Jehovina Reč je živa

Izabrane misli iz Jevanđelja po Jovanu

JOVAN, „učenik koga je Isus naročito voleo“, napisao je poslednji po redu nadahnuti izveštaj o Hristovom životu i službi (Jov. 21:20). Veći deo onoga o čemu se govori u Jevanđelju po Jovanu, napisanom oko 98. n. e., ne nalazi se u ostala tri Jevanđelja.

Apostol Jovan je napisao svoje Jevanđelje imajući na umu jedan jasan cilj. On kaže: ’Ovo je zapisano da biste verovali da je Isus zaista Hrist, Sin Božji, i da verujući imate život u njegovom imenu‘ (Jov. 20:31). Poruka ove knjige zaista je od velike vrednosti za nas (Jevr. 4:12).

„EVO JAGNJETA BOŽJEG“

(Jov. 1:1–11:54)

Videvši Isusa, Jovan Krstitelj s uverenjem objavljuje: „Evo Jagnjeta Božjeg koje odnosi greh sveta!“ (Jov. 1:29). Dok Isus putuje kroz Samariju, Galileju, Judeju i područje istočno od Jordana, propovedajući, poučavajući i čineći čuda, ’mnogi dolaze k njemu i počinju da veruju u njega‘ (Jov. 10:41, 42).

Jedno od najistaknutijih čuda koja Isus čini jeste uskrsenje Lazara. Mnogi počinju da veruju u Isusa kada vide da je oživeo čovek koji je bio mrtav četiri dana. Međutim, sveštenički glavari i fariseji se dogovaraju da ubiju Isusa. Ali on odlazi odatle „u područje blizu pustinje, u grad koji se zove Jefrem“ (Jov. 11:53, 54).

Odgovori na biblijska pitanja:

1:35, 40 — Ko je pored Andrije bio učenik koji je bio s Jovanom Krstiteljem? Pisac ovog Jevanđelja na Jovana Krstitelja uvek ukazuje kao na Jovana, dok na sebe nikad ne ukazuje po imenu. Dakle, učenik čije se ime ne pominje sigurno je bio apostol Jovan, pisac Jevanđelja.

2:20 — Koji je hram „građen četrdeset i šest godina“? Judejci su ovde ukazivali na ponovnu izgradnju Zorovaveljevog hrama koju je sproveo judejski kralj Irod. Prema istoričaru Josifu Flaviju, izgradnja je započela u 18. godini Irodove vladavine, to jest 18/17. godine pre n. e. Hramsko svetilište i drugi glavni objekti izgrađeni su za osam godina. Međutim, rad na celom tom projektu trajao je i nakon Pashe 30. n. e., kada su Judejci rekli da je bilo potrebno 46 godina za njegovu izgradnju.

5:14 — Da li je bolest posledica toga što je neko počinio greh? Ne mora da znači. Čovek kog je Isus izlečio bio je bolestan 38 godina zbog nasleđenog greha (Jov. 5:1-9). Isus je skrenuo pažnju na to da čovek mora da ostane na putu spasenja i da ne sme namerno da čini greh kako bi mu bilo ukazano milosrđe i kako ga ne bi zadesilo nešto gore od bolesti. U suprotnom, mogao bi postati kriv za neoprostiv greh i zaslužiti smrt bez mogućnosti uskrsenja (Mat. 12:31, 32; Luka 12:10; Jevr. 10:26, 27).

5:24, 25 — Ko su oni koji ’prelaze iz smrti u život‘? Isus je govorio o onima koji su nekada bili duhovno mrtvi ali kada su čuli njegove reči, poverovali su u njega i prestali da vode grešan način života. Oni su ’prešli iz smrti u život‘ na taj način što više nisu pod smrtnom osudom i data im je nada u večni život na osnovu njihove vere u Boga (1. Petr. 4:3-6).

5:26; 6:53 — Šta znači ’imati život u sebi‘? Kada je Isus Hrist u pitanju, to  se odnosi na dve sposobnosti koje je dobio od Jehove — sposobnost da ljudima omogući da budu u dobrom odnosu s Bogom i moć da putem uskrsenja vrati život umrlima. Za Isusove sledbenike to što ’imaju život u sebi‘ znači da će dobiti život u punom smislu te reči. Pomazani hrišćani to dobijaju kad uskrsnu u nebeski život. Verni ljudi koji imaju nadu da će živeti na zemlji dobiće život u punom smislu kada prođu završni ispit, odmah po završetku Hristove hiljadugodišnje vladavine (1. Kor. 15:52, 53; Otkr. 20:5, 7-10).

6:64 — Da li je u vreme kada je izabrao Judu Iskariotskog Isus znao da će ga on izdati? Očigledno da nije. Jednom prilikom, 32. godine pre n. e., Isus je rekao svojim apostolima: „Jedan od vas je klevetnik.“ Moguće je da je tada u Judi Iskariotskom Isus zapazio ’početak‘ pogrešnog postupanja (Jov. 6:66-71).

Pouka za nas:

2:4. Isus je ukazao Mariji na to da on, kao kršteni i pomazani Božji Sin, mora da sluša svog nebeskog Oca. Premda je bio tek na početku svoje službe, bio je potpuno svestan časa, to jest vremena koje je određeno za zadatak koji mu je poveren, što je obuhvatalo i njegovu žrtvenu smrt. Čak ni bliski članovi porodice, kao što je bila Marija, nisu smeli da utiču na njegovo vršenje Božje volje. Mi treba da služimo Jehovi Bogu sa sličnom odlučnošću.

3:1-9. Iz primera Nikodima, judejskog poglavara, izvlačimo dve važne pouke. Kao prvo, Nikodim je pokazao da je ponizan, razborit i svestan svojih duhovnih potreba time što je u skromnom tesarevom sinu prepoznao učitelja kog je poslao Bog. Pravi hrišćani danas takođe treba da pokažu poniznost. Kao drugo, dok je Isus bio na zemlji, Nikodim nije postao njegov učenik. Možda je to bilo zbog straha od ljudi, bojazni da će izgubiti svoj položaj u Sinedrionu ili ljubavi prema bogatstvu. Iz toga učimo nešto veoma važno: Ne smemo dozvoliti takvim sklonostima da nas spreče da ’uzmemo svoj mučenički stub i idemo za Isusom‘ (Luka 9:23).

4:23, 24. Da bi naše obožavanje bilo prihvatljivo Bogu, ono mora biti u skladu sa istinom otkrivenom u Bibliji i vođeno svetim duhom.

6:27. Raditi „za hranu koja ostaje za večni život“ znači ulagati trud u zadovoljavanje svojih duhovnih potreba. Ako to činimo, bićemo srećni (Mat. 5:3).

6:44. Jehova lično brine za nas tako što nas privlači svom Sinu. On to čini putem službe propovedanja, kojom se dolazi do svakog od nas, i tako što nam putem svetog duha pomaže da razumemo i primenimo biblijska učenja.

11:33-36. Pokazivanje emocija nije znak slabosti.

 ’POĐIMO ZA NJIM‘

(Jov. 11:55–21:25)

Dok se bliži Pasha 33. godine n. e., Isus ponovo dolazi u Vitaniju. Devetog nisana ulazi u Jerusalim, jašući na magaretu. Desetog nisana ponovo dolazi u hram. Kada je uputio molitvu Ocu da proslavi svoje ime, začuo se glas s neba: „Proslavio sam ga i opet ću ga proslaviti“ (Jov. 12:28).

Tokom pashalnog obroka, Isus svojim učenicima daje oproštajne savete i moli se za njih. Nakon toga, biva uhapšen, trpi patnje i biva pribijen na stub, a kasnije uskrsava.

Odgovori na biblijska pitanja:

14:2 — Kako je Isus svojim vernim sledbenicima ’pripremio mesto‘ na nebu? On je to učinio time što je potvrdio novi savez tako što se pojavio pred Bogom i, simbolično govoreći, predao mu svoju krv koju je prolio na zemlji. Takođe je uključeno i Hristovo primanje kraljevske moći, nakon čega je započelo uskrsenje njegovih pomazanih sledbenika na nebo (1. Sol. 4:14-17; Jevr. 9:12, 24-28; 1. Petr. 1:19; Otkr. 11:15).

14:16, 17; 16:7, 8, 13, 14 — Kada se ukazuje na pomoćnika, to jest na duh istine, zašto se koristi zamenica „on“ ukoliko se ne radi o osobi? Razlog je isključivo gramatički: reči „pomoćnik“ i „duh“ muškog su roda. Zanimljivo je da je na grčkom jeziku, na kom je Jovan pisao svoje Jevanđelje, reč „duh“ srednjeg roda. Dakle, kada je zapisivao Isusovu izjavu, Jovan je ukazujući na duh istine koristio grčku zamenicu srednjeg roda, što je u suprotnosti s tvrdnjom da je sveti duh osoba.

19:11 — Da li je Isus govorio o Judi Iskariotskom kada je u razgovoru s Pilatom pomenuo čoveka koji ga je predao? Verovatno nije govorio konkretno o Judi niti o bilo kom drugom pojedincu, već je imao na umu sve one koji su učestvovali u tome da on bude ubijen. Među tim ljudima bili su Juda, „sveštenički glavari i celi Sinedrion“, pa čak i „narod“ koji je bio nagovoren da traži da Varava bude pušten (Mat. 26:59-65; 27:1, 2, 20-22).

20:17 — Zašto je Isus rekao Mariji Magdaleni da ga više ne drži? Marija je očigledno držala Isusa jer je mislila da će on otići na nebo i da ga više nikada neće videti. Da bi je uverio da neće još otići, Isus joj je rekao da prestane da ga drži i da ode da javi njegovim učenicima da je uskrsnuo.

Pouka za nas:

12:36. Da bismo bili „sinovi svetlosti“, to jest svetlioci, treba dobro da upoznamo Božju Reč, Bibliju. Zatim to znanje treba da koristimo da bismo druge izveli iz duhovne tame na Božje svetlo.

14:6. Ne postoji drugi način da steknemo Božje priznanje osim preko Isusa Hrista. Možemo se približiti Jehovi jedino ako iskazujemo veru u Isusa i ako sledimo njegov primer (1. Petr. 2:21).

14:15, 21, 23, 24; 15:10. Ako smo poslušni Božjim zapovestima, možemo ostati u Božjoj ljubavi i ljubavi njegovog Sina (1. Jov. 5:3).

14:26; 16:13. Jehovin sveti duh služi da bi nas poučio i podsetio. Takođe služi da bi otkrio istinu. Dakle, on nam može pomoći da rastemo u znanju, mudrosti, razboritosti, ispravnom rasuđivanju i sposobnosti razmišljanja. Zato treba da istrajemo u molitvi, konkretno tražeći sveti duh (Luka 11:5-13).

21:15, 19. Isus je pitao Petra da li ga voli više „od ovih“, to jest od riba koje su bile pred njim. On je tako naglasio Petru da treba da se posveti tome da ga punovremeno sledi umesto da se posveti ribarenju. Neka nas osmatranje onoga što stoji u Jevanđeljima ojača i podstakne da Isusa volimo više od bilo čega što bi nam moglo privući pažnju. Nastavimo da ga sledimo celim srcem.

[Slika na 31. strani]

Šta možemo naučiti od Nikodima?