo prednost drugima (Rimlj. 12:10).
9. Šta je neophodno da bismo pokazivali razumnost?
9 Kao što je pomenuto, razumnost pokazujemo kada smo podložni autoritetu. Svi pravi hrišćani priznaju važno načelo poglavarstva. Apostol Pavle je to jasno naglasio u pismu Korinćanima: „Želim da znate da je svakom muškarcu poglavar Hrist, a ženi je poglavar muškarac, a Hristu je poglavar Bog“ (1. Kor. 11:3).
10. Kako pokazujemo podložnost Jehovinom autoritetu?
10 Podložnost Božjem autoritetu pokazujemo poverenjem i pouzdanjem u njega kao Oca koji nas voli. On vidi sve što se dešava i u skladu s tim će nas nagraditi. Dobro je da to imamo na umu kada se drugi ne ophode prema nama s poštovanjem ili se naljute i izgube kontrolu. Pavle je napisao: „Ako je moguće, koliko od vas zavisi, budite u miru sa svim ljudima.“ Pavle je to još više naglasio sledećim savetom: „Ne osvećujte se, voljeni, nego dajte mesta gnevu Božjem, jer je pisano: ’Moja je osveta, ja ću uzvratiti, kaže Jehova‘“ (Rimlj. 12:18, 19).
11. Kako možemo pokazati podložnost Hristovom poglavarstvu?
11 Takođe treba da poštujemo autoritet koji je Bog postavio u hrišćanskoj skupštini. U prvom poglavlju Otkrivenja Isus Hrist je prikazan kako u desnoj ruci drži ’zvezde‘ skupština (Otkr. 1:16, 20). Uopšteno govoreći, te zvezde predstavljaju starešinstva, to jest nadglednike u skupštinama. Ti naimenovani nadglednici podlažu se Hristovom vođstvu i oponašaju ga tako što se ljubazno ophode prema drugima. Svi u skupštini se podlažu ’vernom i razboritom robu‘, koga je Isus postavio da obezbeđuje duhovnu hranu u pravo vreme (Mat. 24:45-47). Danas podložnost Hristovom poglavarstvu pokazujemo time što revno proučavamo i primenjujemo savete koje na taj način dobijamo, a to doprinosi miru i jedinstvu (Rimlj. 14:13, 19).
Do koje mere treba da budemo spremni da popustimo?
12. Zašto naša spremnost da popustimo ima granice?
12 Međutim, to što smo spremni da popustimo ne znači da ćemo učiniti kompromis kada su u pitanju naša vera ili Božja načela. Kakav su stav zauzeli prvi hrišćani kada su im religiozne vođe zabranile da poučavaju ljude u Isusovo ime? Petar i apostoli su odvažno rekli: „Bogu se moramo pokoravati, a ne ljudima“ (Dela 4:18-20; 5:28, 29). Zato kada vlasti danas pokušavaju da nas prisile da prestanemo da propovedamo dobru vest, mi ipak ne prestajemo, premda postupamo taktično time što menjamo način na koji propovedamo. Ako je propovedanje od kuće do kuće zabranjeno, mi ćemo pokušavati da na druge načine dođemo do ljudi i nastavićemo da izvršavamo zadatak koji nam je Bog dao. Slično tome, kada vlasti zabrane naše sastanke, mi se sastajemo neupadljivo, u manjim grupama (Rimlj. 13:1; Jevr. 10:24, 25).
13. Šta je Isus rekao o podložnosti autoritetu?
13 Isus je u svojoj Propovedi na gori naglasio da je važno podložiti se autoritetu. On je rekao: „Ako neko hoće da se sudi s tobom i da se domogne tvoje donje haljine, prepusti mu i gornju. I ako te neko ko ima tu vlast prisili da ideš jednu milju, idi s njim dve“ (Mat. 5:40, 41). * Obzir prema drugima i želja da im pomognemo takođe nas mogu navesti da učinimo više nego što se traži od nas (1. Kor. 13:5; Titu 3:1, 2).
14. Zašto nikada ne treba da popustimo kada su u pitanju otpadnici?
14 Međutim, naša spremnost da popustimo nikada ne treba da nas navede da učinimo kompromis kada su u pitanju otpadnici. Potreban nam je jasan i čvrst stav kako bismo odbranili istinu i sačuvali jedinstvo u skupštini. Što se tiče „lažne braće“, Pavle je napisao: „Ni načas im nismo popustili, nismo im se pokorili, da bi istina dobre vesti ostala kod vas“ (Gal. 2:4, 5). Kada se desi da se pojavi otpad, predani hrišćani čvrsto stoje na strani onoga što je ispravno.
Nadglednici treba da budu spremni da popuste
15. U kom smislu hrišćanski nadglednici mogu biti spremni da popuste kada se sastaju?
15 Jedan od uslova za one koji su naimenovani za nadglednike jeste da budu spremni da popuste. Pavle je napisao: „Nadglednik treba da bude... razuman [„spreman da popusti“, fusnota]“ (1. Tim. 3:2, 3). To je posebno važno kada se naimenovana braća sastaju da reše neka skupštinska pitanja. Pre nego što se donese odluka, svako od njih slobodno iznosi svoje mišljenje, premda nije neophodno da svaki starešina nešto kaže. Tokom diskusije, nečije mišljenje se može promeniti dok sluša kako drugi ukazuju na biblijska načela koja se tu primenjuju. Umesto da se opire tome i da se čvrsto drži svog gledišta, zreo starešina će biti spreman da popusti. Premda su u početku možda imali različita gledišta, razmišljanje uz molitvu unapređuje jedinstvo među skromnim starešinama koje su spremne da popuste (1. Kor. 1:10; pročitati Efešanima 4:1-3).
16. Šta treba da bude očigledno kod jednog hrišćanskog nadglednika?
16 Hrišćanski starešina treba u svemu što radi da se drži teokratskog reda. To treba da bude očigledno i dok se kao pastir brine za stado, i treba da mu pomogne da pokaže obzir i blagost prema drugima. Petar je napisao: „Pasite Božje stado koje vam je povereno — ne na silu, nego dragovoljno; ne radi nepoštenog dobitka, nego gorljivo“ (1. Petr. 5:2).
17. Kako svi u skupštini mogu pokazati ispravan stav u ophođenju s drugima?
17 Stariji članovi skupštine cene dragocenu pomoć mlađih i ophode se prema njima s poštovanjem. Mladi pak poštuju starije koji imaju za sobom godine iskustva u služenju Jehovi (1. Tim. 5:1, 2). Hrišćanske starešine traže braću koja ispunjavaju uslove da bi im poverili određene odgovornosti, osposobljavajući ih da im pomažu u brizi za Božje stado (2. Tim. 2:1, 2). Svaki hrišćanin treba da ceni Pavlov nadahnut savet: „Budite poslušni onima koji među vama predvode i budite im podložni — jer oni bdiju nad vašim dušama kao oni koji će za to položiti račun — da bi to činili radosno, a ne uzdišući, jer bi to vama bilo na štetu“ (Jevr. 13:17).
Spremnost da se popusti i podložnost u porodičnom krugu
18. Zašto su spremnost da se popusti i podložnost važne u porodici?
18 Spremnost da se popusti i podložnost takođe su važne u porodičnom krugu. (Pročitati Kološanima 3:18-21.) Biblija govori o ulozi svakog člana porodice. Muž je poglavar ženi i prvenstveno je odgovoran za vaspitavanje dece. Žena treba da uvaži autoritet svog supruga, a deca treba da se trude da budu poslušna, jer je to ugodno Gospodu. Svaki član porodice treba da doprinese jedinstvu i miru u porodici tako što će na ispravan i uravnotežen način pokazati spremnost da popusti. Neki poučni primeri nalaze se u Bibliji.
19, 20. (a) Kada je reč o spremnosti da se popusti, kakva je razlika između Ilijevog i Jehovinog primera? (b) Šta roditelji mogu naučiti iz ovih primera?
19 U vreme kada je Samuilo bio dečak, Ilije je služio kao prvosveštenik u Izraelu. Međutim, Ilijevi sinovi, Ofnije i Fines, bili su „pokvareni ljudi“ i „nisu marili za Jehovu“. Ilije je čuo za njihove loše postupke, uključujući i to da su činili blud sa ženama koje su služile na ulazu u šator sastanka. Kako je reagovao na to? Rekao im je da se niko ne može zauzeti za njih ukoliko greše Jehovi. Međutim, nije ih ispravio i kaznio. Tako su oni nastavili da čine zlo. Na kraju je Jehova doneo pravednu odluku — zaslužili su smrtnu kaznu. Kada je čuo da su oni poginuli, i sam Ilije je umro. Kakav tužan kraj! Jasno je da Ilijeva popustljivost nije bila na mestu, pošto je tolerisao zla dela koja su činili njegovi sinovi (1. Sam. 2:12-17, 22-25, 34, 35; 4:17, 18).
20 Nasuprot tome, razmotrimo kako je Bog postupao s anđelima. Prorok Miheja je imao jednu upečatljivu viziju u kojoj je video sastanak anđela s Jehovom. Jehova je pitao koji će anđeo prevariti zlog izraelskog kralja Ahava i dovesti ga do propasti. Jehova je slušao predloge svojih duhovnih sinova. Nakon što je jedan anđeo rekao šta bi on uradio, Jehova ga je pitao kako bi to učinio. Zadovoljan odgovorom, Jehova je opunomoćio tog anđela da to i uradi (1. Kralj. 22:19-23). Da li članovi porodice iz ovoga mogu naučiti nešto o spremnosti da se popusti? Hrišćanski muž i otac postupa mudro ako uzima u obzir ideje i predloge svoje žene i dece. S druge strane, žena i deca treba da shvate da će, iako su rekli svoje mišljenje ili dali neki predlog, možda ipak morati da se podlože konačnoj odluci koju prema Bibliji ima pravo da donese poglavar porodice.
21. Šta će biti osmotreno u narednom članku?
21 Kako smo samo zahvalni što nas Jehova s ljubavlju i mudro opominje da budemo razumni i spremni da popustimo! (Ps. 119:99). U narednom članku biće osmotreno kako nam ta spremnost, kada je uravnotežena, može pomoći da imamo srećan brak.
[Fusnote]
^ Grčku reč koju je apostol Pavle ovde upotrebio, a koja je prevedena kao „razumnost“, teško je prevesti samo jednom srpskom rečju. U jednom delu se zapaža: „[Njeno značenje] uključuje spremnost da se odustane od ličnih prava i da se pokaže obzir prema drugima.“ Dakle, ova reč nosi misao o tome da čovek treba da bude spreman da popusti i da bude razuman, ne insistirajući na slovu zakona i svojim ličnim pravima. Ta reč takođe obuhvata podložnost autoritetu.
^ Videti članak „’Ako te prisile na službu‘“ u Stražarskoj kuli od 15. februara 2005, strane 23-26.
Kako bi odgovorio?
• Koje dobre rezultate donosi spremnost da se popusti?
• Kako starešine mogu pokazati da su razumne i spremne da popuste?
• Kakvu ulogu podložnost i spremnost na ustupke igraju u porodičnom životu?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 4. strani]
Starešine oponašaju Hristovu ljubaznost u ophođenju s drugima
[Slika na 6. strani]
Na sastancima skupštinskih starešina, razmišljanje uz molitvu i spremnost da se popusti unapređuju jedinstvo