Da li na druge gledaš poput Jehove?
Da li na druge gledaš poput Jehove?
„Da ne bude podele u telu, nego da se udovi jednako brinu jedni za druge“ (1. KOR. 12:25)
1. Kako si se osećao kada si došao u duhovni raj?
KADA smo ostavili za sobom ovaj zao svet i počeli da se družimo s Jehovinim svedocima, verovatno smo bili oduševljeni ljubavlju i srdačnošću koje vladaju među njima. To je upadljiva razlika u odnosu na grube, svadljive ljude pune mržnje koji su pod Sataninom vlašću! Došli smo u duhovni raj ispunjen mirom i jedinstvom (Isa. 48:17, 18; 60:18; 65:25).
2. (a) Šta može uticati na naše gledište o drugima? (b) Šta možda treba da uradimo?
2 Međutim, kao nesavršeni ljudi s vremenom bismo mogli da steknemo nerealno gledište o našoj braći. Nesavršenost bi mogla da nas navede da preuveličavamo njihove propuste umesto da se usredsredimo na njihove brojne poželjne hrišćanske osobine. Jednostavno rečeno, zaboravljamo da na njih gledamo poput Jehove. Ako nam se dešava tako nešto, sada je vreme da razmislimo o tom naginjanju i da svoje gledište uskladimo s Jehovinim jasnim stavom (Izl. 33:13).
Kako Jehova gleda na našu braću
3. S čim se u Bibliji upoređuje hrišćanska skupština?
3 Kao što je zabeleženo u 1. Korinćanima 12:2-26, apostol Pavle je skupštinu pomazanih hrišćana uporedio s telom koje ima „mnogo udova“. Baš kao što se delovi tela međusobno razlikuju, tako se i članovi skupštine znatno razlikuju u pogledu osobina i sposobnosti. Ipak, Jehova prihvata tu raznolikost. On voli i ceni svakog člana skupštine. Slično tome, Pavle nas savetuje da kao članovi skupštine ’jednako brinemo jedni za druge‘. To je ponekad teško zato što ličnost drugih može biti drugačija od naše.
4. Zašto je možda potrebno da promenimo gledište o našoj braći?
4 Postoji i mogućnost da se usredsredimo na slabosti naše braće. Čineći to, mi se zapravo fokusiramo samo na jedan mali deo njihove ličnosti. Za razliku od našeg, Jehovino gledište se može uporediti sa širokougaonim objektivom foto-aparata koji obuhvata ne samo objekat već i njegovu okolinu. Mi možda naginjemo ka tome da se koncentrišemo na nešto što nam se ne sviđa, dok Jehova uzima u obzir celokupnu ličnost osobe uključujući i sve njene dobre osobine. Što više nastojimo da budemo poput Jehove, više ćemo doprineti duhu ljubavi i jedinstva u skupštini (Ef. 4:1-3; 5:1, 2).
5. Zašto je neprikladno suditi drugima?
5 Isus je veoma dobro znao da nesavršeni ljudi često naginju ka tome da kritikuju druge. On je pružio savet: „Ne sudite, da vam se ne sudi“ (Mat. 7:1). Izraz „ne sudite“ u osnovi znači „prestanite da sudite“, kao što pokazuje fusnota za ovaj stih. Isus je znao da su mnogi od njegovih slušalaca imali sklonost da budu kritični prema drugima. Da li smo možda i mi razvili sličan stav? Ako naginjemo ka tome, treba da uložimo veliki trud kako bismo se popravili jer na taj način nećemo biti osuđeni. Zaista, ko smo mi da sudimo nekom naimenovanom bratu kojeg Jehova koristi ili da kažemo da on ne može da bude član skupštine? Takav brat možda ima neke nedostatke, ali ako ga Jehova prihvata da li bi bilo ispravno da ga mi odbacimo? (Jov. 6:44). Da li zaista verujemo da Jehova vodi svoj organizovani narod i da će u pravo vreme preduzeti odgovarajuće korake ako nešto treba promeniti? (Pročitati Rimljanima 14:1-4.)
6. Kako Jehova gleda na svoje sluge?
6 Jehova je izuzetan u tom smislu što može da vidi naš potencijal i osobine koje možemo da razvijemo kada u novom svetu dostignemo savršenstvo. Osim toga, on zna koliko smo do sada napredovali u duhovnom pogledu. Zato on nema nijedan razlog da se usredsredi na bilo koju telesnu slabost. U Psalmu 103:12 stoji: „Koliko je istok daleko od zapada, toliko on prestupe naše od nas udaljuje.“ Svako od nas može biti zahvalan Jehovi zbog toga! (Ps. 130:3).
7. Šta učimo iz načina na koji je Jehova gledao na Davida?
7 U Bibliji je jasno istaknuto da Jehova poseduje izvanrednu sposobnost da se usredsredi na naše vrline. Bog je opisao Davida kao svog ’slugu koji se držao njegovih zapovesti i bio mu odan svim svojim srcem, čineći samo ono što je ispravno u njegovim očima‘ (1. Kralj. 14:8). Naravno, znamo da je David u nekoliko navrata pogrešno postupio. Ipak, Jehova je izabrao da se usredsredi na njegove vrline zato što je znao da David ima dobro srce (1. Let. 29:17).
Delimo Jehovino gledište o našoj braći
8, 9. (a) Kako možemo oponašati Jehovu? (b) Koji primer to pokazuje i koju pouku možemo izvući iz toga?
8 Za razliku od nas, Jehova može videti šta je u nečijem srcu. To je sâmo po sebi dobar razlog da ne budemo kritički nastrojeni prema suhrišćanima. Mi ne znamo u potpunosti kakvi su nečiji motivi. Treba da se ugledamo na Jehovu tako što se nećemo koncentrisati na ljudske slabosti, koje će na kraju nestati. Zar nije lepo oponašati Jehovu u tom pogledu? Ako tako postupamo, znatno ćemo doprineti dobrim odnosima s našom braćom i sestrama (Ef. 4:23, 24).
9 Da bismo to prikazali, zamislimo jednu oronulu kuću. Njeni oluci su se iskrivili, prozori su slomljeni, a na plafonu se vide tragovi vode. Većina ljudi bi mogla zaključiti da je treba srušiti jer je pravo ruglo. Međutim, neko može da ima potpuno drugačije gledište. Umesto upadljivih nedostataka on bi možda video da je ta kuća u suštini u dobrom stanju i da se može renovirati. On je kupuje, ulaže trud da otkloni lako uočljive nedostatke i lepo je uređuje. Na kraju, prolaznici komentarišu o tome kako kuća sada dobro izgleda. Da li možemo da budemo poput čoveka koji je uložio trud kako bi renovirao kuću? Umesto da se usredsredimo na manje nedostatke naše braće, možemo li zapaziti njihove dobre osobine i potencijal da duhovno napreduju? Ako tako postupamo, zavolećemo ih zbog njihove duhovne lepote, baš kao što ih i Jehova voli. (Pročitati Jevrejima 6:10.)
10. Kako nam pomaže savet dat u Filipljanima 2:3, 4?
10 Apostol Pavle je pružio neke savete koji nam mogu pomoći da imamo dobar odnos sa svima u skupštini. On je podstakao hrišćane sledećim rečima: „Ništa ne radite iz častoljublja niti iz sujete, nego u poniznosti smatrajte druge većima od sebe, i ne gledajte samo na svoju korist nego i na korist drugih“ (Fil. 2:3, 4). Poniznost će nam pomoći da imamo ispravno gledište o drugima. Ako im poklanjamo pažnju i koncentrišemo se na njihove vrline, onda ćemo gledati na njih poput Jehove.
11. Koje su promene uticale na neke skupštine?
11 Zbog svetskih dešavanja, mnogi su se poslednjih godina preselili u inostranstvo. U nekim gradovima žive ljudi koji potiču iz različitih zemalja. Neki od njih su pokazali zanimanje za biblijsku istinu i pridružili nam se u služenju Jehovi. Oni dolaze „iz svih naroda i plemena i narodnosti i jezika“ (Otkr. 7:9). Usled toga, sastav mnogih skupština je u određenom smislu postao višenacionalan.
12. Koje gledište o našim suvernicima treba da sačuvamo i zašto to ponekad može da bude teško?
12 Možda je neophodno da obratimo veću pažnju na to da sačuvamo ispravno gledište o članovima naše skupštine. Zato je važno da imamo na umu savet apostola Petra da pokazujemo „nelicemernu bratsku ljubav“ i da ’volimo jedni druge žarko od srca‘ (1. Petr. 1:22). Možda nije lako razviti istinsku ljubav i naklonost u jednoj višenacionalnoj sredini. Kultura iz koje potiču naši suvernici verovatno se znatno razlikuje od naše. Isto važi i za obrazovanje, ekonomsku situaciju i nacionalnu pripadnost. Da li ti je teško da razumeš njihovo razmišljanje ili postupanje? Možda i oni imaju isti problem kada si ti u pitanju. Pa ipak, apostol Petar savetuje svakog od nas sledećim rečima: „Svu braću volite“ (1. Petr. 2:17).
13. Koje promene u svom načinu razmišljanja možda treba da napravimo?
13 Možda je potrebno da menjamo način razmišljanja kako bismo širom otvorili svoje srce i pokazivali ljubav prema svim suhrišćanima. (Pročitati 2. Korinćanima 6:12, 13.) Da li ponekad uhvatimo sebe kako kažemo nešto poput: „Nemam predrasude, ali...“, a zatim navedemo neke negativne odlike za koje smatramo da su uobičajene među pripadnicima određenog naroda? Takvo razmišljanje može ukazati na potrebu da se oslobodimo predrasuda koje još uvek gajimo duboko u sebi. Mogli bismo da se pitamo: ’Da li neprestano ulažem trud da upoznam ljude koji su drugačijeg porekla?‘ Takvo samoispitivanje nam može pomoći da u još većoj meri prihvatimo i cenimo naše međunarodno bratstvo.
14, 15. (a) Navedi primere onih koji su uspeli da promene svoje gledište o drugima. (b) Kako ih možemo oponašati?
14 U Bibliji nalazimo dobre primere koji pokazuju kako su neki uspeli u tome. Jedan od njih je apostol Petar. Kao Judejac, Petar ne bi ušao u dom nekog neznabošca. Možeš zamisliti kako se osećao kada je trebalo da ode u kuću neobrezanog neznabošca Kornelija! Petar je promenio svoj način razmišljanja jer je uvideo da je Božja volja da ljudi iz svih naroda postanu članovi hrišćanske skupštine (Dela 10:9-35). Savle, koji je kasnije postao apostol Pavle, takođe je morao da se menja i da otkloni predrasude koje je imao. Priznao je da je toliko mrzeo hrišćane da je ’preko svake mere progonio Božju skupštinu i hteo da je zatre‘. Ipak, kad je Gospod Isus ispravio Pavla, on je napravio velike promene i čak je počeo da prihvata smernice od onih koje je nekada progonio (Gal. 1:13-20).
15 Nema sumnje da pomoću Jehovinog duha možemo da menjamo svoje gledište. Ako uvidimo da duboko u sebi gajimo neku vrstu predrasude prema drugima, radimo na tome da je otklonimo i da ’održimo jedinstvo duha, u miru koji nas povezuje‘ (Ef. 4:3-6). Biblija nas podstiče da se ’obučemo u ljubav, jer nas ona savršeno povezuje‘ (Kol. 3:14).
Oponašajmo Jehovu kada smo u službi
16. Šta je Božja volja za ljude?
16 Apostol Pavle je napisao: „Kod Boga nema pristranosti“ (Rimlj. 2:11). Jehovina namera je da mu služe ljudi iz svih naroda. (Pročitati 1. Timoteju 2:3, 4.) Zato je odredio da se ’večna dobra vest‘ objavljuje „svim narodima i plemenima i jezicima i narodnostima“ (Otkr. 14:6). Isus je rekao: „Njiva je svet“ (Mat. 13:38). Šta to znači za tebe i tvoju porodicu?
17. Kako možemo pomoći svim vrstama ljudi?
17 Nisu svi u mogućnosti da idu u udaljene krajeve sveta kako bi drugima prenosili poruku o Kraljevstvu. Pa ipak, možda tu poruku možemo prenositi ljudima iz svih krajeva sveta koji žive na našem području. Da li koristimo prilike da svedočimo svim vrstama ljudi, a ne samo onima kojima propovedamo već godinama? Zašto ne bi odlučio da propovedaš onima koji još nisu primili temeljno svedočanstvo? (Rimlj. 15:20, 21).
18. Kako je Isus pokazao da brine za ljude?
18 Isus je osećao snažnu potrebu da pomogne svima. On nije propovedao samo na jednom području. U jednom biblijskom izveštaju se kaže da je „počeo da obilazi sve gradove i sela“. „Kad je video mnoštvo naroda, sažalio se na njih“ i ukazao na to da postoji potreba da im se pomogne (Mat. 9:35-37).
19, 20. Kako možemo pokazati da prema ljudima svih vrsta osećamo brigu poput Jehove i Isusa?
19 Kako možeš pokazati sličan stav? Neki se trude da svedoče na mestima gde se ne propoveda često, kao što su na primer poslovna područja, parkovi, autobuske i železničke stanice ili ispred stambenih zgrada u koje se teško može ući. Drugi su uložili trud da nauče neki strani jezik kako bi propovedali pripadnicima određene etničke grupe na svom području ili nekoj grupi kojoj se u prošlosti nije često svedočilo. Kada naučimo da te ljude pozdravimo na njihovom maternjem jeziku to već pokazuje da smo iskreno zainteresovani za njihovu dobrobit. Ako nismo u mogućnosti da naučimo neki strani jezik, možemo li pohvaliti one koji to već čine? Sigurno ne želimo biti negativni ili sumnjati u motive suhrišćana koji ulažu trud da propovedaju ljudima iz drugih zemalja. Bog ceni život svakog čoveka i mi želimo da delimo njegovo gledište (Kol. 3:10, 11).
20 Deliti Božje gledište o ljudima takođe znači da propovedamo svima, bez obzira na njihove okolnosti. Neki su možda beskućnici, deluju zapušteno ili je očigledno da vode nemoralan život. Ako se neke osobe neljubazno ophode prema nama, to ne bi trebalo da nas navede da formiramo negativno mišljenje o narodu ili etničkoj grupi kojoj pripadaju. Neki pojedinci su grubo postupali prema Pavlu, ali on nije dozvolio da ga to navede da prestane da propoveda drugima koji su bili istog porekla (Dela 14:5-7, 19-22). Verovao je da će se neki ljudi povoljno odazvati na njegovu poruku.
21. Kako će ti pomoći to što imaš Jehovino gledište o drugima?
21 Sigurno nam je sada sasvim jasno da je neophodno da imamo ispravno, Jehovino gledište, o braći u našoj skupštini, našem međunarodnom bratstvu i ljudima na području. Što bolje odražavamo njegov stav, više ćemo doprinositi miru i jedinstvu. I bićemo u boljem položaju da pomažemo drugima da cene Jehovu, Boga koji „nije pristran“ već pokazuje zanimanje za sve, „jer svi su oni delo ruku njegovih“ (Jov 34:19).
Možeš li odgovoriti?
• Koje gledište o našoj braći ne bi trebalo da imamo?
• Kako možemo oponašati Jehovu što se tiče našeg gledišta o suvernicima?
• Koje si pouke izvukao kada je reč o našem stavu prema međunarodnom bratstvu?
• Kako možemo pokazati da imamo Jehovino gledište o ljudima kada smo u službi?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 26. strani]
Kako možeš upoznati ljude koji potiču iz drugačije kulture?
[Slike na 28. strani]
Kako možeš preneti dobru vest još većem broju ljudi?