Živimo u skladu sa ’svetošću u strahu pred Bogom‘

BIBLIJA pripisuje Jehovi Bogu najviši stepen svetosti, kada kaže: „Svet, svet, svet je Jehova“ (Isa. 6:3; Otkr. 4:8). Hebrejska i grčka reč za „svetost“ nose misao o neuprljanosti, to jest o religioznoj čistoći, neporočnosti. Božja svetost podrazumeva apsolutno moralno savršenstvo.

Zar onda ne bi sveti Bog, Jehova, očekivao od svojih slugu da budu sveti, to jest da budu čisti kako u fizičkom tako i u moralnom i duhovnom smislu? Biblija jasno pokazuje da Jehova od svog naroda očekuje da bude svet. U 1. Petrovoj 1:16 čitamo: „Budite sveti, jer sam ja svet!“ Mogu li nesavršeni ljudi zaista oponašati Jehovinu svetost? Mogu, premda ne u savršenom smislu. Bog nas može smatrati svetima ukoliko ga obožavamo na duhovno čist način i ukoliko imamo blizak odnos s njim.

Kako onda možemo ostati čisti u moralno nečistom svetu? Kojih postupaka treba da se klonimo? Koje promene u govoru i ponašanju treba da preduzmemo? Pogledajmo zajedno šta u pogledu toga možemo naučiti iz onoga što je Bog tražio od Judejaca koji su se iz Vavilona vraćali u svoju domovinu 537. pre n. e.

’Tamo će biti Put svetosti‘

Jehova je prorekao da će se njegov narod koji je bio prognan u Vavilon vratiti u domovinu. To proročanstvo o obnovi sadržavalo je ovo zasiguranje: „Tamo će biti širok put koji će se zvati Put svetosti“ (Isa. 35:8a). Ove reči pokazuju da Jehova nije samo otvorio put za Judejce da se vrate u svoju zemlju već ih je uverio da će ih štititi.

Za svoje današnje sluge na zemlji, Jehova je otvorio „Put svetosti“ koji vodi iz Vavilona Velikog, svetskog carstva krive religije. Jehova je 1919. oslobodio pomazane hrišćane od duhovnog ropstva krivoj religiji, a oni su postepeno očistili svoje obožavanje Boga od svih lažnih učenja. Kao Jehovine današnje sluge, mi uživamo u jednom čistom, mirnom duhovnom okruženju u kome možemo obožavati Jehovu i imati miroljubiv odnos s njim i s našim suobožavaocima.

Pripadnici ’malog stada‘ pomazanih hrišćana i sve brojnije ’veliko mnoštvo drugih ovaca‘ izabrali su da idu tim svetim putem i oni pozivaju i druge da im se pridruže (Luka 12:32; Otkr. 7:9; Jov. 10:16). Taj „Put svetosti“ je otvoren za sve koji su voljni da ’svoja tela  daju kao žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu‘ (Rimlj. 12:1).

„Niko nečist neće njime ići“

Judejci koji su se 537. pre n. e. vraćali u svoju zemlju morali su da udovolje jednom važnom zahtevu. U vezi s onima koji su bili prikladni da idu tim ’Putem svetosti‘, u Isaiji 35:8b stoji: „Niko nečist neće njime ići, samo oni koji su dostojni da hode njime, a ludi neće njime lutati.“ Pošto je glavni razlog povratka Judejaca u Jerusalim bio da ponovo uspostave ispravan način obožavanja Boga, na tom putu nije bilo mesta za one koji su imali sebične motive, kojima je nedostajalo cenjenja za svete stvari ili za one koji su bili duhovno nečisti. Trebalo je da se povratnici i dalje drže Jehovinih visokih moralnih merila. Oni koji u današnje vreme žele da imaju Božje odobravanje, treba da se drže istih merila ponašanja. Oni moraju težiti za ’svetošću u strahu pred Bogom‘ (2. Kor. 7:1). S obzirom na to, kojih se nečistih postupaka moramo kloniti?

Apostol Pavle je napisao: „Dela tela su očigledna. To su: blud, nečistoća, besramnost“ (Gal. 5:19). Blud se odnosi na sve postupke u kojima se upotrebljavaju polni organi i to van bračne zajednice. Besramnost obuhvata „razvratnost, razuzdanost, pohotljivost“. Jasno je da su i blud i besramnost u suprotnosti s Jehovinom svetošću. Stoga, oni koji upražnjavaju takve postupke ne mogu postati deo hrišćanske skupštine ili se pak isključuju iz nje. Isto važi i za one koji vrše ono što spada u veliku nečistoću, to jest ’pohlepno činjenje svakakve nečistoće‘ (Ef. 4:19).

’Nečistoća‘ je izraz koji obuhvata čitav niz grehova. Grčka reč za nju odnosi se na nečistoću ili prljavštinu svake vrste — u postupcima, u govoru i mešanju, u duhovnom pogledu, s onima koji nisu s nama u veri. Tu spadaju i postupci koji uključuju različite stepene nečistoće za koje nije potrebno pokretanje pravnog postupka. * Međutim, da li oni koji se upuštaju u takvo postupanje teže za svetošću?

Pretpostavimo da neki hrišćanin počne tajno da gleda pornografiju. Malo-pomalo, kako nečiste želje počinju da rastu, njegova odlučnost da ostane čist pred Jehovom biva potkopana. Iako se njegovo ponašanje možda nije pokvarilo do te tačke da se može svrstati u veliku nečistoću, on ipak ne razmišlja o onome ’što je čisto, pohvalno, čestito i vredno hvale‘ (Fil. 4:8). Pornografija je nečista i bez sumnje nanosi štetu nečijem prijateljstvu s Bogom. Nečistoća svake vrste ne treba ni da se spominje među nama (Ef. 5:3).

Razmotrimo sada jedan drugi primer. Recimo da neki hrišćanin ima naviku da masturbira — što predstavlja namerno nadraživanje polnih organa čime se  izaziva seksualno uzbuđenje — bez obzira da li je to povezano s pornografijom ili ne. Iako se izraz „masturbacija“ ne pojavljuje u Bibliji, treba li i malo sumnjati da je to navika koja prlja osobu i u mentalnom i u emotivnom pogledu? Zar neće istrajavanje u takvoj prljavoj navici naneti štetu nečijem ličnom odnosu s Jehovom i učiniti osobu nečistom u Božjim očima? Stoga, uzmimo k srcu Pavlov savet da se ’očistimo od svake prljavštine tela i duha‘ i ’usmrtimo ono što je zemaljsko u našim udovima: blud, nečistoću, polnu požudu, zlu želju i lakomstvo‘ (2. Kor. 7:1; Kol. 3:5).

Ovaj svet kojim vlada Satana toleriše nečisto ponašanje, i čak podstiče na to. Zaista može biti teško odupreti se iskušenju da se upusti u nečisto ponašanje. Ipak, pravi hrišćani ne smeju da žive „kao što žive neznabošci u svom ispraznom razmišljanju“ (Ef. 4:17). Jedino ukoliko izbegavamo nečisto ponašanje, bilo da je tajno ili ne, Jehova će nam dopustiti da hodimo ’Putem svetosti‘.

„Tamo neće biti lavova“

Ukoliko želimo da imamo odobravanje Jehove, svetog Boga, možda će biti potrebno da preduzmemo neke korenite promene u ponašanju i govoru. U Isaiji 35:9 stoji: „Tamo neće biti lavova, grabljive zveri na njega [Put svetosti] neće dolaziti.“ Ljudi koji su naprasiti i nasilni u postupanju i govoru slikovito su upoređeni s divljim životinjama. Za njih sigurno neće biti mesta u Božjem novom svetu pravednosti (Isa. 11:6; 65:25). Zato je za one koji žele Božje odobravanje od suštinske važnosti da ostave iza sebe osobine koje su slične onima kakve imaju divlje životinje i da i dalje idu putem svetosti.

Sveto pismo nas podstiče: „Neka se sva zlobna gorčina i gnev i srdžba i vika i pogrdan govor ukloni od vas zajedno sa svom zloćom“ (Ef. 4:31). U Kološanima 3:8 čitamo: „Odbacite sve ovo: srdžbu, gnev, zloću, pogrdan govor, a prostačke reči neka ne izlaze iz vaših usta.“ Izraz „pogrdan govor“ koji se koristi u ova dva stiha u suštini ukazuje na uvredljiv, ponižavajuć, to jest prostački govor.

U današnje vreme je uvredljiv, vulgaran govor postao veoma uobičajen, čak i u krugu porodice. Supružnici upućuju jedno drugom i svojoj deci zajedljive, okrutne i ponižavajuće reči. Takvi verbalni napadi ne bi smeli da postoje u hrišćanskim porodicama (1. Kor. 5:11).

Blagoslov iz življenja u ’svetosti i strahu pred Bogom‘

Kakva je samo čast služiti svetom Bogu, Jehovi! (Is. Nav. 24:19). Duhovni raj u koji nas je Jehova doveo veoma je dragocen. Zadržati svoje ponašanje svetim u Jehovinim očima bez sumnje je najbolji način života.

Božji obećani Raj na zemlji uskoro će postati stvarnost (Isa. 35:1, 2, 5-7). Oni koji ga željno iščekuju i trude se da žive pobožno, biće blagoslovljeni jer će živeti u njemu (Isa. 65:17, 21). Stoga, svesrdno se trudimo da i dalje obožavamo Boga na duhovno čist način i sačuvajmo blizak odnos s njim.

[Fusnota]

[Slika na 26. strani]

Šta se zahtevalo od Judejaca da bi išli ’Putem svetosti‘?

[Slika na 27. strani]

Pornografija šteti nečijem odnosu s Jehovom

[Slika na 28. strani]

„Neka se sva... vika i pogrdan govor ukloni od vas“