Da li si spreman da braniš svoja uverenja?

DA LI si se ikada našao u situaciji kada si osetio dužnost da braniš svoja uverenja? Razmotri iskustvo Suzane, 16-godišnje srednjoškolke iz Paragvaja. Na času etike, neko je komentarisao da Jehovini svedoci ne priznaju „Stari zavet“, Isusa Hrista i Mariju. Takođe je iznesena tvrdnja da su Svedoci fanatici koji će radije umreti nego prihvatiti lečenje. Kako bi ti reagovao u takvoj situaciji?

Suzana se pomolila Jehovi i podigla ruku. Pošto se bližio kraj časa, zamolila je profesorku za dozvolu da spremi referat u vezi svojih verovanja. Profesorka se rado složila. Tokom sledeće dve sedmice, Suzana se spremala za čas koristeći brošuru Jehovini svedoci — ko su oni? U šta veruju?

Došao je dan za iznošenje referata. Suzana je objasnila zašto Jehovini svedoci nose to ime. Takođe je objasnila kakva je njihova nada što se tiče budućnosti i zašto ne prihvataju transfuziju krvi. Nakon toga je pozvala razred da postavlja pitanja. Mnogi učenici su podigli ruku. Profesorka je bila oduševljena odgovorima koje je ova mlada devojka dala na temelju Biblije.

Jedan učenik je rekao: „Jednom sam bio u Dvorani Kraljevstva, i tamo nije bilo ni jednog jedinog kipa.“ Profesorka je želela da čuje razlog za to. Suzana je pročitala Psalam 115:4-8 i Izlazak 20:4. Iznenađena, profesorka je rekla: „Kako je moguće da su naše crkve prepune kipova kad u Bibliji jasno stoji da je to pogrešno?“

Diskusija uz pitanja i odgovore nastavila se još 40 minuta. Kada je Suzana pitala drugove iz razreda da li žele da pogledaju dokumentarni film pod nazivom Lečenje bez krvi — medicina udovoljava izazovu, svi su se složili s tim. Tako je profesorka odredila još jedan čas narednog dana kako bi nastavili diskusiju. Nakon što su pogledali film, Suzana je objasnila koje sve metode lečenja neki Jehovini svedoci prihvataju. Nakon toga, profesorka je komentarisala: „Nisam ni znala da postoji toliko različitih metoda lečenja, niti sam bila svesna toga koje su prednosti lečenja bez krvi. Da li je takvo lečenje omogućeno samo Jehovinim svedocima?“ Kada je Suzana odgovorila da je to dostupno svima, profesorka je rekla: „Kada sledeći put Jehovini svedoci dođu na moja vrata, porazgovaraću s njima.“

Dvadesetominutno izlaganje koje je Suzana prvobitno pripremila produžilo se na tri sata diskusije. Nedelju dana kasnije,  i drugi učenici su pripremili referate o svojim verovanjima. Na kraju izlaganja, i njima su bila postavljena pitanja, ali oni nisu znali da odbrane svoja verovanja. Profesorka ih je pitala: „Kako to da niste mogli da objasnite svoja uverenja kao što je to uradila vaša drugarica koja je Jehovin svedok?“

Odgovor je bio sledeći: „Jehovini svedoci zaista proučavaju Bibliju. Mi to ne radimo.“

Obraćajući se Suzani, profesorka je rekla: „Ti stvarno proučavaš Bibliju i trudiš se da primeniš ono što ona kaže. Zaslužuješ pohvalu.“

Suzana je mogla jednostavno da ćuti kad se našla u takvoj situaciji. Ipak, time što se javila da govori, ona je sledila odličan primer jedne izraelske devojčice. Iako se njeno ime ne spominje, znamo da je dovedena u Siriju kao zarobljenik i da je dospela u kuću sirijskog zapovednika vojske, Namana, koji je imao užasnu kožnu bolest. Devojčica je rekla svojoj gospodarici: „Kad bi samo moj gospodar otišao kod proroka koji je u Samariji! On bi ga izlečio od gube.“ Ta devojčica jednostavno nije mogla da prećuti ono što je znala o istinitom Bogu. To je vodilo do toga da njen gospodar Naman postane Jehovin sluga (2. Kralj. 5:3, 17).

Poput nje, Suzana nije mogla a da ne svedoči o Jehovi i njegovim slugama. Time što je bila odlučna da brani svoja uverenja kada je to bilo potrebno, Suzana je u stvari poslušala biblijsku zapovest: „Neka Hrist kao Gospod bude svet u vašem srcu i budite uvek spremni za odbranu pred svakim ko od vas traži obrazloženje nade koja je u vama, ali činite to s blagošću i dubokim poštovanjem“ (1. Petr. 3:15). Da li si i ti spreman da braniš svoja uverenja i napraviš prvi korak kada se za to ukaže prilika?

[Slika na 17. strani]

Ova pomoćna sredstva ti mogu pomoći da braniš svoju veru